Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) напомиње да је Крагујевац постао први већи српски град који је доделио назив једној улици по ђенералу Михаиловићу
Илустративна фотографија: Радио Слободна Европа
Крагујевац – Покрет обнове краљевине Србије (ПОКС) саопштио је данас да је на њихову иницијативу једна од крагујевачких улица добила назив Ђенерал Дража Михаиловић.
„Крагујевачка Скупштина је прихватила иницијативу ПОКС и тиме је након судске, извршила и моралну рехабилитацију једне од најзначајнијих историјских личности Србије“, наводи се у саопштењу ПОКС.
Они напомињу да је Крагујевац постао први већи српски град који је доделио назив једној улици по ђенералу Михаиловићу и очекују да то учине и други градови.
Сматрају да ово није само рехабилитација вође Трећег српског устанка већ и Југословенске војске у отаџбини.
Прихваћени су и остали предлози ПОКС па су улице добили и свештеник Сава Банковић, затвореник са најдужим стажом у комунистичким затворима, затим најбољи ђак крагујевачке гимназије Живомир Жива Ковановић, кога су комунисти невиног стрељали са 16 година, уз још 13 крагујевачких ђака.
Такође, улицу је добио и пилот Живица Митровић који је у априлском рату са крагујевачког аеродрома одлетео да брани Београд и уписао се у књигу јунака шестоаприлског рата, наводи ПОКС.
Опрема: Стање ствари
(Танјуг/Б92, 3. 11. 2019)
Измена: Претходна верзија овог чланка у наслову није садржавала ПОКС као извор вести (6. 11. 2019. у 12:05)
Categories: Вести над вестима
Kaжу да је то једва Крагујевац, наиме, улица је у Десимировцу на прилазу Крагујевцу од Тополе.
Остаје, дакле, да ова важна и угледна личност српске историје тек добије главне улице у српским градовима. Србија ће бити Србија када његов споменик буде у центрима градова, тамо где су стајали споменици злочинцу Брозу.
Наравно да треба. Ако може некакав зрењанин и свеопшта брозовштина на свим фестивалима у Ужицу и у Београду, може и требају улице са именима наших великана пре брозовштине и комуњарштине. Србија је, ипак, површински повећа земља (поготово у односу на протекторате у околини) и управо због тога мора да се истичи и друга страна историје, да се зна ко је овде живео и ко живи и данас.