Зоран Чворовић: Синод СПЦ брутално фалсификовао чињенице код доделе ордена Вучићу

За патријарха Иринеја противуставни Бриселски споразум и Вучићеве најаве о разграничењу нису доказ да он чини кривично дело угрожавања територијалне целине, рекао Чворовић

Александар Вучић прима орден на академији поводом 800 година аутокефалности СПЦ (Фото: Председништво Србије)

Професор Правног факултета у Крагујевцу, правни историчар Зоран Чворовић оценио је данас да је Синод Српске православне цркве (СПЦ) брутално фалсификовао чињенице код доделе ордена Светог Саве председнику државе Александру Вучићу, упозоривши да то може да постане извор и оправдање за нове личне сукобе епископа, расколе, па чак и „подстицај територијалним аутономашким тенденцијама у СПЦ“.

„Тако се у образложењу Синода истиче како се орден додељује Вучићу због његовог залагања за јединство српског народа и целовитост Србије, а посебно за очување Косова и Метохије у њеним границама. Вучић је чинио и чини све супротно томе“, рекао је за Бету Чворовић, који је и аутор књиге „Право и Православље“.

Чворовић је навео да, судећи по образложењу, за патријарха Иринеја „противуставни Бриселски споразум који је укинуо државу Србију на Косову и Метохији“, као и Вучићеве сталне најаве о разграничењу „нису доказ да он чини кривично дело угрожавања територијалне целине“.

Зоран Чворовић

Како је рекао, за Вучића је све у „функцији прибављања лажног легитимитета и ауторитета његовој аутократској власти – од патриотизма, Косова, патријарха и Синода, до владавине права и европејства“.

„Једном речју, пристајући да кривотворе истину о карактеру Вучићеве владавине и Вучићевом односу према Косову и Метохији, чланови Синода су, на жалост, пристали да буду објект Вучићеве манипулације и лакрдије“, рекао је Чворовић.

Према његовим речима, Вучић је „функцију председника Републике противуставно подредио партијској функцији председника Српске напредне странке па се тако председник Републике, од фактора државног и националног јединства претворио у главног генератора подела и сукоба унутар српског друштва“.

„Пошто је лаж увек извор деоба, овакав однос Синода према истини може да, нажалост, постане извор нових личних омраза, а не дај Боже, и територијалних деоба у СПЦ“, нагласио је Чворовић.

Он је додао да „Вучић може да очува своју власт само са подељеним и сукобљеним друштвом и с националним установама каква је и СПЦ урушеног ауторитета, док је циљ његових иностраних саветника да се поцепа СПЦ, једина преостала установа која под јединственим кровом окупља све Србе ма у којој држави они живели“.

„Додела Ордена Светог Саве Вучићу била је, на жалост, управо у функцији опасне игре стварања деоба и деградирања ауторитета и самосталности СПЦ“, нагласио је Чворовић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Бета/Нови магазин, 9. 10. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

11 replies

  1. Али шта је лоше у томе што ћемо се у оваквој ситуацији поделити. И треба да се одељјемо. Коначно је дошло време да се разделимо јер гле, паде снег. Слава Богу још није субота и зима. Патријрах и Синод су запечатили власт Вучића на дуго?? година. И поставили Вучића као круцијалну тачку у нашој садашњој историји. А ово значи следеће: први период опште историје Срба је до светог Саве; други од светог Саве до Вучића; трећи од Вучића па надаље. И заиста јесте тако. Од Вучића Срби бирају да ли ће остати народ слободе, достојанства и праведности; макар у покшају; или ћемо постати недефинисани конгломерат свега и свачега. Одбацивање или сачување Косова ће бити последица овог избора.
    Ја безрезервно стајем на страну Атансија, Максима … да не набрајам даље. Они који знају препознаће. Ко не препознаје видеће истину, кад тад. Истина има два лаиц. Једно се нуди као знак добре воље и љубави; друго лице се на крају објављује као неизбежност и као Суд.

    Свиђа ми се

  2. Ствари нису увек једноставне, нису увек или-или : или патријарх Иринеј и вл. Иринеј бачки или вл. Атанасије, вл. Максим, вл. Григорије…Њихове поделе и неспоразуми не морају бити и наши. То што је неко у нечему у праву, не значи да је увек у свему у праву, и обрнуто, ко је у нечему у криву, не значи да је увек и у свему у криву.
    У овој конкретној ситуацији, не слажем се са одлуком о додели ордена Вучићу, али то што се по конкретном питању слажем са Амфилохијем и осталима који критикују овај чин, не значи да се слажем са њиме, Атанасијем, Максимом у неким другим стварима. Нарочито не када је у питању фанарско-украјинска смутња и смутња око промене устава наших америчких епархија.

    Свиђа ми се

  3. Draze mi je „objasnjenje“ „direktora Instituta za strateska istrazivanja (potrazivanja:)))“, i to ne ruskog, koje se sastoji od dva dela:1) otkuda ti znas sta je crkva ovim htela 2) ni ne treba svako da zna, a koja se slivaju u jedno:“ ko si ti, pa da znas, ima ko treba da zna“ (cini se, medjutim, da „direktor“ stalno sebe ubraja u one koji znaju i treba da znaju).Sve to pokazuje da „direktor“ nije nikakav „svetosavac“, vec zastupnik kastinskog drustva podeljenog na one koji znaju i one koji ne znaju i ne treba da znaju, a izmedju bi bila „Revolucionarna garda“ sa njim, kao iskusnim „ratnikom“ i „strateskim direktorom“, na celu.U prilog toga govori i njegovo hvaljenje pobede Srpske liste na izborima na KiM sa 98% glasova kao znaka JEDINSTVA (covek nije hriscanjin, za njega je licnost sa svim svojim razlicitostima beznacajna, a jedinstvo supstancijalno.Od 98% je JEDINSTVENIJE samo 100% i ukidanje izbora.Covek je titoista koji je krilaticu TITO-PARTIJA-NAROD-I-ARMIJA zamenio sa TITO(vodja ostaje, nece bas biti Tito, ali moze Vucic)-CRKVA-NAKOT(za njega je narod zapravo nista, osim ako ne prilozi nesto njegovom „institutu“)-I-ARMIJA).Ali, sta je, zapravo, sustinska greska?To je verovanje u nekakav Vucicev „preokret“, a cega deo treba da bude i ovo odlikovanje.To je greska u koju bi pala i istinski patriotska javnost i stranke, ako takve uopste i postoje, kada bi se Vucic „preokrenuo“, ponovo.Naime, sta i da se Vucic „preokrene“?Vucic je rasturio institucije, ukinuo podelu vlasti, sve napunio nestrucnim i amoralnim kadrovima sposobnim da se „preokrenu“ na bilo koju stranu, dok nam mladi, obrazovani i sposobni odlaze (u mom gradu na gradjevinama, a prica se i kao vozaci u bolnici, rade ljudi koji nose turbane).Ovo smo vec prosli sa Milosevicem, kada je u ime „visih interesa“ prihvatano urusavanje institucija, kriminalizacija drustva, instrumentalizovanje demokratije (kritika demokratije na osnovu srpskog iskustva je logicka greska, kod nas je ona uvek bila sredstvo za nesto drugo njoj suprotno.Zato „direktor“ i hvali „izbore“ na kojima neko dobije 98% glasova, jer su suprotnost demokratiji), da bi to dovelo drzavu u stanje da vlast bude srusena za pola godisnjih primanja Tajgera Vudsa, dok vojska, silne specijalne jedinice i sluzbe to gledaju.Sve i da se Vucic „preokrene“ prosvetljen sjajem ruskih i crkvenih odlikovanja, drzavu je toliko urusio da bi njegov „preokret“ samo vodio do pojave jos goreg Vucica.Kada nemate institucije, samo je pitanje vremena kada ce se pojaviti neki Gorbacov ili Jelcin da sve „raspusti“ (cini se da su Rusi od Trampa ocekivali da bude americki Gorbacov, i njegov „preokret“ se ceka, a kada su se susreli sa drzavom jakih institucija, ne znajuci sta je to, vec samo za autoritarizam, to su nazvali „dubokom drzavom“.Nije to „duboka drzava“, vec drzava).Kada naucimo da JEDINSTVO ne podrazumeva bezumno jednoumlje, 100% rezultat na izborima, vec, upravo suprotno, JEDINSTVO U RAZLICI, onda ce i demokratija i zakoni i drzava postati mnogo jasniji.

    Свиђа ми се

  4. Геј лоби СПЦ је дао орден Вучићу као своме човеку. Врло једноставно.

    Свиђа ми се

  5. @ Марио Токовић

    За разлику од Чворовића коме Духом Светим на срцу и у уму лежи јединство Цркве Божије (=целовитост Србске цркве), Вама је – следећи својим злодухом злодуху Ваших идола – до растурања СПЦ.

    Народу Божијем то није непознато, али је добро чути с времена на време то од вас самих. У то име Вас молим да што више и чешће коментаришете црквене и политичке прилике у Србству, да Народу што више згадите Вашу парадигму. Аутошовинизам, компрадорска теологија и духовност имају своју педагошку сврху до даљњег.

    Свиђа ми се

  6. На прозиран коментар @Марио Токовић:

    Логика ти је беспрекорна, типа: овоме смрде ноге, зато мрзим овога коме смрди из уста.

    Међутим највише смрди твоја прозирна мржња према Цркви јер теби очигледно није стало ни до Максима ни Атанасија, нити с друге стране, до оних владика који нису протестовали против доделе награде Светог Саве, него до раскола. А то је и сотонска воља.

    Свиђа ми се

  7. Као одговор за Don Quixote.

    Увек сам у дилеми да ли да реплицирам хејтерима??! Толику количину мржње нисам примио ни на Поукама. Чак ни од оног Србенде који ме ја назвао горим од усташа.

    Свиђа ми се

  8. Као одговор за Srđan M. Krunić.

    Страшно. Сад ја могу да одговорим да се у коментарима неких савремених хришћана открива патологија. Кроз дијагнозе који они постављају другима, не познавајући их, се открива патологија.

    Свиђа ми се

  9. @Марио Токовић

    Можда ниси пажљиво прочитао мој коментар.

    У њему нема мржње према теби, само констатација да твоје заговарање раскола смрди мржњом према Цркви.

    Свиђа ми се

  10. Ми ћемо се поделити, хтели или не, по питању вучићизма. И то нема никакве везе са поделом унутар цркве. Јер једно је подела у цркви а друго је разликовање унутар цркве. Ја се не одељујем од цркве ако заступам једно мишљење а не слажем се са другим. Рецимо: ако заступам мишљење о редовном причешћивању, на свакој Литургији, ја се не делим од оних који другачије мисле. Јер за певницом где сам и ја, стоје и они који се ретко причешћују. Ми се разликујемо без да се делимо на новотарце и старотарце. А ко се дели нека се дели. Свако ко мисли да има тапију на истину, Јеванђеље, Оце, Путри широко му поље.
    Ја нисам атанасијевац или максимовац итд итт. В. Атанасије се дебело обрукао у случају Индекс, блатећи професора Чворовића, рецимо. Ту је професор био јунак, прави. Али то није једино где је в. Атанасије промашио тему. Али ја нисам променио мишљење о њему као великом оцу Цркве и јединственом писцу цркевном. Јер је једно карактер човечији а друго је сведочење вере. А и ту је једина мера слобода избора. Јер – у сличном заједница у различитом слобода у свему пак љубав – свети Августин

    Свиђа ми се

  11. Сиротиња је и Богу тешка..Нобел као Мапетова ложа стараца погоди овога пута.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s