Овај светски скандал једноставно не може да се гурне испод тепиха и председник Србије, као и његови сарадници, ће морати да дају одговоре пред истражним органима
Драгана Трифковић (Извор: Центар за геостратешке студије)
Пре више од два месеца бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, објавила је на порталу Armswatch комплетну документацију о томе како је српска власт организовала продају оружја домаће производње, терористима на Блиском истоку.
Након тога телевизија Russia Today објавила је репортажу о овом случају, а затим и други светски медији. У свакој иоле нормалној држави, одмах би пала Влада због овакве афере. Посебно због тога што је главни осумњичени за шверц оружја, отац министра унутрашњих послова (Небојша Стефановић је од 2014. је на тој позицији) Србије и потпредседника Владе, Небојше Стефановића. Не само да таква афера није срушила Владу, већ је оставила јавност без икаквог објашњења. Наиме представници власти, а посебно председник Србије Александар Вучић, негирају било какву повезаност државних структура и Бранка Стефановића са овом светском афером. Српски медији под контролом власти, потпуно игноришу овај случај.
Можда би негирање и заташкавање случаја било могуће, да нису објављени документи који доказују не само шверц оружја терористима, већ и корупцију на највишем нивоу.
Исламски терористи из Сирије и Јемена користе српске минобацачке гранате који производи Крушик. О томе да се српско оружје налази у рукама сиријских терориста, извештавала је још 2016. сиријска телевизија, али и друге телевизије на арапском језику. На многим снимцима исламиста виде се ознаке српског оружја. У то су могли да се увере и стручњаци који су боравили на ратним територијама за шта као доказ прилажем фотографију из личне архиве.
Српска мина у Сирији, пронађена 2016. у околини Деир Зора (Извор: Драгана Трифковић/Центар за стратешке студије)
Како је то оружје доспело до терориста, детаљно је објашњено у извештајима Armswatch–a. Уз њих су објављени и уговори приватне посредничке фирме GIM, чији је представник Бранко Стефановић (отац министра Небојше Стефановића), које је потписао са Крушиком. Из њих се види и да је ова фирма добијала коруптивним путем повлашћене цене, тако да је државно предузеће остало оштећено за више милиона долара у корист приватне фирме коју заступа Бранко Стефановић.
Ово оружје је даље GIM продавао терористима преко саудијских офшор фирми у сарадњи са америчким војно-безбедносним структурама дубоке државе. Јасно је да државне структуре Србије не би смеле да се баве таквом врстом шверца оружја, да за то нису имале подршку САД које су под плаштом борбе против тероризма заправо исти подстицале. Још један доказ је и то да српске власти нису покушавале да буду превише тајновите, већ су товариле авионе означеним сандуцима са наоружањем, директно на цивилном аеродрому „Никола Тесла“ у Београду.
Такође је јасно да главни и одговорни за шверц оружја није представник GIM Бранко Стефановић, (он је извођач радова), већ да је то сам председник Србије.
Више од тога што председник безочно лаже и негира било какву улогу у шверцу оружја терористима, је застрашујућа чињеница да је по први пут у историји сместио Србију на погрешну страну тј. на страну терориста. Исту ону страну на којој су и косовски Албанци или исламски екстремисти из Босне против којих је Вучић својевремено регрутовао Србе.
Да ствар буде гора, српским наоружањем нису гађани само Сиријци (и руски војници који су притекли у помоћ Сирији) већ и цивили у Донбасу.
Наиме од 2015. године постоје докази да украјински батаљони (у већини случајева неонацистички батаљон Азов) користе српско наоружање у нападу на цивиле у Донбасу. То су ми потврдили војници самоодбране који су штитили руско становништво, приликом мог боравка у Донбасу, као и српски добровољци који су били на терену. Да ли је то оружје такође стигло у Украјину преко арапских држава, или неким другим путем, остаје да се испита.
Ове чињенице је потврдио и Дејан Берић, српски добровољац који је од почетка сукоба у Донбасу боравио на тој територији. Он је објавио фотографију мине која је 2016. године произведена у Србији и која је пре пар дана испаљена у Донбасу, али није експлодирала. Ови докази познати су како ОЕБС-у тако и руским званичним структурама.
Српска мина испаљена на цивилни циљ у Донбасу (Фото: Дејан Берић/Фејсбук)
Игнорисање и порицање овакве афере од стране српског режима, неће остати без епилога, ма колико се режим трудио. Овај светски скандал једноставно не може да се гурне испод тепиха и председник Србије, као и његови сарадници, ће морати да дају одговоре пред истражним органима. Уместо да таква истрага већ да резултате, приватизоване државне институције хапсе оне који су пружили доказе о криминалу, шверцу и корупцији. То је сигуран показатељ да такав криминализован систем неће моћи још дуго да опстане.
Опрема: Стање ствари
(Центар за геостратешке студије, 10. 11. 2019)
Упутнице:
- http://armswatch.com/
- https://www.rt.com/news/468064-us-purchased-arms-terrorists-yemen/
- https://www.logicno.com/politika/dilijana-gajtandzijeva-oca-potpredsjednika-vlade-srbije-prijavila-zbog-prodaje-oruzja-isil-u.html?fbclid=IwAR0NZhvens1Gta5_tiHXWM_DCEPXfrrFynwm3mtrdzXtx4DWqNrPsPpTv0E
- https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Svet/476018/Ukrajini-oruzje-preko-Emirata
Categories: Преносимо
Овде постоје две ствари које немају везе једна са другом. Прво, то што је Крушик пљачкан да би Нешин тата зарадио, то је класика и за то би требало неко да одговара, али неће, зато што у земљи у којој су криминалци на власти, ти криминалци, који су на власти, не одговарају.
Друга је ствар продаја оружја и овај чланак, као и толики дуги, по том питању није јасан. Дакле, шта је нелегално у самој продаји оружја страном купцу и ако је нелегално по ком закону је нелегално?
“Ово оружје је даље GIM продавао терористима преко саудијских офшор фирми у сарадњи са америчким војно-безбедносним структурама дубоке државе. Јасно је да државне структуре Србије не би смеле да се баве таквом врстом шверца оружја, да за то нису имале подршку САД које су под плаштом борбе против тероризма заправо исти подстицале.”
Дакле, ако се користи реч “шверц”, онда значи да је продаја нелегална, али то се нигде у тексту не доказује. Ако сте у бизнису производње и продаје оружја онда продајете оном ко је купац. Ви сте продавац, саудијска фирма је купац, ви продајете купцу. Шта је ту спорно?
1. Prodaja oružija Americi i Saudijskoj Arabiji je legalna,i nije bila šverc
2. Srbija je prema Small Arms Survey, 5. najstransparetnija zemlja u prodaji oružija
http://www.smallarmssurvey.org/fileadmin/docs/T-Briefing-Papers/SAS-BP-Transparency-Barometer-2018.pdf
3. Ako neko šverca oružije teroristima, to je Amerika. To ne pominje i prirkiva folirant Marinka Stepica , i celi niz opozicionih, i patrotrski i građanerskih autora koji samo prepisuju.
4. Ne postoji međunarodni skandal, svi prodaju oružije Saudijcima, a Rusi čak žele tamo da otvore fabriku Kalašnjikova
https://tass.com/defense/1045266
5. Jedini kriminal je da sprski namensku indiustriju ojađuje ministrov otac, ali ni to nije skandal, jer poznato od ranije. 2018. evo na srpskom, kome ne želi da pretražuje sam
https://www.krik.rs/birn-otac-ministra-stefanovica-prodavao-oruzje-firmi-iz-saudijske-arabije/
Sve ovo naoružavanje teorrista koje sprovodi Amerika kupujući staro Sovjetski ili oružije iz Istočne Evrope, (uključujući Srbiju i oca ministra Stefanovica) – GODINAMA već prati i objavljuje OCCRP BIRN, BalkanInsight ponekad Gardijan,.. oni su “istraživačko novinastvo” finansirano iz fonacija Amerike, Nemačke, EU, Danske, Svajcarske.. i ostalih “prijatelja”, pišei Gardijan, a prenose naši Krik. Javno,rs, itd.
OCCRP (koji pominje i Ameikance) BIRN, BalkanInsight (koji izbegavaju da pomenu Amerikance, kao i što izbegava daih pomene i Marinka Stepić i celi niz patriotskih autora koji prepisuju)
O čemu se radi?
Ako Ćirjaković kaže da je : “Istraživačko novinarstvo” je dokazano (naučno, empirijski) ključna alatka neokolonijalnog mešetarenja Zapada. ” i da je “Jedina pomena vredna uloga “istraživačkih novinara” – bili korisni idioti ili plaćenici – je slabljenje i mrcvarenje režima. Nipošto pad.”
..onda je izvesno su zarad veće vidiljivosti svoje podatke Soroševi “novinari istraživači” prosledili alterantivnim medijima koji su pro-ruski (kao što je bugarska novinarka) e da bi zahvataili i pro-ruski i patriotsku scenu o i da bi domaći korisni idioti napravili eho. Bez pominjanja Amerike naravno