То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава
Василије Крестић (Фото: ИН4С)
Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ.
Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо да се чињеницама супротстави својим неистомишљеницима, он замишља да је у неком рингу, па му је основни циљ да се с противником „обрачуна”, како је и сам признао у једном од својих ранијих јавних наступа. Полемике с таквом особом какав је Ђурић апсолутно су бесмислене.
Овај текст и не пишем због Ђурића и не упућујем га њему, већ га пишем ради тога да ближе објасним због чега сам потписао Апел за одбрану јасеновачких новомученика. Како ја, тако и сви потписници Апела, немамо ништа против тога да се питање броја јасеновачких жртава, па и свих других жртава Покоља почињеног над Србима у Независној Држави Хрватској, непрестано преиспитује и преиспита.
Јасеновац (Фото: РТВ/Ладислав Лазић)
Ми не инсистирамо на било којем досад исказаном, што већем броју српских жртава, зато што смо „Србенде”, како недавно рече један доктор наука који се придружио Ђурићу у промовисању једне књиге сумњивог научног квалитета. Ми устајемо одлучно против тога што се лицитира с бројем жртава без претходног свестраног научног и стручног испитивања тог више него болног и осетљивог питања. Ми дижемо глас против неозбиљности, неодговорности и нестручности оних који се усуђују да смањују број жртава простим логицирањем.
То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава. Од кад је он на челу Музеја ништа није учињено на нужном пописивању броја жртава на којем се стало после одласка др Милана Булајића. Исто то важи и за преосвећеног владику Јована Ћулибрка. Ништа лично ми немамо против владике, али он није научно и стручно оспособљен да се бави испитивањем броја жртава геноцида само тиме што је саставио једну библиографију о геноциду и што га, очигледно, то питање занима. Уз то, преосвећени се довољно компромитовао и показао да слабо познаје, или да из неких њему знаних разлога свесно занемарује компромитујуће чињенице које се тичу злодела надбискупа Алојзија Степинца. Таквим ставом о Степинцу владика је прокоцкао наше поверење, па је због тога и изнудио писање Апела, чији сам потписник, али не и писац, како слути Вељко Ђурић Мишина.
Текст В. Ђ. Мишине на “Стању ствари”
Апелом смо дигли глас против шарлатанства и неодговорности, против нестручности и политизације једне од најосетљивијих тема наше новије историје. Апелом смо желели да добијемо одговор од оних који финансирају Музеј жртава геноцида, да ли они знају шта се ради у тој установи и да ли стоје иза свега што чине Вељко Ђурић Мишина и владика Јован око начина пребројавања Светих Српских Новомученика Јасеновачких[1]. Апелом смо хтели о том болном питању, и начину како се оно накарадно тумачи под руководством Епископа пакрачко-славонског Јована (председника Одбора за Јасеновац САС СПЦ, који је уједно и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида) и директора тог Музеја, да обавестимо Синод СПЦ, нашу јавност и надлежна министарства, јер смо уверени да је њихов неодговоран и нестручан рад вишеструко штетан и да мора бити преиспитан и заустављен. Ако се то не догоди последице неће изостати, а одговорни ће бити они који су позвани да стану на пут злу које је из дана у дан све очигледније.
Опрема: Стање ствари
[1] Свети Српски Новомученици Јасеновачки – то је пуни назив светитеља канонизованих од стране СПЦ
Прочитајте још
- Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
- З. Чворовић, В. Димитријевић, А. Лазић: Против ревизије броја жртава – зашто смо потписали један апел
- Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју
- Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка
- Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење
- Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
- Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту
- Вељко Ђурић Мишина: Академику Крестићу и иним 51 потписнику „Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
- Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао
Categories: Преносимо
Акаденик Крестић зна, види, препознаје, осјећа потребу и одговорност да реагује. И реагује! Слава Богу да га здравље још добро служи.
Одлично. Додаћу још нешто да проширим слику. Управо је јуче у америчком конгресу признат Геноцид над Јерменима. Надам се да ће се процедура довршити успешно по Јермене.
Јерменска емиграција је препознала тренутак када је Америка у лошим односима са Турском и почне да плаћа конгресмена Адама Шифа, највећег русофоба и психопату знајући да ће им он омогућити да дођу до циља, а то је признање де геноцид уопште десио. Истовремено велики број Јермена живи у Русији, воли своју земљу, Лавров је полујерменин, али их то ништа није збунило јер им је у глави јасно да је зближавање Русије и Турске тренутак за њих да добију нешто од америчких русофоба.
Иначе је Геноцид на Јерменима признат под тим именом, а не бредниран некаквом чудњикавом речију, и бреднирање им уопште није било потребно да би ишли ка циљу, већ новац, упорност и опортунизам. Стога бих академика Крестића замолила да језик препусти стручњацима за језик, с обзиром да цени стручност, а не шарлатанство.
Као илустрација, погледајте како се Геноцид над Јерменима назива
“House Passes Resolution Recognizing Armenian Genocide”
https://www.nytimes.com/2019/10/29/us/politics/armenian-genocide-resolution.html
“Trump’s dealings with Turkey pave way for House vote acknowledging Armenian genocide”
https://www.washingtonpost.com/powerpost/trumps-dealings-with-turkey-pave-way-for-house-vote-acknowledging-armenian-genocide/2019/10/29/00adb200-fa7d-11e9-8906-ab6b60de9124_story.html
“The U.S. Will Finally Recognize the Armenian Genocide”
https://www.lamag.com/citythinkblog/armenian-genocide/
@Elena
Геноцид на Јерменима признат је и под именом “Metz Yeghern” ( https://moderndiplomacy.eu/2016/05/09/the-1915-1916-armenian-metz-yeghern/ ).
Ево и са WIKI> Meds Yeghern is used by Armenians synonymous with Հայոց ցեղասպանություն (Hayocʿ cʿełaspanutʿyun, “Genocide of Armenians”) to refer to the Armenian Genocide the way Shoah is used by Jews to refer to the Holocaust. ( https://en.wiktionary.org/wiki/Meds_Yeghern ).
Дакле као што Јевреји, Роми и (видимо) Јермени имају име/назив за злочин геноцида, тако и Срби (тек) однедавно имају назив Покољ ( Pokolj.org ).
И у овом свом прилогу је Аладемик Крестић то добро препознао и није заборавио поменути.
Чему служи ревизија и амнестија Певелићеве тзв. „Независне државе Хрватске“ и умањивање и пребројавање србских жртава у Другом светском рату после 74 године, за коју се залажу извесни „Срби“ кроатофили, екуменисти и интернационалисти?
Имајући у виду да су недавно проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић доделили награду „Андреј Митровић“ усташком представнику , ревизионисти, новогебелсу Корбу за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа против Срба, Јевреја и Рома 1941-1945“, где каже да у случају Срба појам геноцида није „исторографски аналитичан“. Овако нешто могла је да каже егоцентрична карикатура од човека, гебелсовска, бездушна и морална наказа.
У овом контексту потсетили бисмо и на јерменски геноцид о којем сведочи Талаат, турски министр Унутрашњих послова, који у једном извештају из 1915. године, дословно каже: “Ми смо већ протерали три четвртине Јермена. Ниједан није остао у Битлис-у, Ван-у и Ерцерум-у…” – “We have already disposed of three quarters of the Armenians. There are none at all left in Bitlis, Van, and Erzeroum…” (Види: Henry Morgenthau, Ambassador Morgenthau’s story, Publisshed 1918 by Doubleday, Page, & Co.).
@Dusan J. Bastasic
“Геноцид на Јерменима признат је….”
Ako je genocid priznat, kako se Jermeni još uvek bore za njegovo priznavanje? Šta za vas označavaju reči “priznavanje” i “imaju ime”? Je li vama to isto?
Da bismo razgovarali na temu termina za genocide, potrebno da nešto znate, a to je sledeće:
genocid nad Jermenima se desio u vreme kada JOŠ nije postojao naziv za tu pojavu, pa su se preživeli dovijali da sa više postojećih reči u svom jeziku opišu nešto novo, strašno i neizrecivo. Otuda NARODNI OPISNI NAZIV “Veliki Zločin” . Otuda Jermeni “imaju ime”
Jeste li vi znali za uzrok nastanka narodnog naziva kod Jermena za genocid nad njima iz 1915.? Ako niste, kako ste smeli da ne znate, a imate pretenzije da se bavite pitanjima terminologije?
Ako jeste znali, zašto želite da izigravate čoveka iz naroda koji se dovija da smišlja naziv za nešto neizrecivo, kad je već precizno izrečeno novoskovanim terminom za novi pojam – “genocid” pravno defenisanim (i time priznatim) rezolucijom UN 260 iz 1948?
Da ponovimo:.Jermeni NE KORISTE čudnjikave domaće reči da bi se obraćali strancima. Stoga su sve priče o tome kako treba da bredniramo ime da bismo po čudnoj reči bili preopoznatljivi u svetu predstavljaju neuke i POGREŠNE fantazije podmetnute kao stručne procene.
Šta je sada argument? “Videli smo nešto kod drugih, pa hoćemo i mi”?
Molim vas da precizno opišete šta je to tačno akademik Krestić prepoznao da možemo sutra da ga pitamo i proverimo.
Da dodam, možda genocid nad Srbima posebnim terminom treba da se brednira, ali iz razloga prepoznavanja u kulturi, književnosti, filmu… kad se bacimo u promociju svoje sudbine.
Ali da li i pod kojim terminom treba da bude stvar javne rasprave (a raznolikost predloga Krestić podržava i nije sujetan na termin koji je pomislio da podrži)
@ Душан Буковић: Ви наводите један посрбљени цитат: “…Ми смо већ ПРОТЕРАЛИ три четвртине Јермена. Ниједан није остао у Битлис-у, Ван-у и Ерцерум-у… – “We have already DISPOSED OF three quarters of the Armenians…” . Тачности ради, треба нагласити да “DISPOSED OF” уопште не значи “ ПРОТЕРАЛИ“, него – бар у овом контексту значи: “Ми смо се већ ОТАРАСИЛИ три четвртине Јермена….“. Другим речима – ако се ради о некој врсти “протеривања”, то онда треба схватити као протеривање “на онај свет“, тј.: “ПОБИЛИ СМО“.
@paja
Potpuno ste u pravu, verovatno bi trebalo citati originalnu izjavu a ne americki prevod. To je americki izraz (sleng koji cesto mafijasi koriste) koji znaci da se treba nekoga otarasiti za sva vremena.
@elena
Vasi komentari su upravo sramotni, mozda je bolje da se bavite marketingom i brendiranjem, mozda nekako resite problem koji ocigledno imate.
@Elena
Ваша дискусија није добронамјерна а за то нема потребе јер смо коначно, скоро осам деценија након мега злочина, геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ, добили име, нашу ријеч за тај злочин.
Истина је да сам покренуо ту иницијативу али си као доктор стоматологије никако не бих дозволио да сам формулишем дефиницију Покоља, образложење за ту одлуку и све оно што је исписано и преведено на 11 свјетских језика на страници: https://pokolj.org/ .
Као оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. окупио сам неколико стручњака, историчара, политолога и правника који су радили на том послу.
Наравно да низом активности настојимо да упознамо домаћу и свјетску јавност са нашом одлуком и тражимо подршку.
Више пута сам рекао да бих био срећан да ова наша одлука подстакне научну заједницу да се организује конференција, округли сто и јавна расправа на ову тему. Ако се дође до консензуса да је неко друго име на српском језику прикладније, вјеродостојније и снажније научно утемељено ко срећнији од мене!?
До тада, послушајте шта је Академик Крестић рекао у Београду 18. марта 2019. на конференцији за медије удружења Јадовно 1941. на тему именовања геноцида почињеног над Србима од стране НДХ као Покољ:
https://youtu.be/u9y1OqRKlaI?t=84
Послушајте шта је на ту тему рекао предсједник Скупштине удружења Јадовно 1941, политолог и књижевник Данијел Симић у ТВ емисији посвећеној тој теми:
https://youtu.be/Q27h5Muxbn4?t=2761
Ево и Симићевог ауторског текста на ту тему:
https://jadovno.com/danijel-simic-pokolj-ili-kako-preimenovati-nesto-sto-nema-ime/#.Xbqm8dV7m70
Више записа на ову тему можете наћи у овом прилогу и у везаним вијестима на дну тог прилога:
https://jadovno.com/stradanje-srba-dobilo-ime-pokolj-je-srpski-holokaust/#.Xbqp3tV7m70
Надам се да сам овим помогао да се боље разумијемо.
Свако Вам добро од Господа.
@Dispozicija
Niste razumeli, nisam ja ta koja pokušava da brendira genocid i to slabim nazivima i niti ja smatram da treba da izmislimo narodni naziv jer narodni naziv nemamo, niti bih ja sebe nametala kao kuma, a “u ime naroda”. Otuda pozivam na stručnost i raspravu. I nisam jedina.
Samo kažem da istoričari koji se pozivaju na stručnost a protiv šarlatanstva, moraju taj argument struke da uvaže čak i kad je to protiv nečega što se njima dopalo.
Тужно а није туга.
@cmok toronto
Тачно тако.
Dragi gospodine Bastašiću, ja mislim da ste vi dobrinameran čovek koji iskreno ne razume zašto se neko protivi vašem predlogu, i vas ne napadam. Da vam dalje ne priređujem stres, tišina na dalje.
” јер смо коначно, скоро осам деценија након мега злочина, геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ, добили име, нашу ријеч за тај злочин.”
Meni je zaista neprijatno da nekom rušim Sneška i objašnjavam kako da bismo mi neko ime “dobili” potrebno je prvo da to ime bude prihvaćeno,a to se nije dogoodilo, i svako nadležan ko ga je odbio je to stručno argumentovao. Stoga sam se povukla. Samo i to izaziva lavinu “minusa”?
Kada neko toliko iracionalno ne šiša živu silu, to je lična osobina. Ali lična osobina nije grupna osobina
Što otvara pitanje ko su podržavaoci, ovi bezimeni koji udaraju minuse na moj komentar čak i da je bez kritike, što svedoči o malom umu a velikim strastima.
Елена, поздрављам ваше добронамерне и аргументоване коментаре.
Тешко је расправљати са људима који вам пребацују да смањујете број жртава а ни сами га не знају.
Заморно је расправљати са људима који су уверени да поседују истину.
Који не схватају речи “nomen est omen”.
Ja se uopšte ne bavim brojm žrtava. Oni koji genocid svode na pokolj smanjuju broj žrtava (i suštinu zločina) uzmeđu ostalog.
“Ovde se postavilo pitanje : kako nazvati stradanje Srba u NDH : “Pokolj” ili “Genocid”?
Ako napisemo na engleskom “The GENOCIDE of the Serbs” ili na francuskom “Le GENOCIDE des Serbs de NDH”, ceo svet ce razumeti jer je rec “GENOCIDE” internacionalna, svima poznata i tacno definisana rec koju deca vec u skolama uce.
Ako napisemo na engleskom “The POKOLJ of the Serbs” ili na francuskom “Le POKOLJ des Serbs de NDH”, niko nece razumeti, jer rec “POKOLJ” postoji samo u srpskom i ima vise znacenja
Najefikasnija NEGACIJA genocida u NDH, bila bi ukidanje reci GENOCID.