Два човека шетају се поред оружја. Пушка, која је погодила танане душице напредњачких кербера, стоји на постољу, није уперена
НИН са повученом насловном фотографијом (Извор: Искра)
Компанија Рингијер Аксел Спрингер, издавач бројних новинских издања у Србији и власник НИН-а, донела је срамну одлуку: повукла је првобитно најављену насловну страну издања НИН-а за четвртак, 28. новембар, па је насловна страна ових новина остала без средишње слике.
Афера на коју се насловна страна односила остала је тема броја. Реч је о трговини оружјем из фабрике Крушик у коју је, може бити на незаконит а свакако на нечастан начин, умешан отац министра унутрашњих послова Бранко Стефановић.
На фотографији првобитне насловне странице били су Александар Вучић и Милорад Додик како разгледају наоружање на некој приредби. Уредник НИН-а Милан Ћулибрк навео је у саопштењу да је Танјуг ову фотографију објавио још 27. јуна 2017. године и да тада нико није нашао за сходно да укаже на њен проблематичан садржај. „Никоме у НИН-у није ни на крај памети пало оно за шта нас сада оптужују“, навео је Ћулибрк.
Наравно да слика није проблематична: два човека шетају се поред оружја. Пушка, која је погодила танане душице напредњачких кербера, стоји на постољу, није уперена. Нико разборит не може да докучи да је реч о некаквој алузији или медијском позивању на насиље. Оно што, пак, може да се наслути јесте да постоје мрачне везе трговаца оружјем који српско оружје продају земљама које подржавају тероризам и воде рат против сопственог становништва у источној Украјини.
Танјугова фотографија аутора Зорана Жестића чији је део са снајпером и председником Србије НИН искористио за насловну страну (Извор: Политика)
Кажу неки: Србија памти убиство Зорана Ђинђића, па је стога реч о неумесној насловној страници. Истина је да памти. Међутим, Србија памти и уморства краљева, Александра Обреновића у Београду и Александра Карађорђевића у Марсеју, страдање владике вршачког светог Теодора, заточење светог краља Стефана Дечанског а ни Људевит Посавски нам није остао у светлој успомени. Сумњам да би, потресени судбином светог краља, имали примедбе уколико се на насловној страни појави приказ Александра Вучића иза решетака?
Напад на НИН изведен је са два крила: с једне стране напредњачки башибозук, с друге полит-коректно секуларно свештенство. Знаковито је сагласје новинара БИРН-а Слобе Георгиева и Вучићевих кербера Миленка Јованова и Мирослава Чучковића.
Корпорација се повила под притиском СНС-а и Твитер комесаријата и своје упосленике, из једне осетљиве и специфичне професије, ставила у крајње неугодан положај кривца без кривице. Питамо се да ли би у матичној Немачкој Рингијер овако муњевито подилазио политичком естаблишменту? Сумњам.
Епилог: НИН без насловне фотографије (Извор: НСПМ)
Можда не би било лоше да се цензура формализује и да уредници новина преда се имају јасно омеђен простор (не)слободе у коме могу да се крећу. Посао би ишао лакше, без трзавица и залудних хонорара уредницима фотографије.
Судећи по првим изјавама, глодур НИН-а не намерава да поднесе оставку, иако је он обесмишљен корпоративно-политичком бахатошћу. Можда је то и боље: важно је истрајно извештавати о потенцијално криминалним везама између врха српске власти, међународних шверцера оружја и криминалних режима. У целој овој ствари то је заправо једино важно.