Врховни Кловн је, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“
Владимир Димитријевић (Фото: Соња Ракочевић)
Године 2002, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, студент Бошко Обрадовић је дипломирао са темом о позицији српске књижевне деснице тридесетих година двадесетог века. Ментор му је био један од најугледнијих стручњака наше науке о књижевности друге половине прошлог века, професор др Новица Петковић, који је, приликом одбране Обрадовићевог рада, истакао да би исти могао бити основа за магистратуру, јер је написан после вишемесечног скрупулозног истраживања, са низом озбиљних закључака о, до тада недовољно изучаваном, феномену идеолошки остракизоване књижевности.
Том истраживању је претходио пионирски рад професора др Гојка Тешића, тротомник „Зли волшебници“, у коме се нашла огромна полемичка грађа наше међуратне литературе. У студији, касније објављеној под насловом „Милош Црњански и нови национализам“, Бошко Обрадовић истиче да постоје заједничке особине већине аутора са „деснице“: “1) захтев за ревизијом постојећег система вредности; 2) борба за духовно ослобођење од утицаја Запада; 3) хтење ка остваривању новог национализма и новог, самородног културног модела“. Ако се томе дода обрачун са „културном левицом“, иза које је стајао марксизам као својеврсна, шпенглеровски речено, „псеудоморфоза“ западњачке мисли, позиција „књижевне деснице“ бива још јаснија.
Бошко Обрадовић (Фото: ФоНет/Огњен Стевановић)
Треба истаћи да је, иако је имао низ похвала на рачун рада, др Новица Петковић, познат по својим високим критеријумима, Бошку Обрадовићу дао оцену 9 (иначе, Обрадовићева просечна оцена током студирања била је 8,5). Његов дипломски рад објављен је у издавачкој кући „Хришћанска мисао“ и добио је награду „Милош Црњански“. На челу жирија за доделу награде био је професор др Никола Милошевић, у том тренутку челник Задужбине Милоша Црњанског.
Из овога сазнајемо да:
- Бошко Обрадовић није дипломирао код професора др Мила Ломпара;
- Бошко Обрадовић није ни купио, ни фалсификовао своју диплому.
Извор: Сајт “Политике”, 26. 11. 2019. у 13:48
Ако се томе дода чињеница да Мило Ломпар никад није био ни члан, ни функционер „Двери“, него је, извесно време, био само у Политичком савету ове организације, бива нам јасно да је:
- Врховни Кловн, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“;
- Показао да му је криво што је Ломпар одбио да беседи на академији у Сава центру поводом осам векова аутокефалије СПЦ јер је на истој Врховни Кловн добио орден Светог Саве, као што је његов Мали, министар – плагијатор, добио орден Новомученика Крагујевачких (???);
- Он, Врховни Кловн Србије, тип који и даље облачи купаће гаће кад иде на Лабудово језеро.
Владимир Димитријевић, присутан на одбрани Обрадовићевог дипломског рада
Прочитајте још
ИСПРАВКА: Ранија верзија овог текста је погрешно садржала Новомученика Јасеновачких уместо Новомученика Крагујевачких (27. 11. 2019. у 17:11).
Categories: В. Д. читач
У Србији је једнако тешко због ниског материјалног стандарда, појединачног и општег, и због ниских моралних и професионалних стандарда – тако председник државе и сва његова подређена државна струкутра дневно лажу, обмањују, министри купују дипломе, фалсификују се околности убистава, несрећа и паљевина, угрожава се лична и општа сигурност, на штетан начин тумачи економско и друго стање у држави … Одурно, зло време.
Врховни Кловн је, у покушају одбране Синише Малог, народски говорећи – „заклапус`о“
++++
У лажи овог шарлатана поверовали су, само ометени у развоју.
И треба.
Њима су, његове лажи и намењене.
Posle nesretnih, neopravdanih i za Crkvu i drustvo ponizavajucih odluka gospodina Irineja tj. Miroslava Gavrilovica da se tako nekriticno razbacuje odlikovanjima politickom talogu Srpskog drustva, izgleda opravdano da se ispita kako je i on tj. Irinej dosao do njegovih diploma.
Jedno je diploma, a drugo doktorat… Još kad se umeša politika, onda može svašta da bude. Fakultet daje stručno znanje, a magistrat i doktorat su potvrda toga. Još ako se stručnost potvrdi u praksi što je slučaj kod Siniše, to je savršeno, a kad diploma od čoveka napravi budalu, što je slučaj kod Boška, to je onda katastrofa…
А Бошко Обрадовић је поштени мудрац, за ралику од ,,Кловна”?? Људи, не правите нас више блесавим!
Кога брига за Бошка Обрадовића и за његове приватне ,,Двери”???? Кога брига за његову диплому…Доста рекламе за богате политичаре и политиканте….
@Mrgud Strašni….Slažem se sa vašim komentarom. Siniša Mali je definitivno svoju stručnost potvrdio u praksi. Sve što je radio tokom doktorskih studija (bukvalno pokrao-prepisao i prikazao kao svoje, na desetine stranica drugih autora) je primenio i u praksi. Za njegovo ime se vezuje više of šor kompanija i računa na egzotičnim destinacijama, bivša žena ga je optužila za pranje para, tu je afera sa 24 kupljena stana na bugarskom primorju, 10 hektara državnog zemljišta koje je dobio od jednog tajkuna (zbog čega je tajkun pravosnažno osuđen) koje je kasnije prodao sam sebi (of šor firmi u kojoj je bio direktor) i strpao u džep pola miliona evra, i da ne nabrajam dalje. Doduše akademski lopovluk Siniše Malog je definitivno institucionalno utvrđen i dokazan, dok će ovaj praktični (privredni) ostati samo sumnja još neko vreme (bar dok se vlast ne promeni). I što se tiče Boška Obradovića ste u pravu. Bar za onog Boška Obradovića dok nije ušao u SzS. Ono što je zagovarao u diplomskom radu na fakultetu ( revizija postojećeg sistema vrednosti, borba za duhovno oslobođenje od uticaja Zapada, stvaranje novog samorodnog kulturnog modela,porodične vrednosti,…) pokušava da sprovede u praksi, što ga je u ovoj prodanoj i moralno razorenoj zemlji poprilično napravilo budalom.
Милане, Милане! Вас је немогуће правити блесавим, јер сте на блесиметру дођшли до краја скале.
Невезано за овај случај морам рећи следеће: Титуле и дипломе су и тако само украс и служе личној самоважности, служе промоцији личне самоважности и маскирању несигурности у друштву, и пре свега служе политичким манипулацијама интересних група над “неуким” масама, а у име “науке”. Како наука постаје приватна прћија тих група тако и масе постају робље за експлоатацију и мета за одстрел. Постоји море таквих медиокритета са титулама који се забарикадирају у институцијама и раде за интересе међународне мафије сузбијајући сваки покушај мислећих и аналитичких умова да их раскринкају. Хоћу рећи да није титула мерило и да се човек као мислећа личност тек треба доказати делима и унутарњом суштином, а не титулом која је тек форма која не мора имати везе са суштином.
Није тема Обрадовић, него мали од великог. Није тема Обрадовићева глупост, него преступ малог. Можемо и да гласамо о томе да ли је Обрадовић паметан или леп, али за превару се иде на суд и сносе последице. Ако последице не сноси онај који вара, онда их сноси држава у којој је варалица министар.
А какве су последице кад је плагијатор универзитетски професор!?
Чија је срамота већа?
Да видимо како ће проћи проф. Даница Поповић која је присвојила превод свог покојног колеге и потписала се иза тог недела!
За неупућене у случај, то је она професорка што досокоро беше
главни либерални економски гуру у листу Политика, а коју су раскринкали сами студенти:
https://youtu.be/-jlKmgNdxek?t=4463