Постоји реална опасност да неуспели ЕУ-преговори између Србије и Косова доведу до отвореног сукоба и то ће имати фаталне последице по Босну и Херцеговину
Амерички и босанскохерцеговачки војник на заједничкој вежби, мај 2012. (Фото: U.S. Europe Army Images)
Немачка савезна министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер 6. новембра у Берлину доделила је генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу „Медаљу Манфреда Вернера“. Присуствовао сам том догађају и честитао му. Такође сам имао прилику да изразим своје задовољство због чињенице да ће НАТО поздравити Северну Македонију као 30. чланицу трансатлантског савеза. То је веома важан сигнал који шаље НАТО, посебно у данима када је Северна Македонија примила потпуно неочекивани ударац из Европе.
Одбијање ЕУ да почне преговоре о проширењу са Северном Македонијом и Албанијом кроз француски вето изазвало је веома лоше ефекте у читавом региону Западног Балкана. Још једном се јасно показало да Европа не испуњава своја обећања и кроз то улази у праву кризу веродостојности. Тачно је да захтеви Европе за владавином закона морају да буду уважени међу земљама-кандидатима. Северна Македонија и Албанија су пак покренуле процедуре на основу смерница добијених од ЕУ, што је потврдила и Европска комисија. Одбацивањем наредног корака у правцу ЕУ, те две земље, као и читав регион, враћају се уназад.
За шест земаља Западног Балкана поставља се питање: шта сад?
Немачки министар одбране Анегрет Крамп-Каренбауер уручује медаљу Јенсу Столтенбергу (Фото: НАТО)
Пут у Европску унију је, како то сада изгледа, на неодређено време зазидан. Зашто би сада те земље требало да наставе да раде на захтевима које им поставља ЕУ, када им је јасно показано да је проширење заправо заустављено из других разлога? Европа је била свесна опасности да те земље могу да се окрену ка Истоку. Упркос томе, ЕУ прави тако озбиљну, неки чак кажу историјску грешку, и не испуњава своја обећања. Неки, попут труста мозгова ЕСИ, залажу се сада најпре за интеграцију шест земаља западног Балкана у Европски економски простор, као прву конкретну станицу на њиховом путу ка ЕУ. То је покренуло велику, европску дискусију. Многи су против тога.
Председник Србије Александар Вучић у интервјуу за аустријски „Стандард“ 21. октобра 2019. јасно је рекао: „Не за преговоре са ЕУ у Србији ће водити ка томе да ЕУ постане још непопуларнија и да јој се мање верује. […] Али ми се бринемо о себи. Морамо да решимо наше односе у региону. А имамо и добре односе са Кином, Русијом и Турском.“ И Србија је одмах потписала споразум са Евроазијском економском унијом, иако то није компатибилно с чланством у ЕУ. Русија је одмах позвала Северну Македонију и Албанију да и оне то ураде.
Какви су то невероватни развоји догађаја? У Европи недостаје заједничка стратешка политика, недостаје јасноћа у погледу наших интереса и наше визије за решавање проблема на Балкану. Веома је тешко разумети шта при том мисли актуелна политичка елита у Европи.
Вучић са Столтенбергом (Архивска фотографија РТС-а)
Зато је изузетно важно да барем НАТО има јаче присуство на Западном Балкану. Албанија и Црна Гора већ су чланице Алијансе, а и Северна Македонија се налази пред чланством. Само Србија не тежи ка чланству у НАТО, што претежно важи и за српски ентитет у Босни и Херцеговини, Републику Српску. РС лојално прати Србију и противи се чланству у НАТО, иако је годинама раније са тим била сагласна и званично је потписала захтев БиХ за Акциони план за чланство у НАТО. То сада изазива велике проблеме и политичку блокаду у Босни и Херцеговини.
Влада у Босни и Херцеговини, након избора у октобру 2018. године, још увек није формирана, јер се Република Српска предомислила и више не поштује постојеће правне споразуме од раније. РС одбацује активирање такозваног МАП (Акциони план за чланство) и блокира пут Босне и Херцеговине у НАТО.
Јаки човек српског ентитета Милорад Додик, који је сада и члан Председништва БиХ, одржава добре односе са Русијом, која се противи ширењу НАТО на Западном Балкану и све јаче се бори за независност Републике Српске. Док Русија кроз конкретне кораке јача свој утицај у региону, ЕУ даје празна обећања. Тако се повећава опасност од будућих озбиљних сукоба, у случају да Додик конкретним корацима настави да следи своју најаву о отцепљењу и припајању РС Србији.
Интервју Александра Вучића за бечки „Стандард“
Чак је и председник Србије Вучић, који је иначе у јавности веома опрезан у изјавама о Босни и Херцеговини, у октобру у интервјуу за „Стандард“ поставио питање о референдумима за независност у бившој Југославији: „А зашто се данас не дозволи један такав референдум у Републици Српској?“ Тиме је он циљао у правцу независне Републике Српске, јер га нервира губитак Косова и верује да својим бирачима за то мора да понуди одштету: „Али Срби су једини који немају право на самоопредељење. Срби су бесни кад чују да су други све урадили по међународним стандардима, а када они сами нешто затраже, за њих неће важити случај sui generis“.
Постоји реална опасност да неуспели ЕУ-преговори између Србије и Косова доведу до отвореног сукоба и то ће имати фаталне последице по Босну и Херцеговину. Изузетно важну географску улогу у томе игра дистрикт Брчко у Босни и Херцеговини, који се налази између Републике Српске и Србије.
О томе сам разговарао са Столтенбергом, јер је веома важно да осим ЕУФОР-а, НАТО који је у Босни и Херцеговини присутан од краја рата 1995, тамо покаже јаче војно присуство, како би се избегле теже последице.
Европа мора да протрља очи и коначно да се пробуди.
Проф. др Кристијан Шварц-Шилинг био је од 1982. до ’92. министар за пошту и телекомуникације у немачкој влади канцелара Хелмута Кола. Из протеста према уздржаности немачке владе током рата у БиХ поднео је оставку. Десет година био је међународни медијатор за БиХ, у периоду 2006-2007. обављао је функцију Високог представника у БиХ. Повремено пише колумне за Дојче веле.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар