На половини ораница у Војводини постоји средњи распон садржаја хумуса (три до пет одсто), а друга половина има ниски садржај (један до три одсто)
Фото: З. Анастасијевић/Политика
Нови Сад – Некада су Војводину означавали као „житницу Европе”, али ако се не заустави тренд пада органске материје (хумуса) у земљишту, она може да постане „аграрна пустиња”, упозоравају стручњаци Института за ратарство и повртарство и одељења природних наука Матице српске, који су јуче, поводом Светског дана земљишта, разговарали о различитим аспектима овог проблема на научном скупу „Еколошки значај органске материје у земљишту”.
Пре педесетак година, Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина, навела је др Јордана Нинков с Института за ратарство и повртарство. А све испод један одсто сматра се, објашњава, огољеним земљиштем коме су потребне субвенције и друге мере.
Данас на половини ораница у Војводини постоји, према њеним речима, средњи распон садржаја хумуса (три до пет одсто), а друга половина има ниски садржај (један до три одсто).
„Губимо ту органску материју из земљишта, а проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника. Осим тога, имамо још неке неадекватне еколошке праксе, као што је спаљивање жетвених остатака, ерозија земљишта и слично”, казала је др Нинков.
Негативни утицај имају и климатске промене. Доктор Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду, каже да постоји низ таквих негативних утицаја јер се принос смањује због суша и честих проблема с олујама и градом, као и с болестима и штеточинама.
„Како се клима и климатске зоне померају због глобалног загревања, тако с њима долазе и неке нове болести и штеточине које су постале чешће у нашој области, обухватају веће површине, квалитет рода. Посебно је проблематично у воћарству и повртарству зато што, при високим температурама и јаком сунчевом зрачењу, често долази до смањења квалитета плода, који онда не може на тржишту да постигне цену. Кад је 2012. била једна од најјачих суша у нашој земљи икад, пољопривреда је изгубила скоро две милијарде долара, и то је најконкретнији могући пример како пољопривреда трпи климатске промене”, навео је др Ђурђевић.
Стручњаци наводе да се мора радити на повећању сточног фонда, али да постоје и алтернативне технике за боље земљиште: редукована обрада, органска пољопривреда, зеленишно ђубрење, успостављање ветрозаштитних појасева, примена органског материјала из индустрије хране…
„Пољопривредно земљиште је необновљив, додуше, сматра се и неистрошив ресурс. Међутим, у последње време имамо тенденције које говоре у правцу деградирања земљишта”, каже доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драган Милић, који је и посебни саветник министра пољопривреде.
Његов савет је да се уреде сви прописи, подрже све мере и акције које ће прво зауставити деградирајуће процесе, очувати и коначно унапредити пољопривредну производњу.
„Морамо тежити концепту одрживе пољопривреде, а не пољопривреде, која је интензивирана у правцу нарушавања природних ресурса и богатстава. У том смислу, покрајински секретаријат за пољопривреду подржава сваке године анализу плодности земљишта и та пракса и мера тече још од 2002. године, а раде је наше пољопривредне станице. Иза тога, требало би да се тај процес унапреди тако што ће се сви ти резултати сумирати и кренути у препоруке и подстицајне мере за очување пољопривредног земљишта”, рекао је др Милић.
Према његовим речима, Министарство пољопривреде ради на изради новог закона о пољопривредном земљишту којим ће ова питања посебно бити уређена, као и на закону о комасацији, којим ће питања укрупњавања и уређивања земљишних територија бити ефикасније решена.
Говорећи о проблему сточног фонда, навео је да је тачно да две трећине пољопривредне производње потиче од биљне производње, а свега трећина од сточарске. „Познате су тенденције последњих година о опадању броја грла стоке, што чини неповољнијим однос између сточарске и ратарске производње, па самим тим и стварања стајњака, као једног од начина да се очува и обнови органска материја. У том смислу, постоје разне мере за подстицај сточарске производње, међутим, то још није довољно”, каже овај стручњак у области пољопривреде.
Снежана Ковачевић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Види Србине,тешко је разумети да народ чије су деде и бабе називали “добро јутро водо!” или расправљали о потреби “одмарања њиве”,доспе у овакав положај…доспети у положај народа који нема свести о значају чисте воде,ваздуха,замљишта у скорој будућности ће га одстранити из реда цивилизованих народа…једино што је поуздано глобално је загађење…Толико о томе.