Први кораци би предвиђали промену имена писаних медија по принципу Кардељеве самоуправне филозофије која се састојала у геслу: „Будала промени име па мисли да је решио проблем!“

Нови предлози за побољшање српске медијске слике и прихватљиву слободу штампе заснивају се превасходно на већ постојећим европским решењима и позитивној пракси у земљама из окружења.

Прави почетак дубинске реформе подразумева темељну анализу медија уз посредовање добровољних давалаца савета из ЕУ уз приложене доказе и лекарске потврде да не знају српски језик како се случајно не би отровали садржајима медија у виду отровног поленовог праха за размножавање меког руског утицаја.

Први кораци би предвиђали промену имена писаних медија по принципу Кардељеве самоуправне филозофије која се састојала у геслу: „Будала промени име па мисли да је решио проблем!“

Корените исправке у називима самих медија биле би следеће:

Једини дневни недељник ДАНАС, по предлогу за унапређење слободе и независности, убудуће би се звао МАЛО СУТРА.

НИН би, због познатих историјских дешавања из недавне прошлости, морао носити бомбастији назив. На пример – КНИН. Книн и бомбе су одувек у великом сагласју теорије и праксе у изношењу слободног мишљења, изношењу преостале имовине и изношењу себе самих у влаку без возног реда са тракторском вучом.

ВРЕМЕ би се звало БРЕМЕ, јер свако време носи своје бреме а наше време је злехудо, бременито и преоптерећено силом и неправдом, тугом и болом које може да излечи само време. Време је лек за све, осим за ниске пензије које, срећом, због тога краће и трају.

Недељник НЕДЕЉНИК би прерастао у ДВОГОДИШЊАК са поднасловом „Часопис за бианалне потребе“ са напоменом: Обавезно прочитати упутство за употребу или се посаветовати са локалним аналитичарима медија и удружењима Нунс, Унс, и Курц-шлус.

ИНФОРМЕР би постао УЗБУЊИВАЧ. Назив тренутно у великој моди, такорећи IN или COOL што може врло лако прерасти у COOLоарски дневник за свакодневну употребу, а по укидању најлон кеса, и за фишеке за продају пијачне робе у расутом стању.

СРПСКИ ТЕЛЕГРАФ би, по логици ствари и по захтевима савремених ИТИ правила, био ВЛАДИН ТВИТЕР уз подршку међународног удружења „Глупости без граница“ и њихових репортера, такође без граница. И сам ВЛАДИН ТВИТЕР би био без граница у саопштавању потребе за укидањем На Сави Гвоздене ћуприје, изградњу На Сави лебдеће гондоле и свечаном отварању великог аутопута, коридора 007, на релацији Мали Шенген – Мали мокри луг са преседањем код кафане „Мали мокри брат“. Док се кафана звала Србија, говорило се да у њој сваком преседне.

БЛИЦ би у оригиналној верзији носио пун назив, односно BLITZKRIEG. Објављивао би вести чија важност траје сагласно називу листа. Зато је и дневник који се брзо чита што даје варљиви утисак да се и много чита.

Ако би КУРИР рачунао да буде српска новина морао би се преименовати у ПОТРЧКО. Делио би се бесплатно по кућама. Без обавезе за повраћај после употребе. Разлог је што неки повраћају и пре употребе.

У свим листовима, на ТВ каналима, сајтовима, по друштвеним мрежама и другим средствима информисања обавезно увести радно место „новинар истраживач“ са обезбеђеном лабораторијом за истражне радове и посебним додатком за претрпљени страх и накнадне увреде које им следују.

Истраживачким новинарима се дугује захвалност за епохално откриће да државна фирма Крушик учествује у пословима трговине оружјем.

Такође су први дошли до необоривих доказа шта је било на менију чувеног доручка у хотелу Метропол. Само њима је, на конференцији за штампу, Еуропејка из дежеле, г-ђа Фајон, саопштила сугестије и упутства за даљи рад кухиње хотела како би Метропол бар донекле личио на бриселску кухињу. Ту се јасно и без увијања износе ставови који добронамерно предлажу да би убудуће у сличним приликама управа хотела морала више повести рачуна о укусима, мирисима и начину правилне исхране уважених гостију. Ако се већ за доручак износе шкембићи и свињски папци у сафту и телећа глава у шкембету као предјело (она рече hors-d‘oeuvre) онда нека се припреме по рецепту издатом од посебне Комисије Европског парламента са јединим циљем да се осигурају и мирис и укус као и добар тек и нарочито потоња редовна пробава. Тако се, по госпођи Фајон, обезбеђују услови да се у времену које неумитно долази јер сат откуцава, европарламентарци не излажу посебним напорима и непотребном стењању док ствари истерују на чистац.

Кад кажем доручак, завршила је парламентарка, мислим јастог, а кад кажем новине, мислим да не мислим.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, Србија, медији