Никола Варагић: Ми то можемо, то је могуће

Наше је да трчимо, све је до Бога који милује

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Зоран Ћирјаковић је добро описао „случајне Србе“ и њихов „аутошовинизам“. Међутим, да су Срби најгори људи, да је Србија најгора држава за живот, да смо изгубили рат и томе слично, мисле и националисти. Песимизам и дефетизам националиста не можемо назвати аутошовинизам, пошто националисти, за разлику од „случајних Срба“, воле свој народ и поштују традицију. Али, немају вере да ће бити боље, не знају како да буде боље и виде само оно што је негативно. Песимизам и дефетизам националиста је деструктиван, колико и аутошовинизам. Песимизам и дефетизам националиста није настао само под утицајем аутошовинизма анационалиста, који су деценијама водили државу, уређивали медије и образовали генерације националиста. Међу аутошовинистима има и бивших (разочараних) националиста, који су љубав заменили мржњом према свом народу.

Зоран Ћирјаковић

Корен песимизма и дефетизма националиста је дубљи, и није резултат само психолошког и умног рата који је вођен и који се води против српског народа. Један од разлога може да буде заборав. После пар векова под окупацијом, српски народ је постао народ неписмених и сиромашних сељака. За то време, Запад је процветао – почиње индустријска револуција, људи прелазе у градове да живе, појавило се грађанско друштво. Срби обнављају државу у 19. веку, али та држава није била једна од највећих сила Европе, са великим градовима и најјачом војском у Европи, попут Србије Немањића (од краља Милутина).

Српски народ је вековима био тлачен у Османском царству и у Аустроугарској. Срби су молили Истанбул и Беч. У делу српског народа формирао се робовски менталитет. И тако је остало до данас. Елита не служи народу, него странцима. Исто је стање у осталим православним народима. Као да су националисти из православних народа сагласни да су ти народи пропали, да се никад неће створити савез православних, словенских или балканских држава, итд.

Срби су заборавили ко су, колико дуго живе на овом простору и шта су били у средњем веку. Део народа је прешао међу католике, део народа међу муслимане, а православље је постало, за део оних који су остали Срби, терет који кочи напредак. Решења су тражили у идеологијама и култури западне Европе. Запад је представљен као нешто много високо и нама недостижно, у делу српског народа појавио се осећај инфериорности (комплекс ниже вредности) у односу на људе и државе са Запада, и стид због православног и балканског порекла. Краљ Александар Карађорђевић који је створио, и комунисти који су обновили Југославију, нису једини кривци, они су кулминација процеса који је трајао најмање један век пре њихове појаве у историји. „Духа самопорицања“ (Мило Ломпар) и прихватања „српске кривице“, не би било да није било тог осећаја инфериорности и стида у односу на Запад, који се, истовремено, и мрзи и имитира (попут малог детета када види бољу и нову играчку код другог детета и жели да је има одмах, па је љубоморно на то дете и љути се на родитеље зато што неће или немају новац да му исту купе). Заборавља се да су Срби стари европски народ, и да нису само жртве, него и победници. Део народа уживео се у улогу жртве (губитника).

Мило Ломпар (Фото: Прес центар УНС-а)

Међутим, није учињено довољно ни да се памте српске жртве. Јер, аутошовинисте не занимају српске жртве, док националисте покреће, пре свега, мржња према непријатељима и жеља за осветом (непријатељи су сви осим руског народа, али и за Русе неки националисти говоре да су нас издали, или да ће Русија пропасти).

Националисти, који су у суштини атеисти, не могу да не буду песимисти, пошто без вере у Бога постајеш нихилиста. Међу националистима, који су пагани и окултисти, већина има исти однос према светим Немањићима, као и аутошовинисти, а немају боље мишљење ни о модерној Србији и њеној будућности. Националисти, који су неофити, песимисти су зато што у свему што се дешава у свету виде „руку“ ђавола (као да у свету више нема Бога).

Удаљавањем од Бога, део српског народа се удаљио и од светосавске традиције, заборавио је ко смо и шта смо, и шта можемо да будемо, уз много рада, после одређеног времена, ако знамо шта хоћемо, имамо циљ и спроводимо дугорочни план. Део народа је прихватио као догму да је човек настао од мајмуна и да је српски народ мали и млад (варварски) народ. Националисте су обесхрабрили порази из 20. века, аутошовинистима порази су доказ да су у праву. Духовно неискусном човеку је стало до земаљске правде и награде, па пада у очај када то изостане. Националиста је убеђен да све зна и износи своје мишљење о свему, али, када види да га нико не следи, пада у депресију и шири песимизам или прави расколе. За националисту нико није довољно добар осим њега самог. Омиљене речи националисте су: „то не може“ (да успе у српском или између православних народа), јер „сви су исти“. Националиста гледа аутошовинисту који мрзи и продаје свој народ, док аутошовиниста гледа националисту који је шовиниста и учествује у корупцији и потврђује стереотипе о српском народу. Заједно шире дефетизам и бацају блато на сваког ко се издваја из масе. Истина је да у српском народу има много палих појединаца и много греха, али је српски народ и даље „небески народ“, у њему постоји „нуклеус праведних“. Треба бити реалан и остати позитиван, стабилан, без преласка из крајност у крајност. Критика лошег служи за напредак, а појава доброг улива наду. Оно што је добро, треба подржати, а не критиковати и блатити. Националисти су често идолопоклоници који наседају на јефтини популизам, а популисти су површни националисти и лажни верници жељни славе, моћи и новца.

Ђорђе Крстић, Свети Сава благосиља Српчад

Националисти, за разлику од патриота, не познају суштину традиције и не чине довољно да буду достојни предака – ништа не чине од онога што чине племенити људи. Да би био достојан предака, мораш да чиниш подвиге, да постављаш себи високе норме, да се много трудиш (да читаш Свето Писмо, упознаш науку светих отаца, победиш себе и свет), трпиш и жртвујеш, да твоје речи прате дела, образован према савршеном узору – Исусу Христу, кроз бесконачно духовно усавршавање, непрекидни духовни и физички рад (подвиге).

Патриоте трче маратон, а националисти после 100 метара почињу да сумњају и одустају. Што је мање националиста који су песимисти и шовинисти, биће мање и аутошовиниста. Ко није чврст у вери, лако се предаје и продаје (у невољи), постаје „човек-маса“ (Ортега), личне слабости и ограничења пројектује на друге, тражи успех и славу од света одмах и сада, јер није истрајан, вредан и стрпљив, а то није јер земаљско ставља испред небеског.

Ко верује у Бога, сећа се лика Божјег у човеку пре пада у грех, познаје свети лик Св. Саве, зна колико вреде и он лично и српски народ, нема осећај инфериорности пред било којим странцем, али ни супериорности (гордости), није песимиста, не стиди се свог порекла, на њега не утичу ни мишљења аутошовиниста и непријатељска пропаганда, ни „сујета света“, митоманија и грандоманија националиста, у победи слави Бога, у поразу не куне Бога, јер је спреман на жртву и мучење (пораз), док очекује успех и победу. У вернику, из туге рађа се радост (Јеванђеље је Радосна вест, Христос побеђује); верник не очајава, свој ум држи у аду, има веру, љубав и наду, и ужива у раду. Наше је да трчимо, све је до Бога који милује.



Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

4 replies

  1. Читам малопре, исто ту на Ст. Ств., текст са Дојче в. о немачкој традицији.

    Треба читати Јежеву кућицу. Биће доста.

    Има код Маркеса, испричано кроз њихову традицију, ситуација кад у неком селу влада прогресивна заборавност, па почињу да лепе цедуљице на ствари са називима и описима функција. У једном моменту ће наступити и заборав умења читања.

    Андрић је бојкотованом Ћопићу саветовао да пише романе, јер то нико не чита. То је било јачих пола века назад.
    Код Андрића у Знаковима има опис утиска при уласку у муслимански дом.
    Тај осећај је повод, не и разлог, уласка у ислам многих на Западу.

    Постоји, у техници, принцип да топлота прелази са топлијег тела на хладније, не може хладноћа да пређе са хладнијег тела на топлије
    Тако је то Бог одредио

    Кајмакчалан, Алекса Шантић

    Путниче, стани! Овде леже они!
    Гомиле ове прах краљева крију.
    С капом у руци њима се поклони,
    И редом тако ижљуби их свију!
    Из ових хумка, из хрњаге кама,
    Где труба свести срца јака сврста,
    Празници славе гранули су нама
    И мученике скинули са крста.
    Овде су вечни, што ватрама жртве
    И билом срца пробудише мртве –
    Србине, стани! Овде леже они!
    Ово су наше лавре и олтари;
    Њиховим светлим сјајем се озари,
    И чело своје молитвом приклони!

    „бихевиоризам“

    …“је „јака“ грана психологије која је остварила практичну доминацију у психолошкој теорији. Значење појма бихевиоризам потиче од енглеске речи behavior(понашање) које се дефинише као „свака акција појединца укључујући и оне подложне посматрању, мерљиве психолошке промене, когнитивне (свесне) слике, фантазије и емоције“. Грану су усавршили Иван Павлов, Џон Б. Вотсон и други, међу којима је најзначајнији Барус Фредерик Скинер. Наиме, ова теорија тврди да су многа маладаптивна понашања, у делу или целини, стечена кроз процес учења и могу се потенцијално „одучити“. Зато класичан бихевиоризам у обзир узима само доказе који се могу мерити као реакција на стимулусе и не занимају га идеје и емоционалноискуство…“

    циљ је „пожељно понашање“, „УПОТРЕБЉИВОСТ“

    Вера и Идеја не улазе у подручје интересовања ове науке и НИСУ ПОЖЕЉНЕ. Тако да Дарвин савршено паше и објашњава „човека“…

    о ситуационом понашању, један познат експеримент

    уколико узмете групу мајмуна, и поставите у простор где ће да бораве, кавез, и одредите место које „не сме да се користи“, рецимо, уздигнуту од осталог простора, грану, и пустите их да имају неометане активности, а одржавате под пажњом забрањену грану, при чему свако кориштење гране од стране било ког из групе кажњавате батинама, …тако, остало, у храњењу, спавању, активностима, не ометате… након извесног времена мајмуни сами између себе почињу да туку оног који се дохвата гране, … почињете, временом, да мењате једног по једног мајмуна из групе, уводећи нову јединку уместо претходника, укупна бројност у групи се не мења… у једном моменту имате групу коју сачињавају јединке од којих ни једна није била у стартној групи а сви туку оног који се дохвата гране…

    образовно-васпитни систем ЗАЈЕДНИЦЕ је постављен на овим основама, уколико не подстиче духовни развој уз материјално сазнање

    е, ТО је наш проблем

    …“Uvijek sam bio pametno dijete
    tako kazu
    prao zubice prije rucka rukice
    za mamine goste
    ucio pjesmice
    i sta
    Uvijek sam bio pametan momak
    и још сам увијек…“

    Renato Carosone – Tu vuo’ fa’ l’americano (original,1956,HQ,live,Eng video lyrics)

    Свиђа ми се

  2. Изгледа да аутор поистовећује национализам и шовинизам:
    „Јер, аутошовинисте не занимају српске жртве, док националисте покреће, пре свега, мржња према непријатељима и жеља за осветом…“
    (Мржња према другиум народима (нацијама) је одлика шовинисте, не националисте).
    „…док аутошовиниста гледа националисту који је шовиниста и учествује у корупцији и потврђује стереотипе о српском народу.“
    Међутим, има и овакав исказ: „Што је мање националиста који су песимисти и шовинисти, биће мање и аутошовиниста.“ из којег исказа произилази да не сматра све националисте шовинистима“.
    Али свакако двоји национализам и патриотизам: „Националисти, за разлику од патриота, не познају суштину традиције…“

    То су прилично велике појмовне грешке и аутор би требало да то некако „испегла“ (најпре у својој глави), јер сви интернационалисти, глобалисти, либерали… истрајавају на томе да дезавуишу национализам између осталог и лажним поистовећивањем национализма и шовинизма.

    Свиђа ми се

  3. @Родољуб Лазић

    Објаснио сам то раније, у неком тексту. Укратко, ако је Миша Вацић националиста, ја сам патриота. Мора да се направи разлика између лажних и правих десничара, између искрених и неискрених верника, између екстремиста и нормалних људи.

    Свиђа ми се

  4. Nikola , sa uzivanjem citam sta pisete, cestito, pametno I dostojanstveno.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s