Позивамо све, и оне који не пишу ћирилицом, да дођу на наш Један сат о ћирилици, на београдском Сајму књига
Илустрација: Новица Коцић
Данашња Политика (недеља, 13. октобар 2019. године) је на насловној страни објавила текст И са ћирилицом можемо у Европу, као тему недеље: Шта кочи усвајање измена Закона о језику и писму. Поднаслов – Бугари стављају ћирилицу на евро, а ми је скидамо с динара, довољно говори о званичном односу према ћирилици, а то је суштински однос према основном идентитетском елементу, према нечему што нас је чинило цивилизацијом много раније него велики број данас богатих држава.
Ово је тема недеље, а ми бисмо рекли и тема деценије, јер толико траје наше залагање за очување, и нажалост, повратак ћирилице у СВАКУ употребу српског народа, без ограничења и расправа око службене и јавне употребе. Онда када сваки Србин буде приватно користио ћирилицу као своје једино писмо, неће бити потребе за расправама око службене и јавне употребе, као што неће бити потребе ни да се позивамо на Закон о употреби језика и писма, јер ће бити део природног понашања.
Овај текст у Политици се наставља и на 11, 12. и 13. страни, и резултат је разговора на Округлом столу у организацији овог дневног листа, а учесници су били председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић, и чланови тог тела проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић и проф. др Александар Милановић.
Подсећамо вас да смо у нашем најновијем, 5. броју Билтена Србског културног центра „Ћирилица“ Београд објавили интервју са председником Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Сретом Танасићем, који ће се појавити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду.
Такође, на Сајму књига ће у нашој организацији бити одржан и Један сат о ћирилици, у четвртак, 24. октобра у Сали „Борислав Пекић“ од 18 до 19 часова, на коме ће учествовати и проф. др Александар Милановић, др Драган Хамовић, саветник министра за културу у оставци, као и председник нашег удружења, пуковник Милорад Ђошић.
Позивамо све, и оне који не пишу ћирилицом, да дођу на наш Један сат о ћирилици.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Изванредна мисао: „Онда када сваки Србин буде приватно користио ћирилицу као своје једино писмо, неће бити потребе за расправама око службене и јавне употребе, као што неће бити потребе ни да се позивамо на Закон о употреби језика и писма, јер ће бити део природног понашања.“ || (Весна АРСИЋ, Без ћирилице не можемо у Европу, и–нет портал „Стање ствари“, 16. октобра 2019) … Али како да дођемо до те ситуације? Нисам дефетиста .., међутим, тврдим: прво, да се око (бар) 80 % “лепе књижевности” (“белетристике”) штампа латиницом, као и скоро све новине и огромна већина “магазина” и и-нет страница, портала и блогова; друго, да латиницу као једино нормално користи највећи број Срба и Србкиња “грађаниста”, “глобалиста” и иних, сл. као и Срба и Србкиња из западнијих србских земаља .., већина чак се и не позивајући на ставове славних “правописа српско-хрватског и српског језика” који ово туђе писмо, абецеду, нормирају као равноправно са јединим србским, азбуком …
Како је спокојна и радосна вера у исцелитељску лепоту и смисао ћириличног слова… Рукопишимо је из срца, из душе, читајмо ју и бистримо око ћирилицом…. Азбучје како Небесно сазвучје…
Наслов: “Без ћирилице не можемо у Европу“ је можда прикладан за С*ање Ствари, али не за Стање Ствари.Јер, ако се сматра да је само ЕУ Европа – онда нема наде. Идимо сад на питање ЕУ и ћирилице: Нису Бугари ти који су ставили ћирилицу на евро, него је то учинила Централна Европска Банка, јер се пре уласка Бугарске у ЕУ на евру, од самог настанка те валуте налазио и текст грчког назива те валуте, грчким писмом. По уласку Бугарске, ЕУ је приликом следеће обнове графичког модела евра – потпуно нормално убацила и назив валуте на бугарском језику, бугарском ћирилицом. У ЕУ се не врши никаква дискриминација писма било које чланице. У Србији је данас национално писмо – српска ћирилица у ствари систематски дискриминсана у јавној употреби, а питање српске ћирилице је искључиво политичко питање, и никаква предавања разних лингвистичких профдр-ова о значају српске ћирилице ту не значе баш ништа. Ако се не води политичка броба да се путем закона српска ћирилица врати на своје природно место, све те говоранције и тужбалице не вреде ни луле дувана. Али – систематска вишедеценијска политика комунистичких властодржаца за гушење ћирилице је потпуно успела, народ је већ у огромној већини потпуно убеђен да је латиница природно писмо српске будућности. Наследници комуниста, често њихови синови и унуци који су данас на власти и меродавни у држави, све то одлично знају и, и даље систематски гуше српску ћирилицу у јавној употреби. Уместо оног ранијег тупавог: “Говори српски да те цео свет разуме!“, сада би се могло исто тако мудро парафразирати: “Пиши српски латиницом да те цео свет чита!“. А – они који треба, су све то већ одавно прочитали и могу мирно да се смешкају.. Све док релевантне политичке странке – другим речима властодршци, не прихвате став да је повратак српске ћирилице у јавну комуникацију на свим нивоима неопходан и да га у први мах треба законски наметнути и уводити санкције онима који се тога не придржавају, српска ћирилица остаје у дубокој коми, осуђена на неминовну смрт.
“”Србољуб Крајишник
Када се пише и издаје књига латиницом иде у кроатску нематеријалну баштину….
@Паја Патак.
“Пиши српски латиницом да те цео свет чита!“
То је још једна од заблуда или како реће др Милош Ковачевић “Како ће странац да разуме Čačak”. Значи ћорак. То као због странаца не пије воду.
У праву сте политичари гуше ћирилицу, а омча на врат јој је тамо негде у Солину навучена још 1060-е године.
Иначе да Бугару нису тражили да буде Ћ на евру, не би је ови ни ставили.
Поздрав.
Количина *ована коју је прогутао српски народ је неизмерна. Све те приче, бесмислене теорије, тобожња научна уверавања…Срби имају једно једино писмо- ЋИРИЛИЦУ!!! Српска деца не треба да уче латиницу, а сада је уче на настави српског језика. То је недопустиво!То је ужас! СРПСКИ=ЋИРИЛИЦА!!!!Сва друга писма нека се уче на часовима страних језика….
Никада не користим латиницу, не купујем књиге на латиници, нити гледам латиничне телевизијске канале.