Милан Галовић: Тајна пушке краља Милана

Пушка је поклоњена Милану Обреновићу највероватније 1869. године, у време када је био малолетни наследник трона

После више деценија, а можда и целог века, пушка краља Милана Обреновића (1854–1901) враћа се у Србију. Председник Србије Александар Вучић је у среду, приликом сусрета са председником Русије Владимиром Путином у Сочију, на поклон добио пушку српског владара из 19 века.

Фото: Председништво Србије

Вучић је био изненађен неочекиваним поклоном: „Добио сам нешто што ми је до сада, не рачунајући награде, ордење и одликовања, најдраже – оригиналну пушку Милана Обреновића, коју је Русија купила ове године на једној светској аукцији, а Путинова жеља је била да је мени поклони. За пушку му бескрајно хвала, нисам могао да верујем. Да видите како је урађена, тачно се види да је рађена за Милана Обреновића.”

Како за „Политику” објашњава публициста и познавалац оружја Бранко Богдановић, реч је о пушци М-1870, једнометки система „пибоди”, производу оружара Томаса Седерла из Беча према патенту откупљеној од „Провиденс тул компани” из САД.

Ово оружје има калибар 14 9 милиметара што ће у Србији у ондашње време постати стандардни војни пушчани калибар. Била је то прва пушка у Србији која је користила сједињени метак – зрно, барут и чаура су чинили целину, како је то и данас.

Једнометка калибра 14,9 милиметара била је стандардно српско војничко оружје (Фото: Википедија/Политика)

Пушка је поклоњена Милану Обреновићу највероватније 1869. године, у време када је био малолетни наследник трона.

„Повод је био потписивање уговора за опремање српске војске баш овим типом пушке. Примерак за владара је направљен и украшен у ловачкој варијанти“, објашњава Богдановић.

Ова пушка је чувана у колекцији оружја династије Обреновић. Наш саговорник каже да јој се губи траг после Мајског преврата 1903. године, када је завршена владарске епоха ове породице.

Нема поузданих података где је била свих ових деценија, очигледно се налазила у поседу приватних колекционар све донедавно, док је на једној аукцији нису купили људи блиски председнику Русије који је одлучио да је врати држави чији је некадашњи владар био њен први власник.

Стеван Тодоровић: Краљ Милан Обреновић, 19. век (Фото: Народни музеј Београд)

„Пушке, о каквом год моделу се ради, имају посебну вредност ако им је власник историјска личност. На иностраном тржишту већ је виђена једна пушка М-1870, али је она била власништво једног српског војног руководиоца из 19. века“, објашњава Богдановић.

Иако је била званична војна пушка, Војни музеј данас поседује само четири пушке М-1870 система „пибоди”. Иначе, поклањање луксузних верзија пушака владару је некада био обичај.

Тако је управо за време владавине краља Милана склопљен уговор за „маузером” за опремање српске војске пушкама овог произвођача. Биле су то чувене „кокинке” а једну од њих, у „дечијој” варијанти, добио је владарев син Александар Обреновић и та пушка се чува у Историјском музеју Србије.

Такође, сачуване су и пушке Јосипа Броза Тита и налазе се у Музеју Југославије.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Војни музеј на Тврђави, иако има богате збирке оружја из Другог св. рата којим је превише оптерећен, зрео је за ревизију и темељну обнову.
    Још је сав потоптљен у југословенску и српскохрватску идеологију, као што му је и кустоскиња. Готово сви натписи су у латиници, што делује ружно и срамотно.

    Свиђа ми се

  2. “…После више деценија, а можда и целог века, пушка краља Милана Обреновића (1854–1901) враћа се у Србију…”. Не пружа се ниједан непобитни доказ да је та пушка стварно била пушка краља Милана Обреновића. На основу чега се то тврди, осим ако “доказ“ није ово: “…очигледно се налазила у поседу приватних колекционар све донедавно, док је на једној аукцији нису купили људи блиски председнику Русије који је одлучио да је врати држави чији је некадашњи владар био њен први власник“. Дакле, доказа нема, не зна се њена провенијенција, сем ако се прихвати да су неки људи блиски Путину, који су одлучили да је некада купе на некој аукцији довољан доказ за тврдњу о њеном пореклу. Јак доказ, нема шта…

    Свиђа ми се

  3. Тема за размишљање за оне који ми дадоше минусе: Неки моји људи су ономад, негде, на некој аукцији купили нешто за шта сматрам да је баш нешто, па сам то поклонио некоме ко се сад поноси тиме. Јак доказ да је то стварно баш нешто, нема шта….

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s