Као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, требало би увести Светодмитарску ленту црно-зелене боје
Први пут објављено 8. 11. 2019.
Душан Илић (Фото: Лична архива)
Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
Извор: drina.info
Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
Душан Илић,
Институт за европске студије
Categories: Да се ја питам
Светодимитарска лента: одлична идеја.
АЛИ: говорити о ПОБЕДИ је, најблаже речено илузија. Па, побогу, после те “победе“ је српска политичка елита (из глупости/незнања/похлепе) жтрвовала опстанак своје државе! После тога – Краљевине Србије, “победника“ у Великом Рату, више није било. Највећи злочин XXвека нанет држави Србији је било формирање франкентштајн-творевине, Југославије. Баш као што је и Франкенштајн био састављен из делова лешева (у овом случају Аустро-Угарске), то се и у овом случају десило: Србија је утопљена у друштво које је уопште није желело (Хрвати, Словенци, муслимани). Знам – казаћете: никада тако није било – а тада је до тога дошло, да сви Срби живе заједно у истој земљи. АЛИ – имајте на уму да не мора баш увек постојати истоветност српских етничких интереса и интереса Краљевине Србије. То погубно изједначавање са интересима “прекодринских“ Срба је коштало и још дуго ће коштати Србију.
Да поменемо: око 30% становништва Краљевине Србије изгубљено у Великом рату, затим грађански рат током немачке окупације 1941-1944 г., “чишћење“ тзв. народних непријатеља у Србији (вероватно стотинак хиљада побијених – а главни егзекутори су били баш та “браћа“, прекодрински Срби, па онда недавни грађански рат у прекодринским областима, са свим жртвама које је и народ у Србији пропатио… Мало ли је?
Да, Светодимитарска лента са све рајмондом је одлична идеја – али никако у славу победе, јер ње није било! Она је протраћена… Светодимитарска лента треба да буде симбол пијетета према свим узалудним жртвама Србије у XX веку.
Како је победа могла бити протраћена ако је није било? Ваљда нечег прво мора да буде да би могло да се протраћи?
Држава се распада, народ нестаје, а наши “академци” се баве дизајнирањем лентица. Е вала срећно нам било са таквом елитом.
На данашњи дан, 11 новембра 1918 год, потписано је ПРИМИРЈЕ (а не КАПИТУЛАЦИЈА) у Компијењу у Француској. Немачке трупе које су биле освојиле добар део Француске, вратиле су се својим кућама под оружјем и опремом. Након тога дошло је до дугих преговора који су коначно завршени ВЕРСАЈСКИМ УГОВОРОМ. Тај уговор, склопљен без немачких представника, свирепо је казнио Немачку и њене савезнике одузимањем територија, колонија, оружја, фабрика, имања и дуготрајним плаћањем ратних репарација. Немачка је запала у очајну ситуацију, коју су искористили нацисти. Сваки Немац добио је бесплатно Хитлерову књигу MEIN KAMPF.
Надам се што скоријем праведном миру у Украјини.
Миру који ће и Украјинцима и Русима донети добитак и смирење.
Поштовани брате Душане,
Дивна ти је идеја, но указао бих на следеће:
ГОМИЛАЊЕ ОБЕЛЕЖЈА
Лично сам се веома обрадовао успостављању амблема Наталијина рамонда. Као вероучитељ и сада као свештеник, утичем,колико могу, да деца Светосавља овај амблем са поносом носе у данима сећања на херојску жртву и војну победу наших предака у Великом рату. Мислим да све што си брате Душане рекао стоји, једино бих додао да то већ постојећи поменути амблем може да значи. Само да заживи. Мислим да није неопходно измишљати нове.
ЗНАК СЕЋАЊА У ТЕОРИЈИ И НЕПРИМЕЊЕН У ПРАКСИ
Наш је свенародни проблем што Наталијина рамонда је сјајно замишљена у теорији а српско се друштво није потрудили да то заживи. 10 година је прошло од увођења овог амблема,а велики број људи не зна ни шта је овај амблем. Наши факултети, школе,вртићи, ко се тиме ових 10 година озбиљно бавио? Као институција, ни ми као Црква тиме се нисмо системски бавили, већ је то ентузијазам појединаца.
УВОЗ СПОЉА И НАШ ПУТ
Амблем Наталијина рамонда заиста може све да обухвати: почев од јунака Великог рата, Балканских ратова, ратова против Турака у 19.веку и устанака, вековних буна па све преко Косовске битке, Маричке битке и др. У овај амблем могу да се сврстају и часни Светосавци, крштене душе,који су као партизани војевали за своје. Коначно треба одвојити обичног човека Србина, који је војевао под петокраком од агендаша комунизма, идеолошких јуришника на наш простор и наш народ. Мислим да имамо ми довољно свог са свог пута и није нам нужно да од других пресликавамо обележавања.
С великим поштовањем
Preko 200 000 casnih Srba, ubijeni su od partizana posle rata. Sada jerej ih hoce da stavi u casne Svetosavce. Ubicama treba lenta?