Надам се да ће многи Крајишници искористити могућности које им пружа измењени хрватски закон о држављанству
Фото: С. Богданић/Дојче веле
Од када је у октобру ове године у хрватском Сабору усвојен Закон о изменама и допунама закона о држављанству (НН 102/19), који ступа на снагу 1. јануара 2020, „Веритасу” се свакодневно обраћају Крајишници, који су се услед ратних дешавања из деведесетих година прошлог века распршили широм света, с питањем шта је у поменутом закону ново у односу на досадашњи закон, што ме је и понукало да напишем овај текст.
Једна од усвојених новина јесте и да се хрватским држављанином сматра и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство, под условом да у року од идуће две године поднесе захтев за утврђивање држављанства.
Наиме, почев од 8. јануара 1977. па до „раскида свих државноправних веза Републике Хрватске с бившом државом СФРЈ”, држављанство се стицало према одредбама Закона о држављанству СФРЈ („Службени лист“, број 58/76) и Закона о држављанству СР Хрватске („Народне новине“, број 32/77).
Основни принцип стицања тадашњег савезног и републичког држављанства био је принцип порекла, по којем дете стиче држављанство СРХ ако родитељи у тренутку његова рођења имају држављанство СРХ или ако је само један од родитеља држављанин СРХ, а други је држављанин друге социјалистичке републике уколико су се родитељи о томе споразумели у року од два месеца од дана рођења дјетета. Међутим, у пракси се матичари нису стриктно држали овога прописа, па су често детету у матичне књиге, по инерцији, поред савезног држављанства, уписивали републичко држављанство републике у којој је рођено, без обзира на то које републике су држављанство имали његови родитељи.
Према неким истраживањима, само у Србији за око пет хиљада деце уписано је српско држављанство, иако су им оба родитеља били хрватски држављани. Та деца, сада већ одавно одрасли људи, безуспешно су на разне начине, укључујући и управне и судске поступке и у Србији и у Хрватској, покушавали да исправе овакве грешке. Хрватски управни и судски органи упућивали су их да исправку морају да траже тамо где је грешка и настала, тј. у Србији, док су их српски органи одбијали уз образложење да су закаснили са захтевом с обзиром на то да су српско држављанство „конзумирали деценијама“.
Саво Штрбац (Извор: Политика)
Пре неколико година неке невладине организације су такође безуспешно покушале да амандманом на постојећи српски Закон о држављанству исправе неправду причињену тим особама (тражили су да им се поред српског држављанства у матичне књиге упише и хрватско држављанство). Случајева попут ових у Србији, засигурно је било и у другим бившим републикама бивше СФРЈ. Они којима је, поред савезног, уписано погрешно држављанство, које у време њиховог рођења и није било од неког битнијег значаја, моћи ће да у року од две године по ступању на снагу новог закона да затраже исправку. Наиме, после распада савезне државе, републичка држављанства постају државна у новонасталим државама и тада погрешна републичка држављанства добијају на значају.
Према најновијим изменама хрватског закона о држављанству, хрватско држављанство пореклом ће моћи да стекне и особа рођена у иностранству, чији је један родитељ у тренутку њеног рођења био хрватски држављанин, ако се до навршене 21. године живота пријави дипломатској мисији или конзуларном бироу РХ у иностранству или у матичном бироу у РХ ради уписа у евиденцију хрватских држављана.
По досадашњем закону то право било је резервисано само за родитеља хрватског држављанина до дететове пунолетности. Предлагачи закона померање границе за тражење хрватског држављанства са 18. на 21. годину образлажу чињеницом да ако родитељ из било којих разлога пропусти да затражи држављанство за своје малолетно дете, исту могућност треба пружити и детету у року од три године по навршеној пунолетности.
Новина је и у томе што по овим изменама хрватско држављанство стиче и особа старија од 21 године живота рођена у иностранству чији је један родитељ у тренутку њеног рођења био хрватски држављанин, ако у року од две године од дана ступања на снагу овога Закона поднесе захтев за упис у евиденцију хрватских држављана, а МУП претходно утврди да не постоје законске препреке, а то значи да та особа поштује правни поредак РХ, да је подмирио доспеле јавне обавезе и да не постоје безбедоносне препреке за њен пријем у хрватско држављанство.
Надам се да ће многи Крајишници искористити могућности које им пружа измењени хрватски закон о држављанству и да ће узети оно што им припада по пореклу а све у циљу лакше заштите њихових имовинских и личних права која су им у претходних тридесетак година неосновано одузета или ускраћивана.
Аутор је председник документационо-информативног центра Веритас
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар