Сузана Васиљевић је оценила да начин на који се председник Вучић обраћа новинарима није инкриминисање
Сузана Васиљевић (Фото: Глас Америке)
„У Србији новинари раде потпуно нормално и потпуно слободно“, изјавила је за Глас Америке Сузана Васиљевић, саветница за медије председника Србије Александра Вучића.
Она је додала да начин на који се председник обраћа новинарима није инкриминисање, које би могло довести до напада на новинаре, као и да његови иступи нису били повод за претње Телевизији Н1.
Некадашња новинарка, а потом од 2004. године, медијска консултанткиња неколико владајућих гарнитура Србије – почев од Војислава Коштунице, Бориса Тадића и напослетку Александра Вучића, Сузана Васиљевић је у интервјуу за Глас Америке рекла да постоји слободних медија „колико год желите“, а да сви пишу оно што хоће и истиче да нико није кажњен, приведен или ухапшен.
„Новинарска професија је врло осетљива и врло је тешко бити новинар било где у свету и према извештају Фридом хауса (америчка невладина организација у чијем фокусу су демократија, политичке слободе и људске права, прим. нов.) видели сте да у последњих тринаест година медијске слободе у свету драстично опадају“, рекла је Васиљевић.
„Ја сада не могу да вам кажем у Србији је супер јер није убијен ниједан новинар. И надам се да то никад неће бити мерило“, указала је она.
Према њеним речима, начин на који се председник Вучић обраћа новинарима није инкриминисање, које би могло да доведе до претњи и притисака на друштвеним мрежама и у јавној сфери.
„Ви данас имате ситуацију на друштвеној мрежи Твитер или било којој другој – дозвољено је да изговорите најстрашније ствари. И у том тренутку постајете предмет претњи и напада. Не зато што је Александар Вучић одговорио Н1 и каже: ‘Ви сте америчка телевизија’. Први пут када му је колегиница, мислим да је била Јована Штетин то рекла, он је питао да ли јој то смета. Зато што ја не видим шта је разлог – шта би вам сметало“, указала је председникова саветница.
На констатацију новинара да се уз епитет америчка телевизија лако „лепи“ и И домаћи издајници, а код грађана побуђују емоције које нису адекватне, Васиљевић каже да су претње које је добијала Телевизија Н1 биле упућиване из других разлога.
„Господин који је ухапшен имао је седамдесет и нешто година и није му се свиђало њихово извештавање о Косову и Метохији. Тако да то нема баш много везе са тим какве су претње њима упућиване. Он ни на једној конференцији за штампу новинаре није вређао. Да ли реагује жучније? Сигурно. Зато што је двадесет-четворочасовно и седмодневно изложен нападима. Како он, тако и његова породица“, објаснила је председниково понашање његова саветница.
Упитана да ли у оквиру владајуће партије постоји тим који настоји да утиче на улепшавање стварности и критички се односи према новинарима, саговорница Гласа Америке каже да није члан странке и да се труди да са странком нема никакве везе.
„Имам свој тим од осам људи, имамо Инстаграм, Твитер, Фејсбук и сајт. Радимо и његове дневне активности – конференције за штампу“, објаснила је Васиљевић свој посао.
Одговарајући на питање да ли у јавним предузећима постоје људи који су задужени за такав посао и задатак им је да прате шта се где објављује, Васиљевић је рекла да не зна за то.
„Идите у јавно предузеће па их питајте. Не тврдим да их има или нема. Стварно не знам. Ја их немам. Ми за то новца немамо. Ми их не плаћамо. Не водимо никакве кампање на друштвеним мрежама. Објављујемо председникове дневне активности. На Инстаграму људима одговарамо са ‘Хвала лепо, довиђења’“, навела је Васиљевић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Ако је мерило нормалности данашњи Запад, на коме је “мејнстрим” новинарство у потпуности подређено интересима Америке и њених сатрапија, онда свакако, у Србији новинари раде “потпуно нормално”, јер је и код нас основно начело уређивачке политике заступање интереса Запада.
Не знам шта се прави фама од угрожених новинарских слобода? Главна новинарска брига је да одраде плату за овај месец, а писаће оно што за ту плату мора. Да ли ће слушати газде (у 80% случајева Западњаке) или државу – та ваљда треба да постоји и “влади близак дневник” – прилично је свеједно. Мало треба да се чешемо ми, који би по некој замисли требало да сисамо памет из новина. А ако смо дигли руке – па онда је све у реду?!
Сличне одговоре, добили бисмо да имамо пред очима какав интервју са Ајхманом о питању права логораша у Дахауу или Аушвицу. Из Ајхманових тврдњи такође би произлазило да се људи својевољно утркају ко ће пре да постане логораш због благостања и милине. Е то је та прича са Сузаном Васиљевић. Осим тога потпуно је некопетентна да процењује била шта у вези са новинарством јер о томе не зна ништа. Она се бави пропагандом. То је друга бранша. И свом снагом покушава да контролише медије. Рекао бих оно нешто медијских рестлова што не уређују, јер оне које уређују истовремено и контролишу.