Поводом интервјуа владике Григорија, пренетом и на „Стању ствари“ под насловом „Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо“
Извор: Дојче веле
Распричао се српски јерарх Григорије пред немачким „Дојче веле“ – а реч је о медију који је на буџету немачке државе – о братству и јединству у Босни, о томе како се на тим просторима увек лепо живело, у слози са другим верама и обичајима. Тако је, рецимо, око 1965. године говорио неки титоистички омладински функционер! Да не препричавам, чини ми се да је најкоректније да га цитирам:
„Будућност Босне и Херцеговине видим у ономе у чему је била најљепша њена прошлост. То је поштовање комшије, другог човјека. Поштовање Бајрама, једнако као и Божића. То је звање комшије на Бајрам, на Ускрс или Васкрс. То је била Босна и Херцеговина увијек. То је тамо рађало велике писце као што су Иво Андрић и Меша Селимовић. Богатство у различитости је то рађало… Сјећам се из детињства, у БиХ се раније никада нисмо дијелили на Србе, Хрвате и Бошњаке као данас. У новије вријеме је дошло до национализма, али отприлике јер тамо каснимо за сто или 150 година. Оно што се у Европи дешавало у 19. вијеку, то се у Босни дешавало у наше дане.“ („Дојче веле“, 4. 10. 2019)
Не могу да верујем да у тих неколико речи човек изговори толико површних тврдњи и историјских неистина. Као прво, национализам није појава тек „у новије вријеме“. А о томе сведоче управо писци које владика спомиње. Иво Андрић, на пример, у свом чувеном есеју, спомиње писмо свог пријатеља Макса Левенфелда, Јеврејина из Босне. То је било у марту 1920. Он ту говори о Босни као о „земљи мржње и страха“. Морам да признам да сам ја од оних који пре верује Иви Андрићу него епископу Григорију.
А шта тек да се каже о „Травничкој хроници“, где се хируршком прецизношћу описује мучење Срба од стране муслимана, набијање на колац или данак у крви. А да не спомињемо геноцид над Србима, које су починили муслимани и римокатолици током аустроугарске окупације од 1914. до 1918, те хрватских и муслиманских злочина током Независне Државе Хрватске од 1941. до 1945. године!
Сем тога, у Европи су се дешавале ствари, у не тако давној прошлости, које нису биле нимало безазлене и не могу да нам служе као пример. Овде не мислим само на нацизам у Немачкој од 1933. до 1945. године. Зашто све то епископ прећуткује? Из незнања! Или је посреди нешто друго?!
Немачка је, поред Ватикана, прва признала сепаратистичке покрете у Словеније и Хрватској и тиме, према оценама самих немачких савезника са Запада, изазвала грађански рат у Југославији.
Владика описује свој рад у Немачкој, где је стигао пре годину дана:
„Тачно видим да католици и протестанти имају оно што ми немамо: Организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност, на свеопшти живот.“
И ово је једна потпуно неозбиљна тврдња. Не може се упоредити положај СПЦ са црквама у Немачкој. Наш народ и његова Црква били су вековима затирани, током Првог и Другог светског рата, а нарочито за време владавине Хрвата Јосипа Броза. Тада је, према неким проценама, страдало много свештеника СПЦ, а неки верују чак и више него у доба страховладе НДХ.
Титоистички режим је одузео имовину СПЦ и она је просто остала без икаквих могућности да има „организацију, озбиљан прогресиван приступ, излазак проблемима у сусрет, акценат на добротворну, друштвену, културну дјелатност“.
За разлику од владике, који је тек стигао у Немачку, дакле, он је још увек у мојим очима нека врста туристе, ја сам у тој земљи провео преко три деценије. Далеко боље знам од епископа Григорија – то могу да кажем са великом сигурношћу – каква је стварна политичка ситуација у земљи. Топло му препоручујем да прочита моју књигу „Слика Срба у немачким медијима 1990–2000“, издавач: „Прометеј“, Нови Сад 2003.
Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Многи католици, а нарочито протестанти Немачке подржали су Хитлера. Ово је чињеница. Када говори о тим стварима, онда ваља да се не говори половично, већ да се каже цела истина.
И када се томе дода да је та особа „епископ СПЦ“, онда цео случај добије једну нову, другу димензију. Како је могуће да Григорије буде изабран за владику? То је по мени кључно питање. Са тако скромним знањем, а истовремено са великом медијском подршком неолибералних кругова, он није, нажалост, једини владика СПЦ, који данас ужива глас „отвореног, модерног и храброг јерарха СПЦ“.
Један од могућих одговора јесте управо у невероватном страдању српског народа и његове Цркве. Биолошки губитак јесте толико велик, да су данас на површину испливали они који у доба, на пример, једног патријарха Варнаве, владике Николаја, архимандрита Аве Јустина или владике Валеријана Стефановића не би никада могли да добију тако високи чин. Прво би далеко дуже времена морали да буду искушеници, па монаси, па тек онда игумани. По мени, боље да имамо мање монаха и свештеника, али да су то личности – како је волео да каже Жарко Видовић.
А шта имамо данас? Велики број свештеника и владика постали су доктори теолошких наука. Колико вреде те дипломе и ти докторати? Онолико, колико и оне докторске титуле, које су стечене на бројним приватним универзитетима у Србији и са њима данас машу и диче се многи министри у влади Ане Брнабић. Дакле, ништа. И новац, када се штампа у огромним количинама, постаје само безвредна хартија. А шта је тиме добила СПЦ и њен народ?
Није крив ни сам јерарх Григорије – колико они који су га изабрали. Како је могуће да неко буде изабран за епископа, а да је претходно само шест или седам година био монах, а да се ту приброји и „стаж“ искушеника? Владика Григорије се године 2005. „прославио“ тиме што је позвао Караџића и Младића да се предају Хагу. А његов став стоји супротно осећањима огромне већине Срба и свештеника СПЦ.
Извор: Снимак екрана/Видовдан
Не познајем ни владику Григорија, нити, дакле, могу да имам нешто против њега лично. Но, није ми свеједно шта се догађа са „нашом најстаријом институцијом“. Нити патријарх, а ни владике нису СПЦ, већ сви ми који нисмо равнодушни према судбини наше Цркве. Стање у СПЦ није добро. А овај случај само је један од примера озбиљне кризе у којој се она налази.
Categories: Писма из Жумберка
Погледајмо разлику у “стајлингу” измеџу издајничког старта (у Vremenu) и садашњег круга трчања за рачун наших непријатеља (на DW)! Од драстичне промене спољњег изгледа драстичније су промене унутрашњег човека… ако није поседнут собом пред огледалом, поседа га Вучич. И такав поседнут рајетинством према другима, истом рајетинством којим је поседнут и Вучич оче нас да просветли и ослободи?!
Из садашње перспективе нејасно је да ли позива на предају Радована Караџича и Ратка Младича, или Иринеја Гавриловича и Иринеја Буловича? Нису битна имена и презимена, ко су, шта су и какви су – битно је да се ради о Србима и да се предају њему, битно је да су ти Срби мете наших непријатеља.
Шта је овај писац хтео да каже? Ако не ваља Григорије ко то други ваља? Ко нам је алтернатива? Да није можда Буловић који је слугењара сваке власти, оне од ЈУЛ-а па до ове Вучићеве?! Да није он добар зато што штити Пахомија, Качавенду и друге педофиле и гејеве у СПЦ! Можемо ми да причамо шта хоћемо драги роде српски ал ми бољег од Григорија немамо. Бар ја га не видим. Друге владике су ту ал као да не постоје. Не сме ниједан да се огласи око издаје Косова, сиромаштва, тлачења народа од властодржаца….где су?! Само чувају своје столице, ето ту су!
Одличан текст! Коначно да неко кратко и јасно разобличи површност и нарцизам умишљених величина. Исти они који кукају за покојним патријархом Павлом певају хвалоспеве Григорију, не знајући да га је дотични живог сахрањивао кандидујући себе за патријарха. Штета што аутор и тај важан детаљ није дотакао у овом тексту. На жалост, народ се више “пали” на изглед него на садржину. Било би интересантно да нам овај “велики ум” каже из којих побуда је дугачку монашку браду заменио кратком, штуцованом?… И када је, као добар духовник и хришћанин, последњи пут посетио сужње Радована и Ратка, с обзиром да тренутно заједно живе у Европској Унији?
Nadam se da nam autor više neće pričati priče o navodno sirotim okupiranim Nemcima od strane Amerikanca koji se zapravo oslanjaju na Nemce dok ovi izjedaju Evropu.
@Милан В
“ал ми бољег од Григорија немамо. ”
Presmešno.
Ех, како је могуће и да је само Григорије? Како је могуће да Вучић добије орден? Да се патријарх слика са педерушом? Да ћуте док иконе пливају у Ваљевској Грачаници, да ћуте пред 100 хиљада чедоморстава годишње или пред бруталном педеризацијом Србије? И онда дође владика Григорије и каже како недостаје “друштвена делатност”. Па лепо, будите друштвено делатни, бавите се оним проблемима који оптерећују српско друштво, а ја овде наводим само неке. И на све то, ми имамо владику који Србе позива да иду на Бајрам. Лепо. Проблем је много, много, дубљи, није то само један владика.
Чудимо се већ 20 гос…ми смо ЧУДО.
”Не постоји никаква средина. Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости, и аманета наших отаца и прадедова, или отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала!”
Варнава Росић
Стварно је тужно кад један епископ овакоп паушално прича. “Национализам је увек примитивизам”. Па још га смешта у крај двадесетог века, што је крајње незнање. А ако је национализам увек примитивизам, онда су примитивни сви они Срби кроз векове који су били националисти – почев од светог Саве (“Национализам светог Саве”, чланак владике Николаја) и светог кнеза Лазара, преко свих друштвених, државних, културних, црквених делатника, и свих оних “обичних” људи, војника и војсковођа који су живот полагали за стварање и опстанак србске државе. Да ли су били примитивци свети Теодор Вршачки, Сава Текелија, Светозар Милетић, Његош, Дучић, Ракић, Шантић, Ђура Јакшић, Црњански, владика Николај, Пупин,патријарх Јосиф Рајачић, Надежда Петровић, Јелисавета Начић, Милунка Савић,Урош Предић, Јован Цвијић, Слободан Јовановић, Петар Кочић…? Да поменемо само неке националисте, србске.
Није национализан, владико. Примитивизам је шовинизам, а ви бисте требали знати разлику између тог двога. Поистовећивање национализма и шовинизма је класична подметачина.
@Милан В
Углавном они који не познају Православну веру, мисле да је е.Григорије најбољи, а он нити је духовник нити проповеда Исуса Христа нити се понаша као православни епископ нити се брине за спасење душа своје пастве. Он је хедониста, бизнисмен, политичар, манекен, фудбалер, писац у покушају и марионета Западних служби које га медијски упорно и широко промовишу у народу, јер је е.Григорије одани војник глобализма, а не Цркве.
Његова прича је сладуњава што одговара огреховљеном и духовно неучвршћеном народу, јер он не позива на покајање и одбацивање грешног живота и окретање Господу Исусу Христу, већ он својим примером пропагира материјализам и хедонизам уз величање Западњачке културе као идеала живљења.
Њега је брига за Космет као за лањски снег, али ће срачунато рећи шта год треба да би тако преварио и оно мало Срба што се нису одрекли патриотизма.
Укратко он је недостојан епископске катедре и својим делима је заслужио вишеструко рашчињење.
А е.Иринеј Буловић ништа није бољи од њега, јер су обојица папофили, екуменисти и њиховим наводним сукобом који је издашно медијски пропраћен се уствари широким народним масама пружа лажна могућност избора одређене “струје” у СПЦ на основу политичких афинитета чиме се прикрива њихово мењање Православне вере убацивањем јеретичких учења.
Ваљда је јасно да нема слободних мас-медија, а такви медији никад неће ни објавити ставове правоверних епископа о издаји Космета, сиромаштву и тлачењу народа од стране властодржаца итд. из разлога да се не би народ почео масовно окупљати око таквих правоверених епископа, јер би духовно и морално освешћен народ могао да угрози овај наметнути колонијални систем, па зато мас-медији објављују ставове само својих идеолошких фаворита (да не кажем послушника) као што су епископи Григорије, Иринеј Бачки, Амфилохије, Атанасије, Максим, Порфирије, и остали екуменисти.
А да бисте знали бољег епископа од Григорија прво треба да упознате Православну веру, да читате житија Св.отаца и њихове проповеди о Богу и уз вођење побожног живота (пост, молитва, исповест, …) видећете ко су прави епископи, а ко су вукови у јагњећој кожи као што је Григорије.
Nije on izabran. Njega je ustolicio VELIKI DEMON iz Vatikana i dao mu “Bischofsthul” u Nemackoj.
Ovome u velikoj meri podrzava i Irinej, keseljasi masoncici, novotarci i ekumenisti. SPC mora da se pocisti od pokatolicenih akrepa da bi se krenulo duhovnim preporodom i obnovom. Bez duhovne obnove nema napredka nikakvog.
Како је могуће да Григорије буде изабран за владику – пита се Никола Н. Живковић. То се питам и ја јер, владика ја велики грешник.
– Први и најважнији његов грех је што се јавно успротивио додели ордена Св Саве Александру Вучићу.
– Други његов грех је што се са носталгијом сећа грозног времена кад смо живели у миру и слози са католицима и муслиманима. Кад нисмо мрзели друге и другачије, кад смо заједно радили и градили (и наравно, патили).
– The last but not the least : Владика мисли својом главом и усуђује се да то каже. То му не опраштам ни ја.
@Петар Јанкетић
Па теби нико не ваља. Ни Григорије ни Буловић. Мора да ти је добар Марко Радосављевић и Мираш Дедејић. Нема треће.
@Милан В
Много сте ограничени кад тврдите “нема треће”, али то само потврђује да појма немате о Православној вери већ сте само површно информисани о црквеним дешавањима на основу мас-медија којима није циљ очување и ширење Православља, већ супротно.
Да ли Ви уопште знате да у СПЦ има преко 40 епископа? Очигледно да не знате, јер Вам је најбољи е.Григорије зато што њега мас-медији највише пропагирају, а кога медији не спомињу тај као и да не постоји?
Да ли сте чули нпр. за Банатског епископа Никанора?
Очигледно да имате плитко знање о црквеним дешавањима, али сте умислили да сте довољно мудри па стога изједначавате е.Артемија и Мираша Дедејића.
Да ли сте чули за св.Јустина Поповића? Да ли сте чули за јерес екуменизма?
Нажалост нисте Ви једини који тако површно размишљате, јер многи Срби су подложни манипулацијама зато што не познају ни основе Православне вере.
@Милан В
Ако не видиш, можда би било добро да одеш до офтамолога!
Кад престанемо да бирамо лење одбегле, збуњене сељаке и провинцијалце који се заносе светлима великог града/ државе да нас представљају, поготово у Цркви нашој, онда ни поштовани господин Живковић ни ми нећемо да се чудимо оваквим аномалијама.
У потпупости разумем ову прићу за иностранство; био сам напољу7 година и осетио тај живот који се овде мистификује, знам да осетим наше збуњене провинцијалце после само 5 минута разговора, небитно дал су они ”елита”, средња класа или шљакери.
То су они који дођу у неку селендру у Америци, Немачкој, Аустрији, Норвешкој итд, никад ни не оду у пар већих градова (где има сиротиње, беде, хомосексуалних бордела и осталих гадости), а и кад оду онда се друже са онима који причају ”нашки” а који нас мрзе.
Они никад не науче језик домаћина, а и кад га науче мешају га са српским или само причају страни код куће, да покажу свима колико су напредни. Удају се и жене са странцима, а тим својим супружницима пуне главу како смо ми најгори, до те мере да се ови наплаше за цео живот и да дођу овде на годишњи.
Нажалост, највише има оних што пате од брозовштине па не знају да странцима објасне како нам се зову најбољи писци, философи, сликари, научници, не знају да објасне колико је света слава у нас и који су нам обичаји током године.
Стварно једна велика бламажа! Дивља племена по Африци и Азији су напреднија од нас, што се тога тиче.
Чувајмо се будала и ових што их постављају, то говорим због наше деце.
Велики поздрав.
Је ли бре деда када се то у Босни живело тако лепо у слози и у миру никад ,па јеси ли ти прочитао ишта од Андрића ,па зар ти цео 20век прошао поред тебе а ти глув и слеп.Иди негде у шуму и упокоји се.
И ја не познајем Николу Н. Живковића, и као он о владики, не могу ништа лично да му пребацим. Међутим, Живковић је све промашио. Све што је написао је тачно, али је све промашио јер његов текст не води решењу, него новом рату. А владика би хтео да градимо толерантни амбијент за суживот. Ту су разлике, у перспективама. Може и по Живковићевом кључу да се проблеми решавају, али нам за то треба јака војска и много јаких војника, и подршка јаких у свету, а ми немамо ништа од тога. Владика Григорије спасава шта се спасити да, а Живковић би од овога убогог што је претекло учинио још горе.
Јанкетићу, гдје су биле твоје владике на Сабору прије годину и по? Да није било митрополита и владике Јоаникија, питање Косова и Метохије би било прескочено на Сабору, или највише што би могло маргинализовано. Али срећом, митрополит је то прозрео и није дозволио. Сама ситуација је била врло инцидентна, а владика никшићки је морао да устане(а, ријеч је о двометрашу), и да врло гласно образложи зашто Космет мора да се третира како треба. Тек са тога Сабора СПЦ је врло јасно изнијела став и поглед на КиМ. Њих двојица, а не неко други је пробчематизовао.
“Никола Н. Живковић: Како је могуће да Григорије буде изабран за владику”
”Коме је много дато, од њега ће се много и тражити.” – Христос!
Како је могуће да Јуда Искариотски буде изабран за Апостола?
То само Бог Господ зна и Његове тајне се људима недокучиве!
Остајмо у надању да кончина Епископа Григорија неће бити
као кончина Јуде Искариотскога!
https://www.youtube.com/watch?v=nMBM1F-_m2s
Драган Славнић
Како је могуће да Григорије буде изабран за владику – пита се Никола Н. Живковић.
То се питам и ја, обзиром да је владика изјавио у “Утиску недеље” да је додела ордена Вучићу стравична грешка која не поштује величину јубилеја СПЦ.
И не само то. Владика се чак усудио да каже зашто је убијен Оливер Ивановић. И да пита : Како је могуће да се председник СВИХ СРБА хвали да је ЊЕГОВА СТРАНКА добила преко 95 одсто гласова Клик на :
http://www.nspm.rs/hronika/vladika-grigorije-u-utisku-nedelje-dodela-ordena-vucicu-je-jedna-stravicna-greska-koja-ne-postuje-velicinu-800-godisnjeg-jubileja-spc.html
Срећом, овде, на нашем сајту имамо будне коментаторе (Кршић, Кобајаши, Јанкетић, Лирш, Видеоје, Халабура) који нам скрећу пажњу да је Григорије страни плаћеник, папофил и масон, а можда и Јуда, додаје Драган Славнић.
@Деда Ђоле
Срећом да ти, Деда Ђоле, постојиш на овом сајту као пример некога који ништа не разуме и ко размишља туђом главом.
Што би рекао Ћирјаковић, прави пример случајногсрбина, онако, баш како треба.
Брат Никола је опиисао једну страну чуда да је Григорије епископ. Још веће чудо тога је његово гажење светоотачког предања, канона, догмата. Ево једног сведока тог чуда, те бруке и те срамоте:
@ Коста Дори Господин Живковић управо спречава нови рат и страдања. Ваљда схватате да смо сва та страдања од свих (усташа, балиста, учк, ”дивних” Немаца и осталих са запада, католика и протестаната) добили управо из нашег суживота и наше слабости према ”другачијима”.
Не само ми, него и цела Северна и Јужна Америка током колонизације, о Африци и Азији да не причам.
Зашто мислите де је Царска Кина поизбацивала све протестанте? Господин Живковић, који их одлично познаје после 30 година суживота, позива на то да друга страна иступи исто овако хришћански као Григорије, само нешто не верује да ће се то десити ни за још 100 година.
Стокхолмски синдром који Григорије промовише само може да нас упропасти.
Него боље послушајмо Господа.
”Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“
@Деда Ђоле
Генерално речено, није проблем кад је нпр. неки политичар “страни плаћеник, папофил и масон”, јер то је његова лична ствар, али је страшан проблем кад је епископ “страни плаћеник, папофил и масон”, јер такав епископ вуче за собом и душе верника у пакао и његови јавни политички ставови (чак и исправни у неким ситуацијама) не могу потрети чињеницу да такав епископ уништава Православну веру, при чему се лако може извести закључак да он намерно користи политику како би што више верника преварио и увукао у своју јерес.
Поштено би било да он скине мантију, па нека се онда бави политиком, бизнисом, манекенством и шта год воли, али наравно да неће, јер га Западни центри моћи управљају ка позицији патријарха СПЦ да би га на тој позицији још боље искористили на рушењу Православља.
Општепознато је да Запад ради на уништењу Православља, а то је чак потврдио и Карл Билт, тако да су им увек потребни “корисни идиоти”.
Није важно шта је и коме рекао владика. Важна је моја мржња.
Она је печат моје вере и истине. Забити жалац у срце и око и искапити мржњу.
Никада ни један владика, ни в. Атанасије чак, није говорио овако недвосмислено а јавно.
И није се бавио политикантством ни идеологијом. Већ је све осолио живим Јеванђељем.
Оним што огњи у његовом срцу и оку.
Ако наш народ не чује овакве људе или не жели да чује, слушаће неке друге.
Боље је по благодати гледати и слушати владику пет минута, него неке пола живота по нужди.
Ово емисија је догађај пар екселанс. Утеха и охрабрење да је црква у Срба жива.
И тек ће бити. Живи били па видели.
Григорије Дурић је јеретик који је погазио еписопску заклетву и Символ вере, којим се пред Лицем Бога Живог заклео: “верујем у Једну, Свету, Саборну и Ваесељенску Цркву”. Ево његове јеретике заклетве, читајте Срби и не судите по емоцијама: “Ne pretendujemo da tačno znamo kojim putem treba da ide ekumenski dijalog, ali se slažemo sa Kongarom kojim putevima ne smije da ide: 1) putem povratka svih u okrilje Pravoslavne (Kongar bi rekao Katoličke) crkve…” https://mojahercegovina.com/vladika-grigorije-odlomak-iz-knjige-gledajmo-se-u-oci/
ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
Кад је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети Сава отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:
Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.
Ево Матијине песме, ево Матијине кћери пред владиком,
ево Григорија који је отпасао мач уста
и ево земље у којој су вучићи пуштени, а камење свезано
Што се тиче залагања еп. Григорија за екуменизам и дисквалификовања као “фанатика” оних који су против, ево једног другачијег увида. Чувени грчки професор догматике Димитрије Целенгидис је својевремено, у младости, будући у недоумици, питао о екуменизму великог грчког подвижника са Свете Горе, старца Јефрема Катунакијског, ученика чувеког Јосифа Исихасте. Ево тог дијалога:
So I asked him on the matter in hand – if he could tell me what kind of thing Ecumenism is.
He replied outrightly and without any difficulty:
«This question, my child, had also been posed by someone else, some time before you. I myself have been up here on these rocks for forty years… I have even forgotten my Greek (note that he had completed Middle School) and as such, I haven’t preoccupied myself with that issue. But, because I had to reply – seeing that I had been asked about it, and since I had no knowledge of the matter – I went to my cell and prayed, asking Christ to inform me what Ecumenism is. I received His reply, which was that Ecumenism has a spirit of wickedness and is dominated by unclean spirits».
So I asked him exactly how that was verified. He replied that «after praying, my cell became filled with an unbearable stench, which caused my soul to feel asphyxiated; I couldn’t breathe spiritually».
I asked him if that had been an extraordinary event for him, or if that was the way that Christ responds in analogous cases, and he assured me that «in all the cases that are involved with sorcery, with unclean spirits, that is the state in which He introduces me. Sometimes there is a spoken response, but in the present case, that was His answer and I have the absolute certainty that Ecumenism does not have the Holy Spirit, but the unclean spirit».
https://www.impantokratoros.gr/C54EBF09.en.aspx
Дакле, ко има уши, нека чује да екуменизам није инспирисан Духом Светим него демонима.
А то се без много муке може видети и кроз историјат тог покрета. Почео је, што се Православља тиче, у Цариградској патријаршији,почетком двадесетих година двадесетог века, и све време је гуран из тог центра, закључно са садашњим патријархом Вартоломејем, чувеним и по рушењу Цркве својим најновијим деловањем у Украјини.
Odlican tekst gospodina Zivkovica! Erih From je govorio o tzv. socijalnom filteru. Problem sa Grigorijem problem je tog filtera, koji je tako nemoralnu i neobrazovanu licnost propustio. Pitanje koje je Zivkovic postavio u naslovu je sustinsko.
Ишло се на Бајрам, долазило се на Божић, Ускрс или Васкрс. Овако носталигично збори владика Григорије, а кандили му Деда Ђоле. Имали су они срећу да се не нађу у селу Кравица и околини када су они код којих су они ишли на Бајрам, дошли као незвани и зли полазници, баш на Божић.
МАГАРЕЋА СЕНКА
Читајући ових дана како се несрећни Зајев копрца у канџама светских политичких предатора одричући се и имена Македоније и њене историје ради фатаморгане зване еуРОПСКА унија, сетих се Демостена и његових „филипика“. Наиме, Демостен је у своје време био међу ретким Грцима који су схватали каква опасност прети грчкој робовласничкој „демократији“ од македонског краља Филип варварина (барбарос – онај који брбља јер не говори „цивилизовани“ грчки језик) и чудећи се каква је то држава која нема робова и како краљица Олимпија седи током вечере за столом равноправно са мушкарцима. Држао је на атинским трговима ватрене говоре Грцима против опасности са севера, али није успевао да изазове пажњу присутних. У очајању Демостен је променио тему и замолио присутне са савет како да помогне неком свом клијенту у судском спору. Наиме, неки је трговац које је живео на два дана хода од Атине морао хитно да дође у град. Будући да је био стар најмио је једног гонича магараца да га на магарцу превезе до Атине. Како је дан био врео негде око подне на врху неког каменитог брда без растиња сели су да се одморе и они и животиња. Да би се заклонио од врелине сунца трговац седе у магарећу сенку, али гонич помери магарца говорећи да је он изнајмио магарца, а не и магарећу сенку. Бесан трговац по доласку у Атину изведе гонича на суд. И тако, упита Демостен присутне на тргу, ко је од њих двојице у праву. Разви се жива полемика чак и свађа међу присутнима од којих су једни подржавали једног, а други другог. Демостен их је слушао неко време, а онда загрме са говорнице: „Срам вас било Атињани, отаџбина је пред пропашћу, а ви не бринете о томе, но се свађате око МАГАРЕЋЕ СЕНКЕ!“.
И тако поштовани господине Живковићу, уместо да у тренутку када се припрема легализација и признање терористичке „државе“ на светој косовској земљи Вама и многим коментаторима овде преча је брига да расправља о једном владики у Немачкој него да се борите за црквено и народно јединство ради очувања КиМ и свега онога што ова покрајина нама значи у државно-правном, верском, културном и идентитеском смислу. Срамота, што би рекао Демостен.