Агенција за борбу против корупције оценила да не постоји сукоб интереса министра Небојше Стефановића у вези са пословима његовог оца Бранка
Небојша Стефановић
Бранко Стефановић, отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, није био власник, запослени, нити је на други начин био ангажован у компанији „ГИМ“ која се бави трговином оружја, саопштила је данас Агенција за борбу против корупције. Самим тим, наводи Агенција, куповина оружја од фабрике „Крушик“ не представља сукоб интереса министра Стефановића.
Агенција је за кратко време утврдила да не постоји сукоб интереса министра унутрашњих послова Небојше Стефановића будући да његов отац Бранко, како тврди ова институција, од оснивања фирме „ГИМ“ у октобру 1990. године није био њен власник, законски заступник, запослени, нити је на било који начин био ангажован у тој фирми.
„Закључено је да куповина наоружања ’Крушика’ од стране привредног друштва ’ГИМ’ не представља сукоб интереса министра Небојше Стефановића, односно не може да утиче на непристрасно и независно вршење јавне функције министра“, пише у саопштењу.
Агенција због тога није истраживала, нити анализирала формирање цена наоружања на тржишту.
„Имајући у виду да је утврђено да не постоји однос зависности, који би министар Небојша Стефановић, као функционер, требало да избегава при вршењу јавне функције, Агенција није истраживала нити је анализирала формирање цена наоружања на тржишту“, пише у саопштењу ове институције.
Из саопштења није јасно да ли је Агенција проверавала могући сукоб интереса у издавању дозволе за производњу оружја фирми „Јунајтед БГ“ чији је власник министров отац.
Пре само недељу дана, међутим, БИРН је објавио да је Бранко Стефановић као правни заступник био у делегацији „ГИМ“-а која је почетком јуна прошле године ишла у Ријад, главни град Саудијске Арабије. Овај портал објавио је и фотографију саудијске визе коју је Стефановић добио, а у којој се налазе подаци о томе какву улогу је имао у делегацији.
Виза Бранка Стефановића коју је издала саудијска амбасада у Сарајеву (Фото: Бирн)
Ово није први пут да се Стефановићево име у званичним документима повезује са „ГИМ“-ом.
Он је као представник ове фирме био у посети државној фабрици „Крушик“ 2017. године, како је раније открио БИРН.
Овај портал открио је и да је „ГИМ“ по привилегованим ценама куповао оружје од „Крушика“, што је касније више пута поновио и Александар Обрадовић, запослени у „Крушику“ и узбуњивач који је информације и документа доставио новинарима због чега је и ухапшен.
Министар Небојша Стефановић више пута је рекао да његов отац није повезан са овом фирмом, док је председник Србије Александар Вучић најпре рекао да је Бранко Стефановић „обичан запослени“ у „ГИМ“-у, да би касније изјавио да он нема никакве везе са том фирмом.
Надлежне институције огласиле су тек након вишемесечног извештавања медија о овој теми.
Агенција за борбу против корупције је почетком новембра најавила да ће проверавати сукоб интереса, а саговорници КРИК-а рекли су тада да је то начин да се избегне провера постојања кривичног дела и да се све сведе на ниво прекршаја.
„Мисија Агенције сада је да случај релативизује и да направи баланс између потребе јавности да се овај гест осуди и потребе власти да се пошаље порука да је ово нормална, потпуно прихватљива ситуација“, рекао је тада за КРИК адвокат Иван Нинић.
Тужилаштво за организовани криминал се о овом случају огласило средином прошлог месеца. Тада је затражило од Безбедносно-информативне и Војнобезбедносне агенције да утврде да ли су приватне фирме, међу којима и „ГИМ“, имале привилегован положај при куповини оружја у „Крушику“.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
А зашто би било ко било шта установљавао? Ако је гласањем (то нису избори) Вучић себи обезбедио власт, онда та власт мора бити неупитна и неограничена. Није важно шта се ради, са којим намерама, са којим образовањем, са каквим искуством. Важно је ко ради оно што му је Вучић поверио. По потреби може се доказати да је црно бело и за то се користе све државне институције. Они који су овлашћени да истражују и доказују чињенице су или купљени или уцењени и исход њихових напора је унапред познат.
Кад се све то има увиду, задивљујућа је глупост којом се бране. Прво сав прљав веш истресу у јавност, а онда то као демантују. Ако су у питању обрачуни кланова унутар система власти, онда је тек циркус комплетан. Тако глупи и неорганизовани људи свакако сами не би били у стању ни да освоје власт, ни да је сами задрже. Закључак приче је да су кловнови на власти само извршиоци и да су прави владари Србије далеко. Пошто је предавање кесе из руке у руку на јавном месту шпијунска делатност, а канцеларија НАТО у генералштабу није, јасно нам је ко је газда.