Како „Политика” незванично сазнаје, цену струје су овог пута погурали зелени киловати, и то због отварања нових ветропаркова по Србији и повећања капацитета

Ветропарк Ковачица (Фото: Н1)

ЕПС има обавезу да инвеститорима који граде ветропаркове за ову годину исплати осам милијарди динара, што плаћају сви грађани преко рачуна

Јован Јовановић, члан Савета за заштиту потрошача у „Електропривреди Србије”, поднео је пре четири дана оставку на ово место, јер је за децембарско поскупљење електричне енергије од 3,9 одсто сазнао из медија, будући да је ова одлука донета без мишљења Савета у којем седи.

„Савет није био упознат ни са планом за повећање цена електричне енергије, а као разлог за поскупљење наведено је да цена електричне енергије није повећавана већ две године. Као да постоји бојазан од застаревања цене. Уосталом, ни то није тачно, јер је увођењем акцизе струја поскупела за 7,5 одсто, а у августу је уведена и накнада за унапређење енергетске ефикасности по сваком киловату струје, што грађани већ увелико плаћају“, каже Јовановић за „Политику”.

У образложењу оставке, у које је наш лист имао увид, наводи и да је неприхватљиво упоређивање цене електричне енергије са ценама у земљама Европске уније без истовременог упоређивања зарада, јер према последњем истраживању Евростата, у односу на куповну моћ, потрошачи у Србији плаћају електричну енергију исто као потрошачи у Француској, а више у односу на Финску и Шведску.

„Због свега наведеног подносим неопозиву оставку на чланство у савету јер не дозвољавам злоупотребу свог имена у телима која имају велику одговорност, а у суштини постоје само на папиру”, наводи се у оставци упућеној в. д. директора ЕПС-а Милораду Грчићу.

Вешћу да струја поскупљује за 3,9 процената од децембра, кад је потрошња највећа због грејне сезоне, слава и Нове године, није био изненађен само сада већ бивши члан савета, већ је изненадила и домаћинства у Србији, будући да је их министар финансија Синиша Мали још од маја ове године упорно убеђивао да не треба да брину због повећања цене струје.

„Поскупљење струје је била тема с ММФ-ом, али јасно смо ставили до знања да о томе не разговарамо, нити има потребе, тако да је ММФ то прихватио“, рекао је Мали у мају ове године.

Шта се то променило од маја до новембра, тим пре што је ЕПС у међувремену потврдио „Политици” да и с минималном ценом струје има одличне резултате пословања?

Како „Политика” незванично сазнаје, цену струје су овог пута погурали зелени киловати, и то због отварања нових ветропаркова по Србији и повећања капацитета. Како би ЕПС захвалио домаћим инвеститорима који су у градњи ветропаркова видели уносан бизнис па их навелико граде и испоручују зелену енергију, ово јавно предузеће има обавезу да им само за ову годину по том основу плати осам милијарди динара. Наредне године дупло више – 16 милијарди, а притом се не допушта повећање фид-ин тарифа, односно подстицаја за ову зелену енергију, коју иначе плаћају сви грађани Србије преко рачуна за струју. Реч је о накнади за подстицај обновљивих извора енергије – трошак свих купаца у Србији којим се субвенционише производња електричне енергије из енергије ветра, сунца, биомасе, биогаса, когенерације, из малих хидроелектрана. Средства прикупљена по том основу не троше се директно за изградњу ових електрана, већ за подстицање производње из обновљивих извора енергије.

Управо је све већи улазак обновљивих извора енергије, трошкове преноса те енергије, али и значајан раст цена струје на светском тржишту, министар енергетике Александар Антић навео као разлоге за поскупљење киловата.

Проф. др Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора у ЕПС-у, за „Политику” каже да није логично да ЕПС још није добио дозволу за ветрогенераторе, а да се они дају приватним инвеститорима, којима онда сви порески обвезници плаћају ту струју преко рачуна. Та струја се не продаје отвореном тржишту, јер је за српска домаћинства прескупа. Већина земаља ЕУ је одавно укинула ове подстицаје за зелену енергију, што у Србији није случај.

Јануарски рачуни за струју неће бити увећани само због скупљих киловата, већ и претплате за РТС од 255 динара. Наиме, ТВ такса је почетком ове године поскупела за 70 динара – са 150 на 220, а од 2020. године ће бити још 35 динара скупља. Подсећања ради, пре четири године било је најављивано укидање ТВ такса, али су оне, уместо тога, и даље додатни намет на буџет грађана.

Јасна Петровић-Стојановић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 8. 11. 2019)

Прочитајте још

• Александар Антић: Струја од 1. децембра скупља за 3,9 одсто
• Претплата за РТС и РТВ поскупљује са 220 на 255 динара

Categories: Вести над вестима

Tags: Јован Јовановић (савез за заштиту потрошача), Бранко Ковачевић, Милорад Грчић, ТВ претплата, поскупљење струје, струја