Које су основне карактеристике новог српског здравственог система? Спиритус мовенс система је приватни лекар опште праксе који ради у свом дому
Горан Белојевић (Фото: Политика/К. Ђорђевић)
Независни научни извори указују да је постојећи здравствени систем Србије врећа без дна која бесомучно троши новац српских пореских обвезника.
То је немогући социјалистичко-утопијски систем заснован на парадигми “ свима обезбедити све“, и уграђен у српски капиталистички модел друштвеног уређења заснован на слободном тржишту.
Овакав модел је генератор корупције, јер у ситуацији када је немогуће свима обезбедити све, увек негде постоји неко ко ће одредити ко је више једнак од других и колико то кошта. Тако је створена српска медицинска корупциона мрежа која метастазира као меланом. Српски народ зна да кад иде у болницу да легне, мора прво да се распита коме и колико у болници треба платити да би био једнакији од других. И да би преживео и изашао здрав.
По очекиваном трајању живота српска новорођенчад у овом тренутку заостају за новорођеним из Словеније, БиХ, Македоније и Хрватске за 0,5-2,5 година (Index Mundi 2019). Србија има највећу општу добно прилагођену стопу морталитета од канцера у Европи и четврту највећу у свету (Borgen Project 2018).
Од 1975. до 2016. године гојазност код одраслих се у Србији удвостручила код мушкараца и учетворостручила код жена (World Data Atlas 2016). У Србији пуши 38% жена и 32% мушкараца и поред закона против пушења (Боричић 2013). Осам од десет српских лекара планира да напусти земљу (Крстић et al. 2015). Српски здравствени систем није одржив у дужем периоду, са знатним заостајањем превентиве у односу на куративу и готово непостојећом сарадњом између државних народно-здравствених установа (Ernst& Young 2015).
Шта радити? Потребно је постојећи немогући здравствени систем Србије разрушити до темеља. Затим изградити потпуно нов, оригиналан, одржив и ефикасан здравствени систем.
Основна парадигма новог система је мисао генијалног Андрије Штампара да лекар тражи пацијента, а не обрнуто, да је лекар социјални радник и учитељ здравља. Прекретницу представља по Штампару моменат када здравствени систем почне да се третира као најважнија полуга националне економије, а не врећа без дна. Народно здравље престаје да буде јавно и тако постаје народно благо.
Које су основне карактеристике новог српског здравственог система? Спиритус мовенс система је приватни лекар опште праксе који ради у свом дому.
Фото: Дом здравља Звездара
За то му држава не поставља никакве просторне предуслове, јер се не бави инвазивним методама. Од државе добија паушал за бригу о здрављу породица које живе у непосредној околини његовог дома, где може пешке доћи за 10 минута. ИТ омогућава он лине везу са Министарством здравља и са Институтом Батут и комплетну документацију о пацијентима. Лекар опште праксе има обавезу да у одређеним временским интервалима врши заказане превентивне посете породицама и тако заиста постаје прави породични лекар.
При томе, породични лекар разговара са свим члановима породице, проверава њихове здравствене картоне, даје савете, здравствено просвећује, проверава терапију, уочава факторе ризика за болест, проверава притисак и друге основне здравствене параметре, упућује на превентивне специјалистичке прегледе. На тај начин скрининг програми постају беспотребни и то доноси огромну уштеду.
Домови здравља се укидају. У тим зградама оснивају се примарни дијагностички центри на које се ослања породични лекар опште праксе, са лабораторијском дијагностиком, рендгеном, ултразвуком, превентивном гинекологијом и педијатријом. То је примарни ниво здравствене заштите на којем се завршава 90% здравствене проблематике. Преосталих 10% комплекснијих случајева са упутом свог породичног лекара опште праксе одлазе у болницу где их преузимају специјалисти који нису више пренатрпани и раде оно за шта су заиста школовани.
Постојеће обавезно државно здравствено осигурање звано „врећа без дна“ се укида и постаје добровољно. Уводи се принцип личне финансијске одговорности за сопствено здравље.
Држава здравствено осигурава ниво лекара опште праксе и примарне дијагностичке центре и само лимитирани број специјалистичких прегледа и хируршких интервенција по упуту надлежног породичног лекара опште праксе. Само операције које спасавају живот држава плаћа 100%. Све остало појединац уговара са приватним здравственим осигурањем.
За најсиромашније слојеве друштва одређује се минимум здравствене заштите који се покрива из државног осигурања. Болнице знатно повећавају свој приход уговорима са приватним осигуравајућим кућама и скидају се са јаслица државе.
Укида се природни порођај у болници, јер трудноћа и порођај нису болести. То је око 90% порођаја који се обављају у дому породиље, уз бабицу, евентуално уз акушера.
Тако се природно стимулише лучење окситоцина, а не адреналина. Порођај постаје спор, постепен, умерено болан, много мање ризичан и по бебу и по породиљу, без монструм болничких бактерија које изазивају инфекције новорођенчета и породиље и доноси много среће свима у породици. Крађа беба ставља се ад акта, јер је немогућа. Baby friendly програми се укидају, јер беба се рађа у кући. Укидају се установе за палијативну негу.
Умирући пацијенти се не упућују у болнице, јер природно умирање није индикација за хоспитализацију. Људи природно умиру у свом дому, где се и рађају. Ово доноси држави огромне уштеде.
Плате породичног лекара опште праксе и специјалиста у државној служби су уравнотежене и крећу се око 2000 евра. Укида се двојни радни однос лекара у државној болници и у приватним здравственим установама и потпуно се просторно раздвајају државно и приватно здравство, а спајају се функционално.
Тако се сече артерија српске медицинске корупције. На тај начин, српски лекари постају одлично плаћени, непоткупиви и престају да напуштају земљу. Почиње повратак српских лекара из иностранства у Србију, јер у Србији имају већу куповну моћ него у иностранству, занимљивије је и лакше радити са својим народом, а болнице су одлично опремљене. Престаје навала на специјализације, јер овакав посао породичног лекара опште праксе постаје за медицинске дипломце бескрајно занимљив, цењен и одлично плаћен. Не постоји више незапослени лекар у Србији.
Овај нови српски здравствени систем је јединствен у свету, заснован је на идејама генијалног Андрије Штампара, укинуће јавно здравље као декадентну здравствену филозофију, далеко је јефтинији и ефикаснији од постојећег, зауставиће одлив и започеће прилив српских лекара у земљу, зауставиће крађе беба и драматично смањити смртност новорођенчади и породиља, елиминисаће медицинску корупцију, значајно ће побољшати све параметре здравственог стања народа Србије и постаће народно благо и покретач српске економије.
Аутор је редовни професор Медицинског факултета у Београду
Опрема: Стање ствари