Интервју са Иванком Василевском, чланом извршног комитета ВМРО-ДПМНЕ и предавачем на Правном факултету Јустин Први у Скопљу. Разговор водио Матија Малешевић

Иванка Василевска ванредни професор правне историје на Правном факултету Јустин Први у Скопљу и члан извршног комитета ВМРО-ДПМНЕ у разговору за Стање ствари преноси огорченост и незадовољство македонског народа тренутном политичком ситуацијом у држави.

Можете ли нам објаснити како је дошло до смене власти у Македонији?

По македонском уставу партија са највише гласова на изборима има право да предложи свог мандатара владе. После децембарских избора 2016. ВМРО-ДПМНЕ, као победник предлаже  Николу Груевског који је и добио мандат од председника Иванова. У међувремену све албанске партије се обједињују око Тиранске платформе и онемогућују формирање коалиционе владе. Никола Груевски не жели да попусти и враћа свој мандат зато што се у платформи траже ненормални услови (усвајање резолуције о геноциду и интегралне границе са Косовом и Албанијом, двојезичност итд.). По нашем уставу другопласирана политичка партија нема право да формира владу. Неопходно је било расписати нове парламентарне изборе. Истраживање јавног мњења показивала су да Зоран Заев ни на следећим изборима не би могао да победи, Груевски би опет био први. У међувремену македонски интелектуалци окупили су се у покрет За заједничку Македонију, добили масовну подршку грађана и свакодневно протествовали против Тиранске декларације. Политичари нису популарни људи, али уметници који имају слободан ум и који нису плаћени да говоре оно што им се каже дали су додатни импулс партији ВМРО-ДПМНЕ.

Блиски сусрет Николе Груевског и Талата Џаферија (Фото: Бета-АП)

Међутим, 27.априла 2017 десила се кулминација, холивудски сценарио како би се контаминирао покрет и сменила власт. Направљен је хаос и људи једноставно нису били свесни шта се дешава. Тог дана на редовном заседању Скупштине Зоран Заев је дошао у пратњи 15 наоружаних људи, Никола Груевски је био у Бечу, Али Ахмети, представник Албанаца није био присутан, а редовни протести су се одржавали испред Скупштине. Супротно свим законским процедурама, вештачка парламентарна већина , после краја редовне седнице,  изабрала је Талета Џаферија за председника скупштине. Записник са те седнице и гласања до данас није објављен! У међувремену, капије Скупштине су се „магично“ отвориле и омогућиле огорченој грађанској маси да уђе у парламент. Сматрам да је део политичке елите оркестрирао ове догађаје, злоупотребио мирне протесте и контаминирао најмирољубивији национални покрет на свету како би се створили услови за смену власти. Одговорност за противзакониту смену власти уместо на корумпиране политичаре пребачена је на интелектуалце. Они су догађаје из парламента представили као покушај убиства Зорана Заева.

Догађаје су назвали „крвави четвртак“. Ја сад овде вас питам: да је незадовољна маса стварно имала намеру неког да убије да ли би било ко жив изашао из Скупштине, ко би могао да их заустави? Очигледно да је реч о класичном примеру манипулације и диригованом управљању гомиле по методи Густава Ле Бона.

Претходној власти се замерало да се у изградњи националног идентитета претерано ослањала на антички период.

Почетком 19. века у Македонији као и у осталим деловима Балкана започиње процес формирања националног идентитета. Трговци и образовани људи македонског порекла из Европе, Америке и Русије враћају се у своју домовину са причом да се на овим просторима родио велики цар, прво Филип, а онда и Александар. До Берлинског конгреса на свим географским картама, Македонија је била издвојена као засебна регија, постоји доста писаних  извора које сведоче о њеном историјском континуитету. Међутим,  после 1878. Султан забрањује коришћење назива Македонија и регион дели на три вилајета: Битољски, Косовски, касније Скопски и Солунски. У то време независна Грчка исказује претензије на Солунски вилајет под контролом Османске империје иако је то била територија насељена словенско-македонским и јеврејским становништвом. Велику помоћ Грцима пружила је немачка историјска школа која је због демократског и културног наслеђа грчке цивилизације подржавала изградњу грчког националног идентитета науштрб македонског идентитета.

Скопље (Фото Н. Тркља)

Александрово наслеђе припада целом свету и нико нема право да га ексклузивно присваја, а другима ускраћује, тим пре Македонцима. Ми не заступамо тезу да искључиво ми водимо порекло од античких Македонаца, јер у антици не постоје нације и етничка припадност. Ми само желимо да на основама античког културног контекста имамо право на своје име као свака нормална држава. Ми нисмо изабрали име, име је изабрало нас, јер смо се родили у Македонији. Македонско питање је борба  за очување националног и културолошког наслеђа.

У том контексту шта нам можете рећи о Преспанском споразуму?

Суштина Преспанског споразума јесте брисање државотворног македонског националног идентитета. Овим споразумом македонска нација трансформише се у аморфну грађанску масу државе Северне Македоније за разлику од осталих националних мањина које задржавају право на  идентитет. Нама је сада забрањено позивање на антички историјски контекст, ми више немамо историју, ми нисмо више Македонци већ грађани Северне Македоније.

Преспански споразум је донет под ултиматумом. Нама је он представљен као једини пут за чланство у НАТО алијансу и отпочињање преговора о приступању са ЕУ. Он је донет у околностима директног мешања западних дипломата у унутрашња питања Републике Македоније, противно Бечкој конвенцији и начелима дипломатског опхођења страних амбасада. Водећу улогу у реализацији овог договора имао је тадашњи амбасадор Сједињених Држава, Џес Бејли. Овај споразум македонски народ је на референдуму одбацио, а власти су поткупљивањем опозиционих парламентараца и корупцијом нелегално спаковали и изгласали споразум у парламенту. Нико при здравом разуму овакве услове не би могао да прихвати. Овде је на делу етноцид и брисање једне суверене демократске националне државе са геополитичке карте света. Међутим, колико год се трудили да нас униште ми нећемо одустати од наше борбе.

Бивши грчки премијер Алексис Ципрас и Зоран Заев (Фото: DW)

Има ли данас Македонија пријатеља у међународним круговима?

Нажалост Македонија нема правих, искрених пријатеља. Имамо стратешки споразум са Сједињеним Државама али видимо да је он мртво слово на папиру. За време Груевског, Македонија је имала добре односе са Турском. Очекивали смо међународну подршку појединих земаља, у првом реду од Русије након противуставне и противнародне одлуке о промени назива државе али она је изостала. Македонија је у овом тренутку препуштена сама себи.

Како ви гледате на Југославију из ове историјске перспективе?

Катерина Велика, царица Русије направила је три пројекта за сузбијање ислама и креирање велике руске сателитске државе на Балкану. Први пројекат је био обнова Византије, грчки пројекат Megali idea. Други пројекат Велике Бугарске покушан је Сан Стефанским миром. Трећи пројекат био је Велика Србија који је успео захваљујући Крфској декларацији. Био је то најуспешнији пројекат који је трајао до касних деведесетих. Русија је одувек била блиска православним народима. Регионални контратег била је Албанија, највећу улогу у њеном креирању одиграла је Италија. Не заборавите да су Италијани имали територијалне проблеме са Југославијом, било је потребно ослабити је на сваки могући начин.

Краљевина СХС као што и сам назив говори није признавао постојање посебне македонске нације и у томе је највећи проблем. Пашићева политика није била благонаклона према нама. Највећа концентрација Војске Југославије била је на југу, а границе са Грчком су биле затворене у тренуцима када Грци прогањају становништво у Егејској Македонији. Тврд став Србије по Македонском питању била је последица Аустроугарске окупације Босне после Берлинског конгреса. У том тренутку за Србију једини излаз на море био је преко Вардарске долине. За време Другог светског рата нисмо сарађивали са фашистичким окупаторима и придружили смо се комунистичком покрету. На Илиндан 1944. године прогласили смо независну државу, а онда се интегрисали у нову Југославију. Захваљујући Маршалу били смо равноправни са осталим народима, наш положај је био много бољи него у време прве Југославије.

Зли језици у Србији упорно понављају да је за време Југославије ВМРО био највећи непријатељ Београда и због тога осуђују наше симпатије ка македонским националистима.  Шта би сте ви њима одговорили?

Срби су наш братски народ. Заједно смо живели у једној великој и успешној федерацији, а сада морамо пронаћи нови облик сарадње уколико желимо да опстанемо. Нас спајају заједнички словенски корени и православно хришћанство. Ако се не будемо међусобно подржавали лоше нам се пише. Неко ће бити први, неко последњи али нико се самостално неће извући из ове ситуације. Треба да се запитамо зашто је међународна заједница толико заинтересована да стопира и избрише све што је повезано са македонском државом и народом.

Има ли бивши премијер планове да се врати у земљу са неком новом политичком платформом? Какав је његов тренутни рејтинг?

Није велики, поготово ако се има у виду начина на који је отишао из државе. Битно је рећи да је Груевски направио чудо у Македонији за време светске економске кризе. Он је за разлику од својих претходника успео економски да ојача Македонију. За време његовог мандата она је постала визибилна. Једини његов „грех“ у очима међународне заједнице је тај што није хтео да потпише оно што је потписао Заев са Бугарима и Грцима. За мене, његова грешка је била признање Косова. Већина грађана у Македонији нису разумели тај потез. Међутим, Груевски је удовољио Западу како би имао разумевања за неке посебне македонске интересе. Ту смо изгубили Србију као јединог регионалног савезника који признаје и македонску нацију и македонски језик. Бугари кажу ваш језик је наш дијалект, Албанци да је Македонија њихова територија. Грци кажу да нисмо Македонци, него да постојимо од Тита па на даље. Признање Косова је била наша стратешка грешка, али морате имати у виду да је Груевски хтео само најбоље за свој народ. Он је желео да види Македонију чврсто на ногама уз помоћ културе, науке и просвете. У два мандата он је желео да уради што неке државе нису урадиле за сто година.

Ви можете да будете најбрилијантнији представник народа, да имате најбоље концепте и програм али ако вас међународна заједница не подржава  ништа од тога. Не постоји балкански политичар који без договора са Западом може да дође на власт. Желиш паре, нову жену, посао?! Нема проблема, добићеш све, само ради оно што ти се каже. Ми водимо вазалну политику и тако је на целом Балкану.

Поред македонског признања Косова, црквена питања су та која нас још више политички удаљавају?

Пројекат независне самосталне македонске цркве није заживео. Он остаје црквени спор и то не утиче на функционисање секуларне државе. Политичари не би требало да се баве црквом, то је питање за представнике православне екумене. Мени, лично сасвим је свеједно, све док се држимо Библије и духа православне религије. Овај конфликт није на разини конфликта који имамо са Бугарима, Албанцима и Грцима. Сматрам да лако можемо доћи до решења.

Зашто је ВМРО својим учешћем на изборима дао легитимитет новим властима? Зар није било логичније да се избори бојкотују због неуставних радњи садашњих власти? У том случају излазност би била мања од 40% и нови председник не би могао да буде изабран.

Претходни избори показали су да ВМРО-ДПМНЕ има подршку од скоро 400.000 гласача. Да нисмо учествовали на изборима они би активирали „план Б“ који je предвиђаo избор председника у скупштини. „Много вике ни око чега“ како би рекао Шекспир. Ми смо изашли са надом да можемо да победимо, изабрали смо легалан и правни пут за своју борбу. Да би променили систем, морамо га мењати изнутра. Морате ући у институције, оне су једине које нас могу вратити на нормални колосек. То је наша филозофија. Још једна важан моменат јесте да је покрет „Бојкотујем“ у предизборној кампањи био политички контаминиран. Он се показао као успешан за време референдума али на председничким изборима је злоупотребљен против ВМРО-ДПМНЕ. Патриоте из тог покрета билe су изманипулисанe, нису изашли на гласање јер су слушали лажне пророке. ВМРО је озбиљна политичка странка, ми имамо људe који су жртве прогона, сваким даном стижу нове уцене. Ми не можемо наше гласаче да слажемо и да им причамо бајке. Озбиљно смо разматрали да не идемо на изборе.

Протести у Македонији

Данима и ноћима смо размишљали шта да радимо, а онда је до нас дошла информација да ако не изађемо на изборе промениће се изборни закон и нови председник ће бити изабран у скупштини. Они су већ једном поткупили наше посланике када су гласали за промену устава, урадили би то поново и нико не би могао да их спречи. Ми смо изашли на изборе да би се супротставили оваквом сценарију. Нови председник у договору са Aлбанцима жели да направи попис који ће наводно доказати да у Македонији има више од 30 посто Албанаца, што је довољан услов за стварање функционалне федерације. Кад ВМРО дође на власт поништићемо све одлуке донете за време владавине Зорана Заева. Натераћемо све корумпиране чиновнике да признају колико им је пара нуђено и на који начин су их уцењивали. Нису се сви продали, доста је Македонаца, Срба и Влаха који се нису продали, они су прави хероји. Људи који су прихватили корупцију извршили су огроман злочин према Македонији. Моје колеге и ја смо свесни да не можемо тек тако да вратимо ситуацију у пређашње стање, очекује нас велика борба. ВМРО-ДПМНЕ је највећи бедем заштите македонског националног идентитета, културе и језика. Једини легитимни борац. Ми смо окупирани, ова власт није легална јер је изгубила на изборима. Ми смо имали референдум који није успео, они су насилно променили устав, непринципијелним и криминалним радњама. Ми не можемо тек тако да пређемо преко тога.

Како ви видите будућност Македоније? Имали ту места некој врсти савеза са Србијом?

Ако будемо принуђени на федерализацију Македоније та опција би могла да се узме у разматрање. У ситуацију када не можемо правно-политички да егзистирамо, када нам се одузима право на слободно изјашњавање, када не можемо да сачувамо националну државу ми треба да будемо отворени за све опције. Једна од опција је активирање другог дела референдумског питања из 1991. (референдумско питање је гласило: „Да ли сте за суверену и независну Македонију, с правом удруживања с независним државама Југославије“ – прим. ММ). У овом тренутку нико не размишља у том правцу. Међутим, уколико би ова идеја постала реална други нам то не би дозволили без проливања крви. Потребно је да на глобалном нивоу дође до договора између великих сила. Тренутно, Македонија не може да се поистовети са Србијом која је отишла корак даље. Ја се дивим Вучићу и његовој политици неутралности. То је прави пример како једна  држава треба да се понаша у међународним односима. Штета што се Македонија није руководила примером Србије. За почетак, ми прво треба да добијамо легалну власт, потом да изградимо функционалне институције. Потребно је  променити неке ствари које нас уназађују, а тек онда одлучити шта даље и како сачувати  регионалне и глобалне интересе наших народа.

Разговор водио: Матија Малешевић

ИСПРАВКА: Грубом техничком грешком у наслову и у уводу интевјуа изостављено је М у називу партије (ДПМНЕ) госпође Иванке Василевске. Исправљајући тај ненамерни превид, извињавамо се госпођи Василевски и свим читаоцима (26.10. 2019. у 15:50).

Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: ВМРО, Зоран Заев, Иванка Василевска, Матија Малешевић, Никола Груевски, Северна Македонија, Србија и Северна Македонија