Даница Грујичић: Стопа малигнитета у Србији упадљиво повећана

Тумори који су раније били резервисани само за старије популације сад се јављају код деце, рекла директорка Института за онкологију

Даница Грујичић (Фото: Политика)

На основу незваничних података са платформе Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС), само током ове године у Србији је 58.000 особа оболело од малигнитета док је по званичним подацима Института Батут 2015. године тај број износио 38.000, изјавила је данас неурохирург и директорка Института за онкологију Даница Грујичић.

Обраћајући се у Косовској Митровици учесницима Првог српског лекарског конгреса о последицама НАТО бомбардовања, она је навела да је и поред формирања скупштинске Комисије за истрагу последица агресије на здравље грађана, изостала реакција државе коју су научници очекивали, а то је како је рекла, Координационо тело које је било планирано од научника из свих делова Србије.

„Нажалост, из неког разлога не постоји закључак владе и наше координационо тело четири министарства не постоји. Кад већ ми не постојимо, добро је да барем постоји парламентарна комисија и да се барем она тиме бави, али цела ова прича мора да буде апсолутно ослобођена политике. Она мора бити научно основана, јер је то једини начин којим можемо доказати шта су нам урадили, а свашта су нам урадили”, казала је Даница Грујичић јавља портал КоССев, преноси Бета.

По њеним речима, стопа малигнитета у Србији упадљиво је повећана, посебно код деце.

„Тумори који су раније били резервисани само за старије популације, сад се јављају код деце. Чак и тумори који имају повољну генетску структуру понашају се потпуно неочекивано и ви више не можете ништа предвидети. Број пацијената је све већи, закрченост онколошких институција све већа”, навела је Даница Грујичић.

Она је додала да „није цела Србија загађена” бомбардовањем 1999. године, те да се морају тачно утврдити и сачувати ти делови земље, али и заштитити они који јесу загађени.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 30. 11. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

2 replies

  1. Од заливског рата 1991. године, САД и њихови савезници користили су муницију са осиромашеним уранијумом (ДУ). У Ираку и на Балкану, стотине тона овог токсичног и радиоактивног материјала је испуцано и тако дистрибуирано као ултрафина прашина у околину . Последице за контаминиране војнике и цивилно становништво су рак, оштећење нерава и мозга, тешке малформације њихове деце и генетска оштећења.

    Студија Хан Канг-а из америчког Министарства за борачка питања о урођеним оштећењима деце ветерана Заливског рата(са 21.000 особа): У мушкараца је удвостручена, код жена, троструко повећана вероватноћа за децу са малформацијама. Случајеви оштећења рођених очигледно повезани са другим узроцима су искључени из студије.

    Извештај Ллоид-а , независне британске истражне комисије, закључује 2004. године да постоји јасна веза између Заливског рата и болести које погађају око 10% (5.500) свих војника који су тамо распоређени. Вероватни узрок је осиромашени уранијум у комбинацији са другим факторима као што су вакцине и стрес.

    Где год да се овај уранијум таложи у телу, он може – а то је сада научно доказано – да доведе до следећих болести:

    колапс имуног система као код АИДС-а са растућим заразним болестима,

    тешка дисфункција бубрега и јетре,

    високо агресивна леукемија и други карциноми,

    Поремећаји у коштаној сржи,

    као и генетске оштећења и малформације са побачајима и преурањеним порођајима код трудница.

    Треба ли шта још рећи осим да сви они који су учествовали у ратовима користећи ову врсту муниције ( Америка,Енглеска као и друге европске земље) нису ништа друго него ратни НАТО злочинци који су починили геноцид.

    Добродошли у Ирак, Афганистан, Србију, Сомалију,Либанон и Либију.

  2. Треба тај аларм који др. Дана пали, али још више треба програм превенције и едукација становништва! Има ли министра, владе и ког доктора који нешто о превенцији зна?

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading