Уставни амандмани тичу само реформе правосуђа, те да није истина да имају везе са косовским проблемом, рекла је Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца
Лидија Комплен Николић (Фото: Медија центар Београд)
Уставни амандмани односе се само на правосуђе и резултат су обавезе коју је Република Србија преузела како би изменила вишедеценијско устројство тужилачког система и умањила утицај политике на правосуђе, рекла је у емисији „360 степени“ телевизије Н1 Лидија Комлен Николић из Удружења тужилаца. Јавности поручује да се уставни амандмани тичу само реформе правосуђа, те да није истина да имају везе са косовским проблемом.
Према устројству које је на снази већ последњих 50 година, у Србији постоји само један јавни тужилац – републички јавни тужилац, док су сви остали тужиоци заменици јавног тужиоца.
„На врху је републички тужилац који преко апелационих тужилаца може апсолутно свим предметима да руководи“, наводи Комлен-Николић додајући да то не значи да ће републички тужилац самостално руководити предметом, али може преконтролисати процес.
„Уставом је дато право републичком тужиоцу да устроји структуру и руководи и прописује политику кривичног прогона“, описује централизованост тужилачког система.
Комлен-Николић је изнела и оно што види као мањкавости постојећег система.
„Оно што није добро, а такође је Уставом прописано је то што она или он (прим. ред. републички тужилац) за свој рад не одговарају јавно-тужилачкој организацији. За свој рад, републички јавни тужилац одговара Народној скупштини. Републичког тужиоца влада предлаже Народној скупштини да бира“.
Због тога је, објашњава била битна расправа о предлозима уставних амандмана која је трајала скоро три године и на коју се држава Србија обавезала како би смањила политички утицај на правосуђе.
„Због тога струка инсистира на уставним амандманима и да јавност буде свесна да се уставни амандмани једино односе на правосуђе. Створена је заблуда у јавности да је то у вези са питањем Косова, то није тачно“, наглашава Лидија Комлен Николић.
Опрема: Стање ствари