Два човека шетају се поред оружја. Пушка, која је погодила танане душице напредњачких кербера, стоји на постољу, није уперена
НИН са повученом насловном фотографијом (Извор: Искра)
Компанија Рингијер Аксел Спрингер, издавач бројних новинских издања у Србији и власник НИН-а, донела је срамну одлуку: повукла је првобитно најављену насловну страну издања НИН-а за четвртак, 28. новембар, па је насловна страна ових новина остала без средишње слике.
Афера на коју се насловна страна односила остала је тема броја. Реч је о трговини оружјем из фабрике Крушик у коју је, може бити на незаконит а свакако на нечастан начин, умешан отац министра унутрашњих послова Бранко Стефановић.
На фотографији првобитне насловне странице били су Александар Вучић и Милорад Додик како разгледају наоружање на некој приредби. Уредник НИН-а Милан Ћулибрк навео је у саопштењу да је Танјуг ову фотографију објавио још 27. јуна 2017. године и да тада нико није нашао за сходно да укаже на њен проблематичан садржај. „Никоме у НИН-у није ни на крај памети пало оно за шта нас сада оптужују“, навео је Ћулибрк.
Наравно да слика није проблематична: два човека шетају се поред оружја. Пушка, која је погодила танане душице напредњачких кербера, стоји на постољу, није уперена. Нико разборит не може да докучи да је реч о некаквој алузији или медијском позивању на насиље. Оно што, пак, може да се наслути јесте да постоје мрачне везе трговаца оружјем који српско оружје продају земљама које подржавају тероризам и воде рат против сопственог становништва у источној Украјини.
Танјугова фотографија аутора Зорана Жестића чији је део са снајпером и председником Србије НИН искористио за насловну страну (Извор: Политика)
Кажу неки: Србија памти убиство Зорана Ђинђића, па је стога реч о неумесној насловној страници. Истина је да памти. Међутим, Србија памти и уморства краљева, Александра Обреновића у Београду и Александра Карађорђевића у Марсеју, страдање владике вршачког светог Теодора, заточење светог краља Стефана Дечанског а ни Људевит Посавски нам није остао у светлој успомени. Сумњам да би, потресени судбином светог краља, имали примедбе уколико се на насловној страни појави приказ Александра Вучића иза решетака?
Напад на НИН изведен је са два крила: с једне стране напредњачки башибозук, с друге полит-коректно секуларно свештенство. Знаковито је сагласје новинара БИРН-а Слобе Георгиева и Вучићевих кербера Миленка Јованова и Мирослава Чучковића.
Корпорација се повила под притиском СНС-а и Твитер комесаријата и своје упосленике, из једне осетљиве и специфичне професије, ставила у крајње неугодан положај кривца без кривице. Питамо се да ли би у матичној Немачкој Рингијер овако муњевито подилазио политичком естаблишменту? Сумњам.
Епилог: НИН без насловне фотографије (Извор: НСПМ)
Можда не би било лоше да се цензура формализује и да уредници новина преда се имају јасно омеђен простор (не)слободе у коме могу да се крећу. Посао би ишао лакше, без трзавица и залудних хонорара уредницима фотографије.
Судећи по првим изјавама, глодур НИН-а не намерава да поднесе оставку, иако је он обесмишљен корпоративно-политичком бахатошћу. Можда је то и боље: важно је истрајно извештавати о потенцијално криминалним везама између врха српске власти, међународних шверцера оружја и криминалних режима. У целој овој ствари то је заправо једино важно.
Categories: Четири стотине речи
Ех, да нишани једна пушка, две су у питању!
Како искористити једну стару фотографију за свеопшту дебилизацију својих чланова СНС тако и верујућег им народа.
Чак се и Вођа огласио како је дотична пушка одлична, снајперисту није спомињао.
Вероватно га није приметио, мада би по фотосу треба да их је било двојица
Верујући, који су скочили као опарени, забринути, ужаснути, огласили су врло бесни и болесно забринути да је ово позив да би се нашкодило Вођи.
Нико да захвали аутору ове фотографије, да га награди јер мислио унапред када је сликао Вођу како се шета храбро и са смешком, међу тим силним пушкама и пиштољима, показавши нам колико је храбар и јуначан.
Додуше показао нам је да је дебилизација државних функционера и структура у тој мери могућа да је то за неверовати.
Свака му част!
…od toga da sam ljubitelj lika i dela *****ustog ali nije poenta da se svi pravimo ludi, ukljucujuci urednika NINa i autora ovog teksta. Ne verujem da je bila namera da se posalje tajna poruka tamo nekom strelcu vec mislim da je to bio jeftini ‘stos’ da se napravi ‘fora’ onako po naski i da se malo zezamo oko toga kao sto je i sva ova prenerazenost i prenemaganje deo tog fazona.
Замолићу овако јавно аутора текста Милоша М. Милојевића да ми се колегијално и другарски јави.
..prethodnog komentara ‘Daleko…’ mogu biti indikativne za profil citalaca Stanja. Ja sam dao jednu verziju za koju mislim da je najverovatnija. Druga verzija bi mogla biti da je ta ‘kropovana’ fotografija slucajna, da na njoj nema nista posebno, da tamo neko nesto umislja. Njeni protagonsiti, pogotovo u aktuelnom trenutku, verovatno misle da smo svi kolektivno vesla sisali. Treca verzija je, uglavnom od *****ustovih sledbenika, da je bila namera da se posalje nekome, makar I podsvesno, signal sta treba raditi ili da se inspirise sa ocekivanjem da se vidi kome ce se to ruka pozlatiti. Ne znam koja bi bila cetvrta verzija? Dakle, da vidimo ste ce (I da li ce) reci neki od gornjih hrabrih ocenjivaca?
…od vajnih ocenjivaca anonimusa. Slusam sinoc poznanicu iz mladjih dana, zamenicu urednika NINa koja kod Olje Beckovic prica o naslovnoj strani. Prakticno potvrdjuje sve sto sam pomenuo u 2. verziji ukljucujuci I ono teatralno prenemaganje I toboznju zapanjenost. Ali dobro, to joj je pozicija I posao I bori se svom snagom da se sve utisa dok ne prodje oluja. Malte ne ispade kriv covek koji joj usput postavio par zdravorazumskih pitanja, valjda ocekujuci da cuje da su se zeznuli u fazonu, da se kao malo izvine pa da svi zajedno predjemo na sledece s*anje.