Слободан Антонић: Аутор књиге „Да, ја презирем Србе“ био је по вољи и неким Србима

Српска треба чврсто да се држи пута којим иде, и да настави да има сталну иницијативу као одговор на сарајевско унитаристичко махнитање (попут најновијег о мултиконфи Бошњацима)

Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)

„Да, ја презирем Србе“ наслов књиге из 1994. године Зилхада Кључанина, састављене од колумни које је Кључанин објављивао у Љиљану.

Књиге нема ни у једној библиотеци у Србији, али се цитати из ње, или из неких других Кључанинових колумни, могу наћи на интернету:

„Мој душман зове се Србин. Душман мога дида звао се Србин. Душман мога оца звао се Србин. Душман мога брата звао се Србин. Душман мога дјетета зваће се, посигурно, Србин“ (овде).

„У Угљевику има 500 српске сирочади. Машаллах! Армија БиХ је до сада послала у џехенем 50-ак тисућа четника. Еyваллах! Српске мајке ће убудуће, што би рекао Ибришим, рађати грумење леда умјесто дјеце. Иншаллах! (овде)

„Србин се приближава човјеку само онда када је мртав. Или затворен“ (овде)

„Возам, возам, возам се. По Сани. Снивао сам дан када ћу се возати по бошњачкој (изворно наглашавање) Сани. По чистом бошњачком граду, без иједног Србина. И ево, дочеках тај дан. Ако се изузму заробљени Срби, који већ, ево, чисте, под стражом, санске улице, у Сани нема Срба. (…) Али, тјешим се, велик је сански отпад, примиће он још тоне и тоне преосталог влахалука“ (у Кључаниновом текту: Дошли смо у Сану, влашку ли вам нану; овде).

„Сваки Муслиман треба да има свог Србина да га погуби“ (овде)

„Мајка Босна има чир. Из тог чира цури гној. Тај гној су Срби“ (овде).

Ових и других мудрости овог „угледног бх. књижевника“ сетио сам се када је, недавно, на обележавању 25. новембра, дана државности БиХ, Бакир Изетбеговић изјавио: „БиХ постоји хиљаду година и постојат ће још хиљаду“, а да, с друге стране, „ништа у БиХ није српско осим назива Република Српска, а не знам хоће ли то тако остати ако Додик настави са овим изјавама“.

Поводом истог празника у Сарајеву је одржана и трибина која је „окупила угледне универзитетске професоре, активисте, студенте, новинаре и друге грађане“. Танер Аличехић, аутор књиге Трагом древних Бошњана, рекао је публици: „Под утјецајем политике из сусједне Србије и идеје о постојању хрватског народа у БиХ, босански народ се подијелио; једни су почели да се сматрају Србима, други Хрватима, а трећи су одржали хисторијски назив Бошњак“. Зато, „боснизација свих елемената како културног тако и јавног живота мора бити вокабулар сваког јавног радника“.

Зилхад Кључанин (Фото: Све о Српској)

А др Седад Бешлија, в.д. директора Института за хисторију, казао је: „Прије 150 година дио бошњачког етноса издвојио се по линији припадности вјери (православљу и католичанству), под утјецајем пропаганде, обавјештајних служби и дипломатско-културних активности. Ту нема ничега повијесног и аутентичног, већ се ради о вјештачкој конструисаној творевини. Нестала је солуција да термин босанство у модерном националном смислу – по принципу једна држава, један народ, једна нација – буде опћеприхваћен у Босни. Босански муслимани нису примарно одговорни за то што данас нема знака једнакости између повијесног мултиконфесионалног бошњачког народа и Бошњака у модерном националном смислу”.

Дакле, наставља се реторика о повијесном мултиконфесионалном бошњачком народу, као носиоцу тисућуљетног антифашизма, наспрам којег стоје агресивне геноцидне хорде које преко Дрине упадају у тисућљетну БиХ  и буне добре православне Бошњане против Сарајева.

А везивање укидања имена Републике Српске с „Додиковим изјавама“ само је пропагандни трик. Јер, Бакир је још у септембру изјавио: „Говорили су да ће бити укинута Република Српска. Ја бих врло радо то подржао, али да ли је то реално, можемо ли ми доћи до тога?“ (овде, 19:31-19:37).

Пошто то, тренутно, „није реално“, ето, трпећемо Српску још неко време – дотле, намећући унитарно босанство. Јер, у истом интервјуу, Бакир је рекао да „није реално“ ни укидање „конститутивности народа (19:25-19:31), нагласивши свој став да су „Бошњаци, уствари, Босанци муслиманске вјероисповести“ (49:17-49:21) – па су, последично, ваљда, и Срби тек „Босанци православне вјероисповести“.

Али, чим се вођству Бошњака укаже прилика, јасно је, неће више бити ни конститутивностои народа, ни Републике Српске.

Колико је сумње да је једино што, заправо, тренутно одржава Србе западно од Дрине – Република Српска?

Фото: Све о Српској

Има једна сјајна дистопијска прича Владана Ивковића Дан без Републике Српске. Препоручујем свима који још имају недоумице око Српске као conditio sine qua non за Србе у БиХ да прочитају ову причу.

Уосталом, ко не верује овој прекогницији, нека погледа колико је Срба преостало у Федерацији БиХ (10% од предратног броја!), и све ће му бити јасно.

Ово, међутим, лудовање Бошњака с „мултиконфесионалном бошњачком нацијом“, на неки начин је и добро. Оно својом бруталношћу, наиме, још  више истиче значај очувања Републике Српске у њеном пуном капацитету, изолујући оне, ионако малобројне, припаднике пробосанске (унитарне) опције међу Србима.

Сада ћу да се вратим на писца књиге „Да, ја презирем Србе“ и да вас приупитам – у ком медију је, поводом његове смрти, објављен чланак под насловом „Преминуо угледни бх. књижевник Зилхад Кључанин“?

То је био бањолучки мулти-култи портал Бука (овде). За њега је већ примећено да је „успео да превазиђе и Пешчаник по количини случајносрпских страсти и аутоколонијалне беде“ (З. Ћирјаковић; изворно овде, пренето овде).

Наравно, слободу мишљења нико не сме да ограничава, јер за то, између осталог, нема ни потребе – управо реалност најчешће демантује идеолошка искривљавања и политикантску лакировку.

Александар Трифуновић, глодур Буке, у марту извештава из прихватног центра за избеглице Седра, код Цазина, да су, према речима директорке, „дјецу миграната у бихаћким школама одлично прихватили домаћи клинци, да се јагме ко ће да сједи с њима у клупи“ (?!). Осам месеци доцније, међутим, истина удара у лице: ту су протести у Бихаћу против миграната, а цветају бошњачки антимигрантски сајтови који пишу о „мигрантском геноциду над Бошњацима“, питајући се „зар је могуће да Бошњаци не разумију да се не може бити у исто вријеме на страни властитог народа и мигрантских хорди – или ми или они, треће нема!“ (изворно овде; сајт је ових дана суспендован).

Срђан Пухало (Фото: Н1)

Стога, тврдња да се бихаћка деца отимају ко ће да седи с мигрантима истинита је и корисна информација колико и Трифуновићеве објаве да у Српској „нема слободе“, да су Двери „фашисти“ или да је Српска „дала Кустурици десетине милиона да направи свој град и назове га по Андрићу“, а „цитирати мисли Андрића, а не разумијети их, исто је као када кокош снесе јаје у хидрант“. Или, једнако, као и објава Срђана Пухала да је књига проф. Гидеона Грајфа о Јасеновцу, „писана за дебиле који не воле да читају“ и да „нема он (Грајф) појма о Јасеновцу“.

То је тај самоискључујући стил наших „пробосанских“ активиста. Можда би неки од Срба и поверовали у ове прилоге култури лупетања да није непрестаног подсећања на пројекат стварања мултиконфесионалне бошњачке нације, подсећања да ништа у БиХ није српско, а и подсећања на књигу „угледног бх. књижевника“ Да, ја презирем Србе.

Зато Српска треба чврсто да се држи пута којим иде, и да настави да има сталну иницијативу као одговор на сарајевско унитаристичко махнитање (попут најновијег о мултиконфи Бошњацима).

Рецимо, када је реч о међународним позивним телефонским бројевима, слободан је број 384, између Косова (383) и Хрватске (385), и 388, између БиХ (387) и Македоније (389). Пошто територија не мора бити држава-чланица УН да би имала позивни број, како нас је подучено за Косово, зашто то не би затражила и Српска?

Дакле, који вам се позивни за Републику Српску више свиђа – 384 или 388?

Опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 27. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

11 replies

  1. Мени се за Српску највише свиђа 381, а до тада може, 388

    Свиђа ми се

  2. По коментарима мерим АЈ ДИ.Срушили сте нешто што нисте ни знали да вам прија.А Прије ..

    Свиђа ми се

  3. Види Србине,ако си много са болеснима разболиш се,ако мислиш о будалама,можеш бити најпаметнији на свету,побудалићеш!Толико је паметног,лепог и здравог света око нас.Зар није време Нове саборности?Толико о томе.

    Свиђа ми се

  4. 388

    Свиђа ми се

  5. …„Под утјецајем политике из сусједне Србије и идеје о постојању хрватског народа у БиХ, босански народ се подијелио; једни су почели да се сматрају Србима„…ДА ПОЈАСНИМО КОЛИКО СМО УКОРИЈЕЊЕНИ,ДОКЛЕ СМО СЕ ПРУЖАЛИ,ТЕ ОД КАДА СМО СРБИ.„Godine 1419. Dubrovačka Republika je kupila Gornje Konavle ( istočni dio Konavala) od Sandalja Hranića. Godine 1426. Republika je kupila od Radoslava Pavlovića i Donje Konavle„…-izvor,bosna srebrena .ba (фрањевачки сајт)
    „Srpska vlastelinska porodica Pavlovići, poznati i kao Jablanići ili Jablanovići, po rodonačelniku njihovom Radenu Jablaniću, imala je posjede u istočnoj Bosni, a njen uspon počinje krajem XIV vijeka, sa knezom Pavlom Radenovićem„…„Preuzimanjem dijela Konavla 1391. godine knez Pavle je postao susjed Dubrovačke republike prema kojoj je držao nekoliko carina.„…„U blizini Rogatice nalazili su se stećci nad grobovima vojvode Radoslava Pavlovića, njegove žene, jednog sina…. Na velikom nadgrobnom spomeniku na srpskom jeziku istesan je natpis:

    “Ja, vojvoda Pavlović od Radasela, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovdje u ovom grobu. Dok življah, ne mogaše me turski car nikojim junaštvom, ni kakvi darovima, pa ni borbom, ni velikom silom sa moje zemlje ni potisnuti ni pobijediti; još manje sam mislio da se odreknem svoje vjere. Bog mi je dao da sam mnogo **** pobijedio Turke. Hvala Bogu i slava što vazda vjerovah i što svoju zemlju ostavljam još u hrišćanskoj vjeri”.

    Свиђа ми се

  6. Стон,приморски градић,54 км сјеверозападно од Дубровника,у коме је тврђава,град нашег краља Милутина.Ево шта пише на интернет страници опћине Стон : …„`Od tog akropolskog sklopa danas je sačuvana jedino crkvica Sv. Mihajla kao jedan od najznačajnijih kulturnih spomenika prošlosti Stona. Nakon razdoblja ranog srednjeg vijeka i prosperiteta u kojemu je Ston bio središte Zahumlja s vlastitim vladarima i biskupima, u 12. i 13. stoljeću postoje brojne nerazjašnjene povijesne činjenice. Usponom Raške pod dinastijom Nemanjića Zahumlje dolazi u interesnu sferu raške države i to razdoblje obilježeno je brojnim dinastičkim borbama„`12,13 вијек Немањићи,дакле 800 година.Обратите пажњу,св Михајло као и св Трифун у Котору,трагови истока,Византије.Никако Запада и Рима.Даље пишу :„ Ston početkom 14. stoljeća ulazi u interesnu sferu dubrovačke komune koja je upravo tada postajala sve jača i Dubrovčani su iskoristili borbe loklnih moćnika i 1326. prvo najvjerojatnije dijelom vojnički zauzeli poluotok Pelješac, a potom ga i godine 1333. i službeno kupili od bosanskog bana i srpskog kralja„

    Свиђа ми се

  7. Ево пар реченица о старој српској цркви у Сарајеву : …„По предању и археолошким подацима Стара српска православна црква Св. Архангела Михаила у Сарајеву потиче из средњег века. Писаних трагова о њеном постојању у то време нема јер су, највероватније, пропали за време турских освајања наших земаља. Пошто нема писаних трагова упућени смо да њену старост утврђујемо на основу индиректних доказа. Необична основа и облик цркве, одвојен средњи део храма (наос) ступцима и двоспратним аркадама, зидана олтарска преграда, камени свећњаци пред олтаром, два слоја на најстаријим иконама са иконостаса и надгробни камени споменици нађени око цркве довољно говоре о старости цркве.
    На основу цариградских дефтера из 1485. и 1489. године може се претпоставити да је у то време постојала црква у Сарајеву, иако се она у дефтерима не спомиње. У првом дефтеру се каже да у Сарајеву има 42 муслиманске куће, 103 хришћанске и осам дубровачких. Вероватно је тако јако хришћанско насеље имало богомољу. У другом дефтеру се помиње Ђуро, син поповски, што указује да је у Сарајеву у то време био свештеник, а вероватно и црква.
    Ко је ктитор цркве није познато. Народно предање је приписује Андријашу, брату Краљевића Марка„…

    Код мене на Романији кажу будала и папрати никад неће нестати.

    Свиђа ми се

  8. Буквар за сваког,„Херцеговина„ од Јевта Дедијера.У предговору Момо Капор написа : „Као што у градовима западног света у сваком хотелу на ноћном ормарићу обавезно лежи Библија,Херцеговина Јевта Дедијера требало би да стоји крај узглавља сваког Херцеговца(Србина).Она је наиме много више од књиге-то је наш покретни завичај„…Е,у поглављу Шума Површ и Зупци.о селу Ђедићи и породици Џоџо,како ми се мати презивала пише : „Џоџи,старјеници(писано 1895. године,дакле ту живе од 16. вијека или прије).Славе Ђурђев дан.Ко не зна,Требињска Шума,рејон између Требиња,тачније села Волујац и Ивањице па до Мареве Љути и манастира Завала.

    Свиђа ми се

  9. Када се Република Српска, као једна од Србских земаља, буде јединила са Србијом, као једном од Србских земаља, у тај час, не пре, избрисати “ аутономију“, ту олињалу комуњарску подлост, Косова и Метохије, Срема, Бачке, Баната и са тако јединственом “ матицом“, у вери, трпљењу и нади чекати, и као тиха вода делати, на припајању матици и осталих Србски земаља, Црне Горе најпрво, Далмације, Славоније и Барање, Македоније…

    П. С.
    Предраже, роде са Романије, разгалише ме ваши коментари…

    Свиђа ми се

  10. AntiSerbian monitoring: dr Slobodan Antonic, dr Andrej Fajgelj & dr Misa Djurkovic. Samo napred!

    Свиђа ми се

  11. Није то што нас они мрзе, него што често ми сами себе мрзимо. Ево 5 примера како то радимо: 1) Мењамо породично сеоско имање и пољопривреду за рад у фабрици (последњих 50 година) и call-center-у (последњих 6) и туризму код ових што нас бију. 2) Слабо промовишемо ћирилицу као наше писмо. 3) Јурцамо у трговинске и културне приче са овима што нас мрзе, а рецимо не учимо суседни грчки и румунски где имамо много бољу културну позицију. 4) Прихватамо да нам се качи беда из околине која нас мрзи, бивају у филмским и музичким „жиријима“, воде кампање против „заштите природе“ заједно са нама итд. 5) Оно најгоре; величамо злотвора који носи шпанско име, уместо да славимо Светога Саву и Господа нашег.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s