Овај резултат малог референдума показује да наметање политичке коректности ипак представља насиље над женама, а не услугу потлаченом полу
Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)
Да се са неколико речи надовежем на текст Слободана Самарџића.
А како жене себе титулишу? У јавности је наметнут утисак да су жене на страни тзв. родно осетљивог језика, што је вероватно настало под утицајем светских трендова политичке коректности и пропаганде коју производе малобројне родно осетљиве жене у нас, а да су против конзервативни балкански мушкарци. Али, истина је на другој страни.
Ту скоро покушао сам да на експерименталан начин установим како цивилизоване жене Србије титулишу саме себе. Мајску жалбу у случају плагијата Синише Малог, коју је као први потписао Душан Теодоровић, потписао је велики број наставника Београдског универзитета, једино овлашћених лица да поднесу жалбу. Згодна карактеристика ове жалбе је чињеница да су потписници све податке (име и презиме, титула итд) својеручно уписивали у формулар, тако да се лепо може видети њихов став према тзв. родно осетљивом језику. Ево жалбе овде.
Избор потписа из жалбе
Један број жена је у одговарајућу колони уписао полно неодређен, скраћен облик као ред. проф. и слично. Али, 71 жена је навела пун облик титуле коју поседује и резултат је овакав: 55 жена је навело своју титулу у „мушком“, односно уобичајеном заједничком облику (редовни професор, доцент итд), док је само 16 уписало „женски“ облик титула (редовна професорка, доценткиња и слично). Убедљив пораз тзв. родно осетљивог језика међу самим женама.
Овај резултат малог референдума показује да наметање политичке коректности ипак представља насиље над женама, а не услугу потлаченом полу. А насиље није лепа ствар, зар не?
Опрема: Стање ствари