За успех референдума више неће бити потребна излазност већа од 50 одсто уписаних бирача, већ ће се усвајати одлука већине изашлих, предвиђено Нацртом Закона о референдуму
Бранко Ружић на Округлом столу о Нацрту Закона о референдуму и народној иницијативи
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић нагласио је да је циљ предложених законских измена усклађивање са Уставом, уз оцену да је постојећи закон по низу својих решења рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом и да ограничава коришћење демократских механизама гарантованих највишим правним актом.
„Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи је донет 1994. године, а минимално измењен 1998. године, али је примена низа решења тог закона у пракси показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ретко користе“, рекао је Ружић на Округлом столу о Нацрту Закона о референдуму и народној иницијативи.
Како је навео, од увођења вишестраначја у Србији одржана су свега три референдума на републичком нивоу – 1992, 1998. и 2006. године, и то на предлог Народне скупштине, али не и грађана.
Када је реч о народним иницијативама, забележена је само једна за коју би се, указао је Ружић, условно могло рећи да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације „Тијана Јурић“ за промену кривичног законика.
„На локалном нивоу успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса, што указује да се ови демократски институти слабо примењују у Србији и то стање желимо да променимо“, нагласио је Ружић.
Према његовим речима, ресорно министарство је већ променом Закона о локалној самоуправи фиксирало потребан број бирача за покретање народне иницијативе на пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе.
Како је указао, том изменом укида се могућност да јединице локалне самоуправе статутима самостално утврђују овај проценат што је раније, каже Ружић, за последицу имало то да су поједине локалне самоуправе предвиђале непримерено високе проценте који су се кретали и до 25 одсто.
Ружић је нагласио да је омогућавање грађанима да ефикасно остварују своје право да учествују у вршењу власти, путем референдума и народне иницијативе, једна од активности утврђених Програмом рада Владе Србије за 2019. годину, али и Акционим планом за реформу јавне управе, донетим средином 2018. године, као и Акционим планом за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Србији за период 2018-2020. године.
Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи и организацију jавних расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта „Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе – реформа локалне самоуправе 2016-2019“.
Кворум за референдум
Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да је једна од кључних неусаглашености важећег закона са Уставом тзв. кворум за референдум, односно, одредба по којој успех референдума предвиђа излазност више од половине уписаних бирача.
Округли сто о Нацрту Закон о референдуму и народној иницијативи
С друге стране, појаснио Могић, чланом 203. става 8 Устава Србије утврђено да се одлука о промени највишег правног акта доноси уколико за њу гласа већина од изашлих бирача.
„Било је разних коментара у јавности шта је смисао укидања кворума за референдум. И да одустанемо од доношења новог закона и да се ништа не промени, ако би се одржао референдум за промену Устава, не би могао да се примени важећи закон, јер је Устав то експлицитно одредио“, казао је Могић, који је тзв. кворум за референдум означио као један од кључних проблема за примену тог демократског института.
Како је рекао, нови закон треба да донесе решења усклађена са Уставом, да промовише стандарде најбоље праксе и подстакне нове процесе и начине комуникације између власти и грађана.
Могић је навео да досадашња законска решења нису познавала нити су уређивала све врсте референдума која познаје нови Устав, а предложеним законом уређују се обавезни и факултативни (саветодавни) референдум, као и претходни и накнадни референдум на захтев бирача или посланика/одборника на целој или на делу територији.
„Предвиђа се и проширење круга бирача са правом учешћа на референдуму на интерно расељена лица, док се потписи за народну иницијативу могу прикупљати електронским путем“, навео је Могић.
Према предложеном закону, референдумску кампању може да води свако правно лице или група грађана, а контролу финансирања спроводи Агенција за борбу против корупције.
Јавна расправа о Нацрту Закона трајаће до 22. новембра, а претходне две одржане су у Нишу и Новом Саду.
Categories: Вести над вестима
Ма јок бре, треба увести закон да само чланови СНС и њихови сигурни гласачи могу да учествују на референдумима, а следствено томе и на изборима. Све остало је непотребно и глупо, је л’ да?
Да ли сте за то да предамо XY:
1. одмах
2. следећег месеца
…infrastruktura da veleizdaja bude legalna…
http://mduls.gov.rs/javne-rasprave-i-konsultacije/javna-rasprava-o-nacrtu-zakona-o-referendumu-i-narodnoj-inicijativi/
Срби правници, сада је ваш час. Моје питање за вас је: да ли ће нови закон омогућити одлазак Косова и Метохије из Србије простом већином изашлих или не?
Мјастобљуститељ
Могуће је да један(1) изађе на референдум и својим гласом преда шиптарима КиМ.
“Члан 203.
Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, Влада и најмање 150.000 бирача.
О промени Устава одлучује Народна скупштина.
Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
Ако не буде постигнута потребна већина, промени Устава по питањима садржаним у поднетом предлогу који није усвојен, не може се приступити у наредних годину дана.
Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Устава.
Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја народних посланика и може одлучити да га и грађани потврде на републичком референдуму.
Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Када се акт о промени Устава стави на потврђивање, грађани се на референдуму изјашњавају најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Акт о промени Устава који је потврђен на републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.
Ако Народна скупштина не одлучи да акт о промени Устава стави на потврђивање, промена Устава је усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акт о промени Устава ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.”
И по важећем Уставу, за промену је потребна већина изашлих бирача.
Сваким новим даном, чемернијим од чемернијег, све бестидније шире заразу велеиздаје, раскућници и распикуће, душе продане и мртве… Овај јектичави игроказ са референдумом тек је терапија за најважнијег и највећег пацијента ВМА икада – колико сутра моћи ће да лети дроном кад већ не сме аеропланом…
Мјастобљуститељ,
Шта ту могу Срби, па макар били и правници? Не омогућује закон одлазак КиМ, већ воља штеточинске и издајничке мањине у гласачком телу. Од 1945. па на овамо, папир све трпи, а закон у топузу лежи.
Ако сам добро разумео члан 203. Устава који је цитирао @gavrilo13, на референдуму би питање могло да гласи: Да ли сте за промену Устава како је формулисано у акту који је усвојила Народна Скупштина на заседању том и том.
Хипотетички, даље замишљам, тај акт, у којем се крије зец, садржавао би одредбе типа: “Речи “Косово и Метохија”, бришу се”….
Е сад, да би то “прошло” претпостављам да листић на коме се гласа не би садржао и промене које се предлажу у тексту Устава већ само питање да ли сте за усвајање промена Устава како је изгласала Народна Скупштина на седници тој и тој.
Пропаганда из свих оружја (удружени Информер, Данас, Курир, Н1, Блиц,) би убеђивала слуђено српство да одговор НЕ значи бомбардовање, беду, пропаст, укидање пензија итд..
Дакле, требало би постићи да референдумско питање које значи промену Устава садржи и текст предложене промене…
Наравно и ту би Анђама могао да доскочи тако што би истовремено мењао и одредбе Устава о правосуђу и слично, а све да би постиго ефекат димне завесе и забашурио оно главно…
Даље, да се и томе доскочи, ваљало би гласати за сваки члан који се мења посебно – онолико листића колико се чланова мења, па да вас видимо – модернизатори/окупатори….
Све би то ишло и прошло лако да се код Иницијатора свега постојећег у Србији није појавила борба између Срца и Мозга. А срце одлучује о победи. Без њега је мозак само гомила сиве материје. Косовски Завет није само скуп речи. Он је много више од тога. Што пре ови “испрани” мозгови то схвате, пре ће бити боље и по њих и по Србију.
У члану 213 Устава стоји да се референдум о промени Устава сматра важећим уколико је предлог изласала надполовична већина изашлих бирача. Међутим, у Закону о референдуму и народној иницијативи стоји другачије и стога се ова промена Закона може разумети у смислу у коме кажу предлагачи закона – да се законодавство усагласи са важећим Уставом.
Оно што, рекао бих с правом узнемирује јавност, јесте питање – зашто се ово дешава у овом тренутку и да ли иза тога стоји неки политички план или намера? Не искључујем могућност да је идеја водиља намера властодржаца да предлог ”решења косовског питања” ставе на референдум и тако себи прибаве извесну политичку брану пред овим велеиздајничким чином.
Zanimljivo! Covek bi pomislio da su donosenje ustava i promena granice dva odvojena cina i da ustav uredjuje promenu granice, a koliko znam ona je moguca na dva nacina: 1) davanjem prava na samoopredeljenje i tada glasaju samo stanovnici oblasti kojoj je dato to pravo (cini mi se da su komunisti imali razne verzije, da svi glasaju npr. o litvanskoj nezavisnosti glasaju i Litvanija i Rusija i Ukrajina ili ako republika upotrebi pravo na referendum, onda to pravo imaju i pokrajine u njoj i sl…) 2) amputacija i tada svi glasaju.Mi smo, izgleda, uveli i treci nacin, nestajanje (izmedju dva ustava), jer se samom promenom ustava moze menjati i granica.Dakle, moze se traziti bilo kakva promena granice kroz proceduru promene ustava, sto pozivanje na rusenje ustavnog poretka ogranicava samo na pozivanje na nasilno rusenje, dok je u sferi politike je prakticno nemoguca zabrana politickih stranaka koje se zalazu za nezavisnost bilo cega, Vojvodine, Sandzaka, Banata… i sve je dozvoljeno, dok se ne poziva na nasilje, a da, pri tome, nikome nije dato pravo na samoopredeljenje).Sto se polozaja KiM tice, on je regulisan tako da se odredi naknadno republickim referendumom, mada, iz svega sto je receno, nije morao ni tako da se odredi, tako da je moguce da KiM samo nestane izmedju dva ustava!Jedina prepreka je dvotrecinska vecina u Skupstini, a na referendumu je dovoljna i vecina.
…ko vidi dalje od svog nosa vidi da je ovaj potez uvod u gradjanski rat u Srbiji. Ako vlast namerava prvo da promeni ustav da bi izbacio KiM iz preambule a zatim da inzenjeringom preda deo teritorije Srbije onda je treci korak gradjanski rat u Srbiji.