Мирољуб Јевтић: Неки држављани Србије би да Срби нестану

Оптужити патријарха Павла за геноцид јасно показује политички став да је Србија у рату који је избио 1991. и трајао до 1999. године била кривац

Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)

Ту скоро у једној публикацији појавио се текст следеће садржине: „СПЦ односно њени поглавари, уназад тридесет година, од почетка ратова у бившој Југославији, били су на страни злочина. Почевши од патријарха Павла, за којег је то увелико забрањено рећи, па до Иринеја… Патријарх Павле је уочи геноцида… које су балкански крвници Ратко Младић и Радован Караџић починили у Босни, бацао свету водицу по њиховим косама и лицу.”

Пођимо прво од неистине да је то забрањено рећи. Ако је забрањено, да ли су новине у којима је то објављено заплењене на киосцима? Да ли је против аутора и уредника поднета кривична пријава због таквих ставова? Нормално да није, јер откуда бих ја то знао, да нисам то прочитао из новина које сам купио на киоску.

Оптужити патријарха Павла за геноцид јасно показује политички став да је Србија у рату који је избио 1991 и трајао до 1999. године била кривац. Последично сви они који следе СПЦ и сами су одговорни за рат. Зато би требало да буду кажњени јер је ратно хушкање кривично дело. Таквих је према попису становништва огромна већина, како у држави Србији, тако међу држављанима који су се изјаснили као хришћани.. Немојмо заборавити, нису међу њима само православци. Ту је и значајан број римокатолика, протестаната и муслимана. Сетимо се само генерала Гезе Фаркаша, пуковника Золтана Данија који је оборио невидљиви Ф-117. Или посебно важног Тибора Церну двадесетогодишњег српског хероја мађарске националности из Ковачице. Он је узвикнуо ‘„За ову земљу вреди умрети” и погинуо. Србија му се одужила тако што му је подигла споменик.

Није то у Србији ништа ново. Траје то од почетка тих несрећних ратова па до данас. Али је невероватно да они који тако мисле и то јавно изражавају у новинама, на научним скуповима, у филмовима, позоришним представама и даље говоре како је то забрањено рећи, попут става којим смо започели текст.

Или је можда реч о нечем другом? Аутор цитираних реченица врло добро зна да нема правне забране за оно што је написао и да то није кажњиво. Онда је очигледно да он под забраном мисли на нешто друго. То је његово дубоко уверење да је у праву, да је интелигентнији, образованији, поштенији, моралнији… Док је споменута огромна већина неспособна да мисли својом главом и просуђује, па би јој требало одузети право гласа и натерати да мисли као аутор цитираних редова. То показује да је ауторова свест обложена ауторитарношћу и да. говорећи о демократији и слободи речи. он у ствари мисли на диктатуру што би је радо наметнуо „глупој и примитивној маси” у коју спада и аутор ових редова, маси која је и сама злочиначка јер себи даје слободу да о патријарху Павлу и његовом понашању у рату мисли позитивно.

Алија Изетбеговић на положају (Фото: Интернет магазин)

Свим озбиљним научницима и истраживачима је јасно да то напросто није тачно. Управо супротно, српска интелигенција је у огромној већини, од свога стварања на европским универзитетима у 19. веку, била  окренута некој врсти братства-јединства са осталим јужнословенским политичким нацијама, јер је етнички реч о истом народу

Дакле, од Прешева до Беле Крајине, границе Словеније и Хрватске, живи један те исти етнички народ, који говори исти језик. Тај народ сви који знају о чему је реч називају Србима. Споменимо само Торвалда Столтенберга. Он је рекао следеће: „Етнички рат? Не верујем. Они су сви Срби. Постоје Срби који себе тако и називају, затим Муслимани – они Срби који су се приклонили исламу, а многи од оних који су обучени као Хрвати и тако себе називају су такође Срби”.

Али ја одустајем од тога и кажем: Ево, Срби не постоје! И сви становници од Прешева да Беле Крајине су Хрвати или Бошњаци. Али су ипак један народ. Кад погледамо ко је одговоран за рат који је избио 1991. године јасне су следеће чињенице. Исламска заједница као представник муслимана је од 1878. од државног одвајања од халифа сањала да се ослободи неисламске власти и припремала је народ за рат. Разлог треба потражити у томе што исламска теологија уопште не садржи појам мира са немуслиманима, онако како га дефинише међународно право. То се нарочито појачало пред рат деведесетих година прошлог века. Тада је она са Странком демократске акције планирала и отпочела џихад. Дакле, за све злочине на подручју Босне одговорне су Исламска заједница и СДА. Срби су одговорни само за злочине које су лично починили, али у оквиру удруженог злочиначког подухвата муслимана. За то би, да је правде, целокупан тадашњи ријасет и сабор исламске заједнице и главни одбор СДА требало да буду на доживотној робији.

Али они који овако нападају патријарха, најпре то не знају. Јер о исламу не знају баш ништа, а потом ништа и не желе да знају. За њих су изгледа добри само они Срби попут старца Вукашина из Клепаца који мирно подноси да му џелат вади очи, а он на то каже „Само ти, синко, ради свој посао”.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

2 replies

  1. Глобалисти причају будалаштине, посебно увек избегавају било какав доказ својим небулозама, али сматрају да ће неограниченим бројем понављања и галамом постићи да им људи верују. И не вреди их заводиити на терен доказа и истине, јер се не дају. Рећи ће ти да си нациста, четник, великосрбин, да оправдаваш геноцид и да они у крајњој линији са таким не разговарају.

    Све у свему – то је тактика уличних опајдара. Ако нешто не сме да се каже у свету, то је – која је нација најверзиранија у овоме?

    Свиђа ми се

  2. Мирољуб Јевтић, аутор овог текста, чију садржину намерно остављам по страни – а циљам овде само на форму, чини неке заиста недопустиве ствари које су толико типичне за српске полемике, да не могу а да не нападнем такав начин. Он каже:
    „Ту скоро у једној публикацији појавио се текст следеће садржине:….“. Побогу, човече – када је било то “скоро“??? У којој то “једној публикацији“ (назив, датум…)???
    Г-дин Јевтић даље полемише са текстом из “те једне“ публикације и каже: “ Аутор цитираних реченица врло добро зна…“ Опет – побогу, човече, па још и професоре (?) универзитета (?), ко је тај аутор (име, презиме) с ким се полемише???
    Г-дин Мирољуб Јевтић је, како се уз његов текст наводи: “Професор универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије“.
    Како он замишља да читаоц његовог текста, ако жели да се и сам увери у садржај текста који он напада, може да се увери у то што он наводи, ако он у свом тексту ни на једном месту не цитира назив публикације, датум објаве, наслов текста и име аутора тог текста?
    На шта то личи?
    Опет: не упуштајући се у његове аргументе, који ми се чине исправним, како такав професор може квалитетно да предаје својим студентима – а не би било лоше и сазнати и ког то универзитета?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s