Конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“

У организацији Института за европске студије 12. октобра одржана је конференција „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“

У великој сали Института за европске студије у Београду, у суботу 12. октобра 2019. године је одржана међународна научна конференција под називом „Слободно зидарство у Југоисточној Европи од 19. до 21. века“ у организацији Института за европске студије и Регуларне велике ложе Србије (РВЛС). Можемо слободно рећи да је ово био први и успешан покушај академског бављења масонеријом, из перспективе историје, социологије, политичке теорије, теологије и езотерије. Конференцију су отворили Лукас Расулић, велики мајстор РВЛС и универзитетски професор, Миша Ђурковић, директор Института за европске студије и Слободан Г. Марковић са Института за европске студије и професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Фулвио Конти са Универзитета у Фиренци отворио је конференцију излагањем о утицају Великог оријента Италије на слободно зидарство на Балкану и подунавској регији, али и о политичким импликацијама његовог деловања на том простору. Велики оријент Италије је од свог успостављања 1859. године имао снажан утицај на масонерију у Османском царству током друге половине 19. века, а најпре у Грчкој, где је „унео светлост“ у две ложе. Он је исто учинио и у српској масонској ложи „Светлост Балкана“, која је почела са радом 1876. године. Посебно је занимљива веза која је постојала између италијанске масонерије и Младотурске револуције, о којој је такође било речи.

Љубинка Тошева Карповиц, независни истраживач из Ријеке, говорила је о значају слободног зидарства у историји града Ријеке. Прва ложа је у Ријеци формирана већ 1717. године, а њени припадници били су махом богати људи из различитих професија. Ложа „Сиријус“, основана 1901. године, одиграла је важну улогу у том периоду историје Ријеке који је био обележен економском кризом. Премда је та ложа била под мађарском заштитом, ријечки слободни зидари су тесно сарађивали са италијанским политичким структурама тог доба. Улога масонерије у ријечком политичком и економском животу је била огромна, а познати ријечки градоначелник Антонио Вио био је припадник овог тајног друштва.

Ерик Бекет Вивер са Универзитета у Дебрецину је говорио о масонерији у Мађарској између 1919-1939. године. Читав посматрани период је био обележен опсесијом према масонерији и њеном негативном перцепцијом. Масонерија је у Мађарској уживала епитет „дела јудео-масонске завере“ која је желела да уништи Мађарску. Мађарска масонерија је често била на удару забране, како у периоду Беле Куна, тако и у доба Миклоша Хортија. Ситуација није била ништа другачија ни током периода комунистичке власти у Мађарској.

Атила Пок са Института за напредна истраживања из Косега одржао је предавање о политици слободног зидарства у Мађарској. Он је масонско деловање у Мађарској поделио у четири етапе: 1749-1795; 1868-1919/1920; 1945-1950 и од 1989. до данас. Настанак мађарске масонерије је тесно везан за период просветитељства у доба Марије Терезије и Јозефа II. Чувени мађарски револуционар из 1848. године Лајош Кошут је био вероватно најпознатији мађарски припадник слободнозидарског покрета. За нас је занимљив податак да је српска ложа „Побратим“ била под заштитом Симболичке велике ложе Мађарске која је почела са радом 1886. године.

Михаило Милинковић са Филозофског факултета у Београду говорио је о Михаилу Валтровићу, Србину немачког порекла и пиониру српског слободног зидарства. Он је инициран у ложи „Светлост Балкана“ 1879. године, а познато је да је био близак пријатељ са Светомиром Николајевићем и Драгишом Миладиновићем, такође слободним зидарима. Као први професор археологије на Филозофском факултету у Београду, члан Српског археолошког друштва и уредник часописа „Старинар“ био је човек енциклопедијског знања. Остаће упамћен као члан комитета за израду споменика Михаила Обреновића и дизајнер регалија Краља Петра I Карађорђевића. Био је мајстор ложе „Слога, рад и постојанство“.

Станислав Сретеновић са Института за савремену историју из Београда одржао је предавање на тему „Терет слободног зидарства у италијанско-југословенским односима 1920-их година“. Италијанске дипломате тог доба су биле махом припадници слободнозидарских ложа, те су настојале да се максимално приближе Србији, односно касније Краљевини СХС, с обзиром да је она била под снажним утицајем француске масонерије. За време Бенита Мусолинија, италијански страх од француско-југословенских масонских веза и њихових политичких импликација је био огроман, али и неоправдан и претерујући, закључио је Сретеновић.

Слободан Г. Марковић са Института за европске студије говорио је о југословенској масонерији и југословенству као цивилној религији. Југославију су створиле српска војска и страх од италијанске акције у Хрватској и Словенији, а не слободно зидарство као такво. Велика ложа Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“ успостављена је 1919. године и понела је тај назив 10 година пре него што га је сама држава понела. Југословенство је требало да подразумева племенско и језичко јединство Срба, Хрвата и Словенаца. Ситуација је, међутим, у пракси била прилично другачија. Многе ствари су делиле југословенску јавност, али и масонерију, попут конкордата са Ватиканом из 1937. године. Можемо рећи да је тај догађај означио смрт идеје југословенства.

Матевж Кошир из Архива Словеније говорио је о суноврату Велике ложе Југославије који је био детерминисан како унутрашњим одумирањем ложе, тако и нацистичком и комунистичком репресијом. Италијански фашисти и немачки нацисти су вршили снажан притисак на Велику ложу Југославије, док је антимасонска пропаганда бујала широм Југославије. У Словенији су, на пример, одржаване антимасонске изложбе, где су се масони и комунисти приказивали као инструменти у рукама Јевреја. Кошир је напоменуо да се многи занимљиви подаци из тог периода могу пронаћи у делу Данила Грегорића „Самоубиство Југославије“. Након Другог светског рата, комунистичка Удба је приступила изради листе слободних зидара у Југославији.

Миша Ђурковић са Института за европске студије је одржао предавање о односима између слободног зидарства и Римокатоличке цркве. За Ђурковића је сукоб између масонерије и Римокатоличке цркве сукоб два најзначајнија политичко-идеолошка блока у последња два века. У посматраном периоду, односи две организације су се кретали од сукоба до истребљења до сарадње у специфичним пољима и по специфичним питањима. Римокатоличка црква је временом прихватила много тога што је претходно сматрала масонским и јеретичким – попут људских права, демократије и мултикултурализма. Чини се да је масонска доктрина успела да се наметне као водећа идеолошка потка на глобалном нивоу, али је Римокатоличка црква и даље присутна у политичком животу (довољно је, примера ради, анализирати верски састав америчког Врховног суда).

Жолт Лазар са Универзитета у Новом Саду је говорио о снази масонских веза. За њега је масонерија пре дискретно, него ли тајно друштво. Масонске везе су слабе везе (за разлику од породичних или пријатељских веза које су јаке), али су слабе везе често плодоносније од јаких. То је оно што се у теорији назива „моћ слабих веза“. Пример за то је однос Михајла Пупина и америчког председника Вудро Вилсона. Нетачна је оцена да су они били пријатељи, али су обојица били слободни зидари. Њихове масонске везе су донеле, примера ради, присаједињење западног Баната Краљевини СХС.

Немања Радуловић са Филолошког факултета у Београду одржао је предавање о езотеријским струјама унутар српске међуратне масонерије. Те струје су биле изузетно снажне, што потврђује бројна међуратна литература на нашем простору посвећена езотерији. Тако је већ поменути Михаило Валтровић био близак тим струјама, о чему сведочи његов аутограм у књизи „Die Wissenschaft des Atmens (Vedanta-Philosophie)“. Занимљиви примери су и часопис за антропософију и уметност „Упознај себе“, дела „Реинкарнација и карма“ и „Суштина уметности“ Рудолфа Штајнера, часопис „Теозофија“ који је излазио у Загребу, дело Милана Марјановића „Окултизам и езотерија“ итд.

Поред наведених излагања, током конференције је емитован кратки документарац посвећен стогодишњици оснивања Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“, као и видео-предавање стручњака за латиноамеричку масонерију Оскара Барбосе Лисана са Универзитета у Варшави.

Рајко Петровић, Институт за европске студије