Александар Вучић је рекао да су договори са Рамом и Заевим „тектонске промене које ће утицати на привлачење директних страних инвестиција, јер улагачи желе стабилност и велико тржиште“

Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама на састанку у Охриду (Фото: Танјуг/Председништво Србије)

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су разговори са председником Владе Северне Македоније Зораном Заевом и премијером Албаније Едијем Рамом били „веома добри“ и да ће први видљиви договор бити лакши пролаз преко граничног прелаза Прешево.

Он је навео и да се путовање у Северну Македонију и Албанију само са личном картом може очекивати до Нове године.

То су тектонске промене које ће утицати на привлачење директних страних инвестиција, јер улагачи желе стабилност и велико тржиште, рекао је Вучић.

Како је истакао, Прешево је за Србију трећи најважнији прелаз, после Батроваца и Градине, и одлука да фитосанитарна инспекција ради 24 сата дневно троструко ће убрзати пролаз камионима са робом на обе стране и смањити оперативне трошкове.

Он је најавио да ће уз мале измене закона за све три земље моћи да важи иста радна дозвола, а да ће се ускладити и признање квалификација, што ће, како је додао „нама користити јер имамо проблема са радном снагом, а истовремено ће креирати страховито добар инвестициони амбијент јер шаљемо поруку стабилности и слободе кретања на простору где живи 12 милиона људи“.

Намера је, како је рекао Вучић, да „ако уђете на аеродром у Београду, да вам не требају посебна документа за Албанију, нико вас неће питати за папире, да буде што мање папира, што мање проблема на границама. Кад слетите у Скопље, ми вас више не питамо како сте тамо дошли, можете у Београд или Тирану, то је нека врста „мини Шенгена“.

Он је најавио да ће три земље моћи да заједно креирају туристичке руте, да неко може да обиђе Београд, Копаоник, Златибор и Охрид или Драч, у једном маху, што је, додао је, посебно атрактивно за азијске туристе.

Председник Србије очекује притиске због оваквих одлука, иако су то били прокламовани циљеви „Берлинске конференције“, и сада „радимо све што је тражила ЕУ, само сами.“

Очекује, каже, да ће напади бити најразличитији и из региона уз различита политичка оправдања, као и нападе изнутра, али додаје „да га је баш брига шта ће ко да каже јер зна да је то добро за људе у Србији“.

Он је изјавио за Радио телевизију Србије (РТС)“да је увек опрезан и претерано песимистичан, али да је састанак са Заевом и Рамом био веома добар“ и додао да „има страх да ће то бити нападнуто због важности одлука које су донели“.

Вучић је указао да је та иницијатива заснована на четири суштинске ЕУ слободе – проток робе, услуга, људи и капитала.

„Ако успемо, ово за све нас може бити извор економског раста у годинама које долазе. Креира се страховито добар инвестициони амбијент за све оне који желе да улажу у овај регион“, рекао је председник Србије и нагласио: „Тиме шаљемо поруку стабилности, да имате слободу кретања, слободу протока роба на простору где живи 12 милиона људи и на прилично великој територији. Наше привреде ће да значе већу атрактивност за директне стране инвестиције за које је све важније дуално образовање, стабилност и слобода кретања на што већој територији и пријемчивост радне снаге. Радимо оно што је Европска унија тражила“.

Једна од критика које су изнете је да је то економски добра али политички неодржива одлука због односа Београда и Приштине.

Истакао је да нема аргумената против овог договора, и да се не плаши притисака.

Захвалио је Американцима за подршку овом пројекту, а подршку ће каже затражити и од француског председника Емануела Макрона.

Уочи састанка челника Западног Балкана Заев, Вучић и Рама утврдили су „декларацију са списком приоритета и мера за унапређење регионалне сарадње“.

Основа декларације је сарадња, заједничко ангажовање и елиминисање свих препрека слободном кретању људи, роба, услуга и капитала као допринос грађанима свих земаља у региону у постизању заједничког крајњег циља – пуноправног чланства у ЕУ“, саопштено је у Скопљу.

Зоран Заев: Градимо Балкан за 21. век, регион стабилности и просперитета

Заев је поручио преко Фејсбука, да лидери Западног Балкана на састанку у Охриду „граде Балкан за 21. век, регион стабилности и просперитета“.

Како је истакао, циљ састанка лидера Западног Балкана је побољшање регионалне сарадње и остварењу заједничког циља – чланства у ЕУ.

Зоран Заев (Фото: Прес служба Председника Србије)

„Из Охрида, сви присутни шаљемо јасну поруку да кроз заједничку координацију и активности практикујемо европске манире у својим земљама, јачајући европске вредности градимо Балкан за 21. век. Регион стабилности и просперитета“, написао је Заев на свом Фејсбук профилу.

Он је рекао да је крајњи циљ регионалне иницијативе о „мини Шенгену“ међусобно признавање свих докумената, укључујући ту и документе агенција за храну, факултетске дипломе и друго.

„Отворили смо иницијативу која ствара другачији Балкан од оног који познајемо“, рекао је Заев.

Он је навео да је циљ иницијативе да се регионално удруживање искористи како би се грађанима обезбедио бољи живот а такође и „скренула пажња Европе“.

„Балкан се мења на боље као место за живот и мења се тако да постаје значајнији фактор на европском континенту“, изјавио је северномакедонски премијер.

Заев је навео да усвојени акциони план предвиђа непрестани рад на међусобним границама како би се повећала пропустљивост, уз такође договорени прелазак граница само уз личну карту.

Он је изјавио и данас у Скопљу да верује да земље Западног Балкана заслужују да буду примљене у ЕУ и да би то било корисно за саму ЕУ.

„Северна Македонија нема алтернативу чланству у ЕУ. Регион нема алтернативу“, рекао је Заев.

Он је навео да се Француска и председник Емануел Макрон не противе проширењу ЕУ.

„Искористићемо потенцијале да унапредимо квалитет живота и приближимо регион и верујем да шаљемо добру поруку“, навео је северномакедонски премијер.

Еди Рама: Мали Шенген треба да обухвати све земље Западног Балкана

Премијер Албаније Еди Рама изјавио је данас у Охриду да у иницијативи познатој као „мали Шенген“ нема ничег новог осим омогућавања слободе кретања људи, роба, услуга и капитала на читавом Западном Балкану и да она треба да обухвати све земље Западног Балкана.

Еди Рама на састанку у Охриду (Фото: Прес служба Председника Србије)

На заједничкој конференцији Рама је рекао да на наредном састанку иницијативе у Драчу, жели да види и представнике Косова.

„Данас смо имали састанак усклађивања уочи новог сусрета, 21. децембра у Драчу, где ће бити и будући шеф европске дипломатије Жозеп Борељ. Желим да у Драчу видимо и Црну Гору и БиХ који ће затражити да уђу у цео овај процес. На састанак у Драчу биће позвани сви, јер сматрам да је неопходно и присуство Косова за истим столом“, казао је Рама.

Он је навео да је Косово претходних година учествовало у сарадњи земаља Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, иако га Србија и БиХ нису признале, и оценио да Приштина греши што одбија да буде део иницијативе Србије, Северне Македоније и Албаније на успостављању „малог Шенгена“.

Рама је рекао да учешће Албаније у иницијативи са Србијом и Северном Македонијом не значи да је Тирана променила став према Србији у вези с признавањем Косова.

„Србија треба да призна Косово, али нерешеност тог питања није оправдање да Косово не учествује (у овој иницијативи)“, навео је албански премијер.

Он је рекао да отварање граница међу земљама Западног Балкана није „мали Шенген“ и да му не одговара таква дефиниција и додао да због баријера које спречавају слободно кретање, регион губи милијарде евра.

„Регион губи тај новац због барикада за које мислим да коначно треба да се одстране. Зашто би се пољопривредни производи кварили на нашој граници са Северном Македонијом, Србијом, БиХ, а нажалост кваре се и на граници са Косовом“, казао је Рама.

Он је додао да је регионална сарадња важна, да се бори за њу од почетка и да ће наставити да се бори, уверен да ће људи када буду боље живели имати више потенцијала за превазилажење наслеђених конфликата из прошлости.

„Видим да неки на Фејсбуку говоре да ово што се договарамо данас није добро, али ти људи греше. Добро је да будемо заједно, за истим столом, да не прихватамо ствари које нам сметају. Квалитет живота не зависи од тога колико се ми слажемо, већ од тога како се договарамо. Један од начина је да никада не будемо у процесима који вуку назад, већ да имамо процес у којем су сви добитници“, казао је Рама.

Денис Звиздић: БиХ нема дефинисан став о „мини Шенгену“

Председавајући савета министара Босне и Херцеговине Денис Звиздић изјавио је данас у Скопљу да БиХ није ни на ком нивоу учествовала у дефинисању иницијативе о „мини Шенгену“ и да о њој нема дефинисан став.

Денис Звиздић (Фото: Прес служба Председника Србије)

„БиХ ће свој став донети у складу с процедурама и после озбиљне анализе институција, пословне заједнице и експерата. Добили смо неке гаранције да иницијатива не представља покушај супституције евроинтеграција нити да се дерогирају постојећи регионални споразуми попут ЦЕФТА“, изјавио је Звиздић и додао да евроинтеграције остају „примарни фокус“ БиХ.

Он је навео да је неопходно да институције БиХ буду званично упознате са „садржајем и очекиваним користима“ иницијативе и моделима за уклањање царинских баријера.

Како је навео Звиздић, брисање граница је „нелогично“ у региону у коме све границе нису дефинисане.

Звиздић је рекао и да је добро да се састанци регионалних лидера више не одржавају само у европским престоницама већ и у самом региону.

Према његовим речима, треба радити на економској сарадњи у региону јер она доприноси политичкој сарадњи.

Драгица Секулић: Црна Гора ће анализирати иницијативу о малом Шенгену

Министарка економије Црне Горе Драгица Секулић изјавила је у Охриду после састанка челника Западног Балкана, да ће Црна Гора размотрити иницијативу о такозваном „малом Шенгену“ односно колико такав потез може да донесе добра тој држави.

„Свака иницијатива која се тицала економске повезаности региона у Црној Гори пролазила је кроз анализу – да ли убрзава европске интеграције земље и који бенефит доноси грађанима и привреди. Тако ће и ова иницијатива бити анализирана на нивоу институција и експерата, па ако се докаже да испуњава оба услова, разговараћемо“ рекла је Секулић и истакла да ће прилика за то бити већ у децембру у Драчу.

Црногорска министарка економије истакла је да је њена земља можда најближе циљу приступања Европској унији и да у оквиру ЦЕФТА споразума нема отворених питања, да је највише одмакла у примени препорука и да за њу интеграција у ЕУ нема алтернативу.

Иса Мустафа: Мини Шенген покушај успостављања нове Југославије са Албанијом, без Хрватске и Словеније

Лидер Демократског савеза Косова (ДСК) Иса Мустафа успротивио се данас идеји о балканском „мини Шенгену“, оцењујући да је реч о „новој мини-Југославији са Албанијом и без Словеније и Хрватске“.

„Иако на први поглед идеје царинске уније Западног Балкана, заједничког тржишта а у новије време и ‘мини Шенгена’ изгледају атрактивно, то у суштини води ка новој Југославији, са Албанијом а без Хрватске и Словеније. То су идеје које нисмо подржали док смо водили владу и нећемо их подржати као ДСК, ни у позицији ни у опозицији, као што не подржавамо промену државних граница Косова“, написао је Мустафа на Фејсбуку.

Иса Мустафа (Фото: АФП)

Он је оценио да би Косово требало да тежи јединственом европском тржишту, у почетку како је то уређено Споразумом о стабилизацији и придруживању, и да би требало да постане део Шенгенског споразума, где су земље ЕУ.

„Мини Шенген настао је када пројекат који је у Србији осмишљен за царинску унију, и идеја за економску унију Западног Балкана нису реализовани, због противљења Косова и Црне Горе. Ми бисмо овим споразумом пренели свој суверенитет на суседне земље, јер се зна да Шенген подразумева јединствене политике држава чланица за слободан прелазак граница без контроле. То би се односило и на мини Шенген који подржава Србија и присталице њене хегемоније“, навео је Мустафа.

Према његовим речима, таква политика „удаљава земље Западног Балкана од пута европских интеграција“ и доводи их „у евроазијско уточиште којим доминира Русија“.

„То су маневри Србије која хоће да поткопа обавезе о нормализацији односа са Косовом и признавању независности Косова“, оценио је лидер ДСК.

Данашњем састанку представника Србије, Северне Македоније, Албаније, Црне Горе и БиХ у Охриду није се одазвао председник Косова Хашим Тачи образлажући то између осталог, одбијањем Србије и БиХ да признају Косово.

Тачи одбио да учествује на Охридском самиту

Косовски председник, Хашим Тачи, одбио је да учествује на Охридском самиту, где Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама разговарају о иницијативи српског председника – „Мини Шенгену“, објавио је данас портал Коссев.

Тачи је поручио да „Косово не може бити део таквог самита којем присуствују државе које још не признају стварност независног Косова“.

Хашим Тачи (Фото: Бета)

„Као председник Републике Косово, желим да обавестим грађане да сам одбио учешће на Охридском самиту. Ова одлука о несуделовању темељи се на неколико постојећих аргумената. Прво, Србија је на првом самиту ове нове регионалне иницијативе намерно превидела Косово. Друго, једина визија Косова остаје чланство у ЕУ и НАТО. Стога не желимо ни у каквим околностима нашу евроатлантску перспективу заменити било којом регионалном иницијативом. И треће, ова регионална иницијатива је бесмислена све док Србија и Босна и Херцеговина не признају независност Косова“, написао је Тачи на својој Фејсбук страници.

Он тврди да је Приштина истовремено посвећена добросуседству и уклањању препрека за слободу људи и добара, те да се залажу за превазилажење тренутних препрека дијалогом и узајамним признањем: „Тек када се то догоди, постаћемо део таквих регионалних иницијатива као равноправне државе“.

Претходно је његов колега, одлазећи министар спољних послова Беџет Пацоли, за косовске медије рекао да му је позив „прекасно стигао“, и да, с обзиром да је у иностранству, неће моћи да присуствује састанку .Уочи данашњег састанка у Охриду, председник Владе Северне Македоније Зоран Заев, председник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама утврдили су „Декларацију са списком приоритета и мера за унапређење регионалне сарадње“.

На вечери у Охриду, у суботу, премијерима Заеву и Рами и председнику Вучићу придружили су се и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Денис Звиздић и министарка економије Црне Горе Драгица Секулић.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 10. 11. 2019)

Categories: Вести над вестима

Tags: „Мали Шенген“, Албанија, Александар Вучић, Еди Рама, Зоран Заев, Северна Македонија, Србија