Мирољуб Јевтић: Неморално из Србије се залагати за аутокефалну црногорску цркву а бити против СПЦ

Нелогично и непоштено да је било који становник Србије, ако је имао захтеве према буџету Србије, био за отцепљење Црне Горе

Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)

Краљ Александар Обреновић је јако желело да га прими британска краљица Викторија. Више пута су наши амбасадори у Форин офису покушавали да испослују ту посету, али је одговор увек био: те краљица је презаузета, видећемо други пут, те ово те оно, да би се коначно схватило да краљица напросто нема времена за суверена тако мале земље.

А онда као гром из ведра неба вест да је њено величанство у посету примила црногорског кнеза Николу. Одбила је краља, а примила кнеза! Подсетимо се да је Србија, колико год да је била мала, за Црну Гору тога времена била прави џин. Црна Гора је почињала од Мојковца. Дакле Мојковац, Беране, Пљевља, Бијело Поље, Плав Рожаје и значајни делови Зете у непосредној близини Подгорице припадали су Османском царству. Становници тих крајева били су муслиманска раја. А садашњи: Херцег Нови, Котор, Тиват, Будва, Петровац , Сутоморе… сву обалу до уласка у Бар до реке Жељезнице држала је Аустроугарска. Дакле, Црна Гора је била дупло мања него сада, али њеног суверена је примила краљица која влада светом. Та увреда је тражила разјашњење. Наш амбасадор га је потражио у Форин офису. Британци су морали да објасне о чему се ради.

Одговор је био следећи Британија је поморска земља и за њу земље које имају излаз на море представљају земље првог реда, а друге, попут Србије су другоразредне. Црна Гора је да подсетимо имала два града на обали – Бар и Улцињ. И ето одговора зашто је један кнез био важнији од србијанског краља.

Ту лежи централни проблем одвајања Црне Горе од Србије. Са излазом на море Србија би била много јача него што јесте. Значи, није проблем само у томе што се одвојио део истог тела, већ и у огромним трошковима које су Србији наметнуте због тога што нема излаз на море. Са морском обалом санкције би биле вишеструко слабије. Постоје међународне воде које се увек могу користити без обзира на блокаде. Транспорт робе која је под надзором како што је руска војна опрема био би неупоредиво лакши него преко територије земаља чланица НАТО-а . Цене увезене робе биле би много ниже и тако даље и тако даље. Отцепљењем Црне Горе србијански буџет значајно је умањен, а захтеви према њему су остали исти као и у време док је био пунији због приступа мору.

Да разјаснимо, отцепљење Црне Горе је легалан акт и грађани те државе имали су право да се отцепе. И кад су се за то одлучили нека им је срећан пут. Нико озбиљан у Србији не негира црногорску независност. Црна Гора иде својим путем и нека је, нека иде у здрављу и весељу.

Али то није разлог да се не призна да је Србија велики губитник због осамостаљења Црне Горе. Не само због одласка браће него због знатно празнијег буџета. Зато је нелогично и непоштено да је било који становник Србије, ако је имао захтеве према буџету Србије, био за отцепљење. Чак и у случају кад верује да су Црногорци посебна нација која не треба да живи са „етничким различитим” Србима, већ да имају своју државу. Тиме је допринео свему овом о чему смо као губитку у економском смислу говорили. Дакле, неморално је живети у Србији и тражити сва права од ње. Тражити србијанске националне пензије, имати захтеве према србијанским фондовима за снимање филмова, претензија за новчане награде за било какво достигнуће у науци и култури, спорту итд, a подржавати рестриктивне мере црногорских власти према црногорским Србима а покушавати да креираш србијанску политику.

А управо тако се понаша део Црногораца који живи у Србији. Према мојим сазнањима, много мањи део, али ипак значајан због друштвеног положаја који заузима. Неморално је држати предавања и наступати на радију и телевизији на истом језику за који у Црној Гори тврде да је различит од њиховог кад опште са Србијанцима што црногорски никада нису учили. Неморално је залагати се аутокефалну црногорску цркву а бити против Српске православне цркве и атеиста.

Међу њима има истакнутих стваралаца, али нека се не заваравају. Када би овог момента нестали сви њихови филмови, књиге, слике, предавања… Србија не би изгубила ништа. Као камен бачен у воду то би начинило круг на воденој површини и за неколико тренутака нико више не би знао да је ту некад у дубину потонуо камен. Али штета која је Србији нанета због отцепљења остаје трајно.

Има Србија довољно својих стваралаца и стваралаца из других српских земаља који уопште немају да припадају српској култури и да њихова дела чине српску баштину. Такви су Матија Бећковић и млади кошаркаш из Подгорице Андрија Вуковић. A кад би Србија пропала због нестанка стваралаштва оних Црногораца што живе у Србији, а подржавали су отцепљење Црне Горе онда заиста и не би требало да постоји.

Аутор је професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 10. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:,

4 replies

  1. Србија законски признаје црногорску нацију, чак и „црногорски“ језик, а дозвољава и двојно држављанство, што ће рећи, Црногорци, као српски држављани, могу да „музу“ Србију и раде против ње. Неки Црногорци су можда неморални, а Срби су ненормални. Овце су да се шишају.

    Свиђа ми се

  2. Добро је позната изрека да су овце (у овом случају Срби из Србије) ту да се шишају… Црногорци су, кроз историју, имали неку врсту инстинктивног првокласног маркетинга. Шта тек рећи на оно њихово легендарно : “Чојство и јунаштво“? … Мада, кад боље размислиш, може да ти падне на памет и оно: “Ко о чему, к…а о поштењу“, али – добро. Посматрано кроз новију историју, односи Краљевина Црне Горе и Краљевине Србије у суштини (са црногорске стране) никада нису били ни братски, ни поштени, али – и то на страну. Стоји чињеница да је Црна Гора, ма колико мала, захваљујући излазу на море увек геополитички била далеко важнија од Србије. То Црногорцима све никада није сметало да улазе у Србију и српско друштво и уз помоћ својих клановско-родовско-племенских савеза и веза изванредно профитирају, придављују и гњаве српске домороце…. Старији београђани се можда (ако још нису сасвим излапели) сећају и битних одлика оних “ослободилаца“ после 1944 г., од којих је највиша могућа квалификација била: “Првоборац – Шпански борац – Црногорац“: директна улазница у “ослобођену“ вилу на Дедињу, положаје у власти, УДБИ, дипломатији, и чему све не…. И тако, мало по мало, па све више и више: И, чему се онда сада чудите и згражавате? То је, све што доживљавате од Црногораца у вашој средини, очигледно нека врста потврде природног закона: способнији (читај: безобзирнији, безобразнији, беспринципијенији) се одабиру и намећу вам се као елита. Ћутите и трпите, кад немате друге…

    Свиђа ми се

  3. елита? zapravo to izgleda malo drugačije. Pazi “braća“ su prvom prilikom okupirali i ukinuli državu saveznicu, ukinuli njezinu crkvu i pobili na hiljade Crnogoraca, sravnjeno sa zemljom na stotine sela, spaljeno na hiljade kuća sa starcima, ženama i đecom živim u njima. Raselili ste trećinu stanovništva, prekrstili ste svo stanovništvo, samo vam je još ostalo da pobijete trećinu što ste se trudili od 1918. do 1929. i od 1941. do 1945. pa vam nije pošlo za rukom, sad je vrijeme da vam se sve to vrati.

    Liked by 1 person

  4. @flamates: Нисам Србин, али сам ожењен Српкињом из Старе Црне Горе/Црмнице, па су ми зато нека питања позната. Сви њени су генерацијама Срби из Црне Горе, и дубоко се увреде кад их зовеш Црногорцима, па то користим само онда када хоћу мало да их завитлавам. Никако не могу да ухватим корене те поделе – једино ако се то не тиче династичког питања – али и Карађорђевићи су потомци Петровића… Питање уједињења у једну државу после Првог светског рата није за јавност никада било сасвим јасно објашњено, много се крило, па се зато и сада користи у ширењу дезинформација о том питању. Сликовити пример је @flamates . Знам да је у Црној Гори било оружаног отпора уједињењу, знам да је тај отпор потпиривала и подржавала и Коминтерна у оквиру своје антисрпске политике. Сада долазим на (цитирам): “….pobili na hiljade Crnogoraca, sravnjeno sa zemljom na stotine sela, spaljeno na hiljade kuća sa starcima, ženama i đecom živim u njima…“. Како је могуће – ако је било тако да је ико остао жив, и да то није било познато у осталим деловима земље? Даље: “…Raselili ste trećinu stanovništva, prekrstili ste svo stanovništvo…“. Раселили – куда? Прекрстили сво становништво? У коју веру, побогу? Онда: “…samo vam je još ostalo da pobijete trećinu što ste se trudili od 1918. do 1929. i od 1941. do 1945…“ Ако су се трудили од 1918 до 1929, мора да су се уморили, јер шта је онда било од 1929 до 1941 г.? Период одмора? Што се тиче оног од 1941 до 1945 г., – то може да иде само на адресу Коминтерниних ђака (Ђиласа и Комп.) – али то је било ваше унутрашње питање. У целини, @flamates: тешко лупетање, незнање и паклена злонамерност, а ако је још писано и из Србије, онда и неизмерна „првоборачко/шпанскоборачко/црногорско/елитна“ свињарија!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s