Вељко Ђурић Мишина: Предговор за студију „Јасеновац између броја и жртве“

Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне

Јасеновац (Фото: РТВ/ Ладислав Лазић)

Из Предговора  главног и одговорног уредника издања Вељка Ђурића Мишине

У Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке (Прометеј, Нови Сад 2006, стр. 1038) уз реч ревизија стоји објашњење: „[лат. revisio, према revidere прегледати, поново гледати] 1. контрола, провера рада 2. преиспитивање (закона, учења, закључака и сл… Непотребно изостављено – прим. аутора), а за појам ревизионизам дато следеће објашњење: „1. став оних који организовано раде на ревидирању, преобликовању основних поставки неке идеологије, доктрине, програма и сл… (непотребно изостављено – прим. аутора).

За исту реч у Hrvatskoj enciklopediji (www.enciklopedija.hr) дато је следеће објашњење: „Revizionizam (prema revizija), pokušaj mijenjanja postojećega stanja (odnosa, zakona, ustava, granica i sl.).“

Данас се малтене подразумева да појам ревизионизам има готово искључиво негативно значење. Историографија је, међутим, наука у којој су преиспитивање и промена досадашњих сазнања пожељни.

Ревизија знања о прошлости је потребна, на пример, када победници у грађанском рату, који су написали „црно-белу“ историју, биолошки нестану.

Јављање следбеника поражених има за циљ да слике из прошлости буде приказане другачије од до тада уврежених и, у најкраћем, повољнијих за њих. Да би то постигли они настоје да одређене злочине из прошлости умање или га на неки начин оправдају, а истовремено и да, у крајњем случају, жртву прикажу као злочинца!

Гробно поље Тополе. Укупна површина овог гробног поља је 21.700 квадратних метара (Фото: Јавна установа „Спомен-подручје Доња Градина“)

Исправљањем знања тј. чињеница о појединим догађајима из прошлости требало би да се баве првенствено професионални историчари. Уосталом, њихов посао и јесте, поред осталог, „исправљање“ раније (опште)прихваћених тумачења и то саопштавањем нових чињеница заснованих на коришћењу до тада мање познате или непознате архивске грађе.

Комунистичке власти нису дозвољавале истраживања о злочинима НДХ

Тешко је, имајући у види претходно наведено, набројати све разлоге зашто југословенска комунистичка власт није, поред осталог, дозвољавала научноистраживачке пројекте о великом, државном злочину Независне Државе Хрватске. И ту треба трагати за разјашњењем кључних недоумица, нарочито кад је реч о систему концентрационог логора Јасеновац. Један од разлога прећутне забране могао би бити садржан у чињеници да је највећи број страдалника био из редова српског народа, а да су највећи број злочинаца чинили припадници хрватске националности; такво признање би, међутим, било погубно за партизанску револуцију и комунистичку идеологију братства и јединства. Но, без обзира на све то, власт је ипак у неколико наврата дозволила поједина истраживања о тој проблематици, мада само у задатим границама.

Новија тумачења што потичу из корпуса хрватско-усташког миљеа и говоре о Јасеновцу као, у најмању руку, локацији за одмор, о месту где су, кажу, одиграване ногометне утакмице или извођене позоришне представе, и таквим негирањем истине да је то било стратиште где су заточеници мучени, убијани и клани, указују на знатно „дубље“ изворе. Јер, у том контексту, и више је него бестидна, примера ради, тврдња појединих хрватских „повјесничара“ да је клање јасеновачких заточеника, у ствари представљало застарели вид лечења пошто се својевремено веровало да болесној особи треба пустити мало крви како би прездравила…

У савременој Хрватској је ревизија комунистичког тумачења прошлости, то јест збивања из периода Другог светског рата, отпочела готово одмах после ослобођења земље и уласка партизанских јединица у Загреб. Наиме, комунистички челник Јосип Броз Тито, Хрват и римокатолик, у свом првом обраћању југословенској јавности готово је негирао Независну Државу Хрватску!

Фото: Између сна и јаве

Замах ревизионизма осетио се и непосредно после Брозове смрти 1980. године, најпре у појединим круговима Римокатоличке цркве, или прецизније у њеном гласилу Glas koncila а поводом 20-огодишњице смрти надбискупа загребачког и кардинала Алојзија Степинца…

Сплетом историјских околности током последњих деценија комунистичке Југославије, српски народ је због непостојања националне стратегије олако прихватао неутемељене наративе што су водили ка, могло би се рећи, самозаваравању које ће бити окончано националном катастрофом. Један од доприноса тог очигледног пропадања огледа се у непостојању адекватне националне историографије засноване на критичком истраживању и преиспитивању сазнања.

Изостајање од критичког преиспитивања сопствене прошлости такође је допринело размаху митолошких тумачења догађаја из новије историје и разним интерпретацијама такозваних заљубљеника у прошлост. Мада има и корисних изузетака, таква тумачења углавном замагљују и стварају још више недоумица, истичући у први план мање важне теме, споредне у односу на главне токове истраживања.

Позната су имена главних јасеновачких зликоваца

О Јасеновцу је написано много публикација, снимљене су бројне радио и телевизијске емисије, најављују се и играни филмови, организовано је безброј предавања, саветовања, научних скупова… Поред свега, кад је реч о том стратишту и даље су присутне бројне недоумице. Једна од њих је и тачан број заточеника, односно жртава страдалих у том концетрационом логору.

Познато је да никада није успостављена одговарајућа методологија истраживања о Јасеновцу, утемељена на научним основама.

Познато је да никада и није постојала озбиљна намера да се утврди бар најприближнији број заточеника и страдалника у том логору.

С друге стране, међутим, позната су бројна имена команданата Јасеновца и припадника усташких постројби које су обезбеђивале тај логорски систем.

Позната су имена и других бројних јасеновачких зликоваца.

Познати су и начини монструозног спровођења појединачних, групних или масовних злочини над заточеницима.

Позната су и бројна стратишта и гробишта…

И тако даље…

Посмртни остаци страдалника на обали Саве (Фото: Између сна и јаве)

Међутим, није познат тачан датум када су у логоре Крапје и Брочице из којих је изникао систем концентрационих логора Јасеновац, депортовани први заточеници.

Није познат ни датум када су у логор Циглану, а касније често навођен само под именом Јасеновац, депортовани први заточеници.

Није познато колико је јасеновачких заточеника размењено за заробљене припаднике хрватских и немачких снага, мада се поуздано зна да је више од 90% размењених особа припадало хрватском народу.

Није познато колико је заточеника успело да побегне са разних локација јасеновачког пакла, рецимо логорских „економија“ или са других места изван логора где су, у саставу логорског комплекса, били ангажовани на разним основама.

Није познато ни колико је заточеника било „ослобођено“ од казне боравка у логору.

Није познато, напослетку, колико је 22. априла 1945, по повлачењу усташа из Јасеновца, заточеника преживело.

Није познато, коначно, колико је укупно заточеника страдало.

И тако даље…

Сведочанства преживелих заточеника логора смрти

Музеј жртава геноцида, у оквиру своје основне делатности, ангажовао је дипломираног историчара Душана Никодијевића, запосленог у Народној библиотеци Србије, да истражи сва сведочења преживелих заточеника Јасеновца и, на основу тих исказа, сачини елаборат у којем ће представити резултате истраживања наводећи податке о минималном и максималном броју жртава страдалих у конкретним збивањима о којима постоје изјаве особа што су се спасле из пакла Јасеновца.

Договарајући се о истраживању, а имајући у виду да се извори те врсте не могу третирати као примарни, закључили смо да би то за успостављање методолошког исправног могло представљати први корак са конкретним чињеницама које би тима из других извора. Но, то је други научноистраживачки пројекат!

Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић)

Резултати до којих је Никодијевић дошао на основу поменуте методологије истраживања навели су нас на помисао да би можда било корисно објавити опет поменуте у нешто другачијој форми. То је управо овај рукопис у форми књиге.

Делови договореног научноистраживачког пројекта објављени су у Годишњаку за истраживање геноцида: први у броју 8 за 2016, стр. 169–213, други у броју 9 за 2017, стр. 95–117, трећи у броју 10 за 2018, стр. 217–155, и четврти у броју 11/1 за 2019. годину, стр. 137–172).

Схватајући значај методологије истраживања и резултата до којих се дошло, договорили смо обједињавање објављених текстова у нешто другачијој форми. То је управо овај рукопис.

Ваља напоменути да рукопис Душана Никодијевића не доноси никакве епохалне нити коначне истине. Међутим, он нуди користан прилог стварању методологије истраживања. Мада резултати до којих је аутор дошао нису такви да би се могао изрећи прецизан одговор на питање који је тачан број жртава, они у будућности тешко да ће бити прећутани и одбачени. Јер, без обзира на то што рукопис нуди тек један каменчић мозаика злочина у Јасеновцу, ови резултати се свакако морају имати у виду при конципирању будућих мултидисциплинарних истраживачких пројеката.

Никодијевићев рад, наиме, представља први корак ка методологији наредних научноистраживачких пројеката. Други би био преглед сачуване и доступне архивске грађе настале првенствено у годинама постојања Независне Државе Хрватске. Пре него што се крене с тим пројектом, ваљало би имати у виду чињеницу да ниједна управа било ког логора у Независној Држави Хрватској није водила књигу заточеника као што су то Немци радили у логорима што су их формирали широм Европе, нити је сачувана, уколико је и постојала, било каква евиденција о депортованим групама ухапшеника. А о евиденцији побијених или покопаних жртава да и не говоримо!

До броја страдалих заточеника може доћи једино путем вишеструких процена

Следеће кораке ваљало би да сачине статистичари, доћи до мање или више утемељених података о броју страдалих на појединим подручјима и/или у одређеном временском периоду.

Вељко Ђурић Мишина

Основу за научну процену представљају и пописи становништва. Попис би подразумевао поименични списак жртава са појединих подручја и/или у одређеном временском периоду, био би утемељен на поузданим и проверљивим подацима. Осим имена и презимена жртава, списак би требало да садржи још неколико битних података (име родитеља, место рођења, начин и место страдања, име убице, извор података…).

Тек онда бисмо могли говорити о приближним могућим бројевима страдалих јер тачан број, по свој прилици, нико и никада овде неће утврдити!

С тим убеђењем књигу предајемо читаоцима, свесни да ће и даље бити оних који ће стално и у недоглед изражавати незадовољство због непостојања одговора на питање: Колико је заточеника убијено у Јасеновцу? При томе се заборавља чињеница да је укупан злочин почињен у том концетрационом логору био – ма како то звучало – чак мањег обима у односу на сва остала бестијална и незапамћена злодела што су чињена широм Независне Државе Хрватске у периоду 1941–1945. године.

* * *

Колико год то остављало горак осећај међу заинтересованим, треба одбацити произвољне процене о броју страдалника у систему концентрационог логора Јасеновац, грандиозне или мизерне, јер до сада нико није, а и неће [дати прецизну процену], пошто су деценије прошле, а стварног интереса за то, кад се можда могло, није било, бар у врху тадашње власти. Истовремено, мора се, некад и с муком прихватити тврдња да се до броја страдалих заточеника може доћи једино путем вишеструких процена. Релевантне процене могу бити само резултат рада стручњака из неколико области: историчара, архивиста, антрополога, правника, демографа, статистичара…

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 3. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

7 replies

  1. … ***** **** ***

    ‘До броја страдалих заточеника може доћи једино путем вишеструких процена’

    …ali ovdasnji, pre bilo kave procene vec znaju da dosadasnji broj nije tacan a vladika kaze da u udzbenicima vise nece stajati da je to broj 6 ili 7 stotina hiljada. Kako on (i njemu bliski) to vec zna a da nikakva ‘procena’ nije uradjena a ‘prilog’ je vec tu?

    Свиђа ми се

  2. Mišina je lepo sve objasnio u ovom predgovoru. Zašto ga zbog ovoga napada Jadovno 41?
    Za novinare ovog sajta: možete naći šta je Bastašićeva ćerka pisala protiv Mišine i Bastašićeva sestra ju je podržala u komentaru.

    Свиђа ми се

  3. Mислим да није у реду, сем ако нисам погрешно разумео или извукао из контекста, када аутор Никодијевић изјави следећу ствар за грађанистички talas.rs
    (https://talas.rs/2019/10/22/nikodijevic-za-talas-o-spornom-broju-zrtava-iz-jasenovca/)

    Šta biste izdvojili kao glavne nalaze Vašeg istraživanja? Da li su Vas oni iznenadili?

    Nesumnjivo da je glavni nalaz mog istraživanja mogući broj žrtava u kompleksu koncentracionog logora Jasenovac do koga sam došao posle analize podataka iz izvora koje sam koristio, a to je između 99.370 i 208.346 osoba. Kao što sam naveo u knjizi, neko dodatno istraživanje bi ove brojeve moglo izmeniti za nekoliko stotina ili čak hiljada, ali se ništa bitnije ne bi promenilo.

    Овакво писање о српским жртвама пар хиљада горе-доле мало подсећа на речник оних који дане трате на спортску прогнозу (можда дође из х-2, а можда из х-х)

    Свиђа ми се

  4. Испаде да Срби немају право да спомену број својих жртава док се око тога не усагласе са Хрватима, историчарима, форензичарима и другим наводно стручним и надлежним фацама. Ми Срби нисмо надлежни за своје жртве. Цео свет се солидарисао са Јеврејима у њиховом настојању да установе своје жртве, а нико прстом није мрднуо да се то омогући Србима. После много десетина година, појави се Мишина и онда стручно овјашњава како се долази до броја страдалих. Основна је некултура и омаложавање жртава, кад некоме коме је онемогућено установљавање истине пребацујеш због тога што без документације тврди то што тврди. Хрвати треба да клече пред Србима и целим светом и моле опроштај, а не да Срби доказују своје жртве. Потпуна замена теза је преузета од актуелне српске власти којој је једини интерес незамерање никоме, да би владали вечно. Никоме осим Срба. Вучићу Срби, њихове земље, нихове истине и страдања нису од значаја, шта више, то му је баласт. Зато, збогом Вучићу, збогом Мишина, збогом сви који макар сенку своју погану баците на сјај српских светиња и страдања. Ми знамо ко смо и од којих смо и колико нам је ко побио предака и без вас.

    Свиђа ми се

  5. Ne znam kako će Stanje Stvari da ovo drži dalje od ličnih napada kad ljudi zbog ličnih mana ne haju za argumente (ili ih ne pročitaju kao Stepić, pa misli da je neko zaboravio žrtve van logora)

    Izjava Nikodijevića za „građanistički časopis“ je ista kao i u ostalim ne-građanističkim medijima.
    To nije literarno ciljanjo nasiljem nad Srbima zarad karijere kao „bosanskohercegovačke spisateljice sa putovnicom“ koja ne piše na srpskom (srbijanskom) u Danasu

    NIje čudno što su se u polemiku o radu Mišine I vlad.Jovana nagurali iracionalni ljudi okupljni oko „Jadovna“ (na primer gotovo autistično ne šišaju nikog od struke i nadležnosti ko im kaže da greše
    https://www.rcirz.org/wp-content/uploads/2019/09/MIŠLJENJE_NA_INICIJATIVU.pdf ).

    Deca „gluvih“ roditelja su iz revolta prema roditeljima koji ih nisu slušali, otuđena. (primer: ne zanima je ni očev rad, ali je spremna da izigrava oportunistu u vezi sa njegovim javnim debatama, da bi se „autoiskopala“ ne hajući za to koliko je oca osramotila).

    Свиђа ми се

  6. @Jovan P i ostali mitomani
    U pravu ste, niste razumeli. Ili niste pročitali knjigu, a kritikujete je i omalovažavate.
    Nikodijević je sabrao iskaze svedoka, očevidaca, logoraša koji su se nalazili u Jasenovcu kraći ili duži period (neko od njih i čitav period postojanja logora) o konkretnim zločinima. Naravno da se izkazi preživelih razlikuju, neki su navodili manji, a drugi veći broj stradalih. Kada se iskazi svedoka za sve zločine saberu dobija se donja i gornja cifra broja stradalih za pojedinačni zločin. Čovek je to uradio za sve zločine tokom čitavog postojanja logora i sabrao ih. Stoga je iskazani broj 99.000 najniži broj svih sabranih žrtava, a 208.000 maksimalni broj stradalih prema iskazima svedoka, očevidaca.
    Interesantno je kako sada odjednom svedočanstva ne valjaju i nisu pouzdana. A većina vas koji se zalaže za maksimalne brojeve se poziva upravoi na izjave svedoka koji su naveli da je u Jasenovcu ubijano po 1000 i više ljudi. Tačno, ima takvih izjava i Nikodijević ih je naveo. Ali ima i izjava da je bilo i samo pojedinačnih ubistava, ili ubistava malih grupa. Takođe je bilo dosta dana bez ubistava. Samo što ste vi pojedina svedočanstva nadogradili sa time da je ubijano po 1.000 i više ljudi svakoga dana. A ne želite da pominjete svedočanstva koja govore suprotno. Očevidci nisu tako rekli. Zato vam Nikodijević i smeta. Ruši vam ustaljeni mitomanski narativ. Okrivljujete njega zbog izjava ljudi koji su preživeli Jasenovac. Umobolno.
    Nabavila sam i pročitala knjigu. Preporučujem i vama da to uradite.

    Свиђа ми се

  7. …je skriven zvezdicama u prvom.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s