Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник Милан Ружић. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Уместо увода

С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.

Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.

Милан Ружић, српски песник: Све ће то НАТО позлатити

Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу?

Јасеновац у нашем историјском памћењу данас, ако је закључивати по реакцијама већине, постаје врло магловито место. Постао је место о ком сви знају оно што желе да знају и говоре о њему онако како одговара другом народу на који се наш угледа, или како одговара онима који финансирају живот појединих Срба, био он лагодан или не. Све перспективе су искривљене услед уплата, па тако и она кроз коју гледамо на Јасеновац. Дошли смо до тога да треба Гидеон Грајф да подучава нас Србе о нашој историји и да нам објашњава оно што бисмо морали знати, јер не верујем да има Србина који нема некога ко је убијен у Јасеновцу. Да није професора Грајфа, лагано би нестао и Јасеновац. Свесно се ради на ревизији историје чему свакодневно сведочимо ако само отворимо новине или прочитамо неку нову књигу објављену са оне стране разума – у Хрватској.

Не треба заборавити да су наши џелати у Јасеновцу уједно били и будућа браћа која ће Јасеновац поновити по бруталности, ван ограда и у наставцима и деведесетих, али наравно, у много мањем обиму. Све оно што је описивао Ћамил Сијарић када је дошао да обиђе тек затворени Јасеновац – чкаље у Сави пуне масе састављене од руку, ногу, фотеља, пробијених глава, растргнуту децу, страшне и мрачне вагоне који зјапе као да опет чекају нас Србе, размазана слова исцртавана српском крвљу, стргнуте кошуље, грудне кошеве, алат, ланце, делове тела који висе по дрвећу и лица утабана у пут којим су пролазили камиони – ми смо успели да занемаримо и подредимо добросуседским односима са онима који су нам одувек чинили зло. Много пута смо страдали од Хрвата и никада се нисмо опаметили, па нам се то страдање увек понављало.

Милан Ружић (Извор: ИН4С)

Када чујемо да Хрвати врше ревизију, не видим бољи начин од одговора на исту истином! Ако они објаве ревизионистичку књигу, ми треба да објавимо једну са сведочењима и чињеницама, па ћемо видети да ли они могу уверљивије да лажу него што ми можемо да причамо истину. Говоримо о људима чији су највиши књижевни домети на зиду исписане досетке „Убиј, закољи да Србин не постоји!“, „Србе на врбе!“, „За дом спремни!“, „Метак у лубању, то је најбоље Србину!“, „Ој хрватска мати, Србе ћемо клати!“, „Истријебит ћемо вас!“, „Србска дјеца дошла хватат зеца. Спаси живот зецу, убиј српску дјецу!“, Стоји Србин испод крста, једе г…. са три прста!“, „У прољеће кад порасте врба, радит ћемо паприкаш од Срба!“, „Селите се србска стоко!“, „Ј…. ћемо србску дјецу!“, и томе слично. Је ли то позивање на мир и добросуседске односе?

Нас и Хрвате дели река крви, нажалост српске. Широка је и дубока. Ми седимо на једној обали довикујући се са њима и добацујући им речи дивљења, док нам ноге голицају таласи у којима је крв наших дедова. Хоћемо да направимо скелу о свом трошку како би они могли да дођу код нас. Да ли ико са минималним познавањем историје Србије, Хрватске и своје породице и са колико год памети у глави мисли да ће нам неко од њих пружити руку када се будемо давили?

У спомен-комплексу Јасеновац, ако се може тако назвати, уклоњена је стара поставка које се сећају генерације старије од мене са својих екскурзија, а на коју је сваки човек реаговао повраћањем и страхом. Замењена је нечим што Јасеновац своди на најобичније стратиште. Сваког дана у анкетама по улицама Загреба чујемо да су у Јасеновцу страдали углавном хрватски партизани и „нешто мало Срба и Рома“. Ми на ове наводе не реагујемо плашећи се да не испаднемо политички некоректни. Дошли смо до тога да је политичка коректност, читајте лаж у име политичког користољубља или политичке проституције, важнија од истине. Ми нисмо народ који би тако смео да мисли.

Већина Срба не зна чак ни да постоји дан посвећен нашим мученицима, дан који смо крстили као Сабор новомученика јасеновачких. Јасеновац је био још један велики подвиг да се Срби истребе и био је доста успешан у ономе због чега је направљен.

Свети новомученици јасеновачки

Ми се морамо њега сећати и истраживати га увек како бисмо схватили размере хорора и болести које су опиле суседни народ који би нас, с обзиром на брижљиво неговање усташтва тамо, могли поново задесити ако не растумачимо шифру свога страдања и мучеништва, а која гласи – Јасеновац.

Кад би се овај народ сетио свега што је заборавио, схватио би колико је страдао и плакао схвативши колико нас је остало.

Наше жртве нас обавезују да сазнамо истину и да о њој говоримо. Ако могу Јевреји, можемо и ми. Нажалост, имамо о чему.

Ако прећутимо Јасеновац, прећутаћемо себе, а онда ће нас прећутати и историја.

Доћи ће нам главе наш усуд, а то је да се увек сетимо да заборавимо.

Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?

Полемике које су се појавиле, барем са хрватске стране, имају за циљ да допринесу ревизионизму. Видимо да је жеља Хрвата да са губитничке и злочиначке стране пређу на победничку и мученичку. У шали бисмо рекли да Хрвати хоће опет да буду Срби. Међутим, то се не може догодити без доприноса великих сила, а нажалост, он не изостаје.

Имамо угледне историчаре који тврде да је број убијених Срба у Јасеновцу 700.000, а и горепоменутог Гидеона Грајфа који је после тврдње да би тај број могао доћи и до 1.400.000 убијених Срба добио претње смрћу, што сигурно говори да је на добром трагу. Са друге стране, Хрвати тврде да број убијених Срба достиже највише 40.000, али су спремни лицитирати када иза њих стану и остали саучесници из Другог светског рата. Жао ми је неколицине Срба који живе у Хрватској, јер морају учити трпети ову фалсификовану историју у којој их убеђују да су Срби сами себе са свог бившег огњишта протерали, а затим и заклали.

Иначе, ми смо врло попустљиви у тумачењу тих бројева, јер смо у Титово време похађали школе у којима су нам предавања о вери држали неверници, о милосрђу убице, о толеранцији прогонитељи, о поштењу лопови и о невиности кривци.

Спровођење људи у логор Јасеновац (Фото: Википедија)

Није се још српска крв честито ни осушила на камама, Сава још увек није однела све лешеве, нити је сво српско месо састругано са зидова Циглане, а већ су почели да нас убеђују да нисмо у праву што се тиче нашег страдања.

Не треба нама нико из Хрватске да броји жртве, јер да су бројали док су убијали, схватили би да је превише. Сви су сад упослени да смање тај наш несрећан број још несрећније браће и сестара, који су дивљачки убијани у Јасеновцу, јер им је стало да тај број буде што минималнији. То је велика глупост, јер колико то уопште Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом?

Јасеновац је дефинитивно један од највећих изазова српских историчара и српског народа који би требало да трага за истином, али и један од најважнијих подвига историјског ревизионизма супротне стране. Све оно што се на пољу ревизионизма успешно уради – све ће то НАТО позлатити.

Владимир Димитријевић

Прочитајте још

• Никола Н. Живковић: Угледајмо се на друге народе кад памтимо своја страдања
• Миломир Степић: Јасеновац и српска стратешка култура
• Мило Ломпар: Шта стоји иза покушаја релативизације Јасеновца
• Стефан Каргановић: Од нас зависи да ли ће Јасеновац постати „четничка измишљотина“ или ће остати заветни храм
• Драгиша Бојовић: Јасеновачки прилози за српску историју бола
• Драган Хамовић: Јасеновац и ја

Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: Јасеновац, Виртуални-1, Владимир Димитријевић, Милан Ружић, геноцид над Србима