Успешан бојкот избора сачувао би, не само суверенитет Србије и Србију (с Косовом) изван НАТО-а, него и Резолуцију 1244, односно присуство Русије на Балкану
Стеван Гајић (Извор: EADaily)
На који начин је опозициони бојкот предстојећих парламентарних избора у Србији повезан са очувањем суверенитета Србије? Другим речима, на који начин је повезано понашање српске опозиције са очувањем Косова и Метохије у саставу Србије у складу са Уставом земље и њеним међународно признатим границама? И, коначно, тиче ли се ова „ситна балканска интрига“ Русије?
Српска опозиција већ скоро годину дана сваке суботе протестује против личног режима Александра Вучића, захтевајући пре свега обнову правне државе у Србији. Широк је спектар неправди које су Срби претрпели протеклих седам година личне и апсолутне власти Александра Вучића, али главни проблем тиче се захтева за поштовање Устава Србије. Председник нарушава Устав свакодневно, излазећи из оквира својих овлашћења, ослањајући се на своје, макар и неформалне, али праве изворе моћи, мешајући се у ствари владе и других грана власти. Но, сва нарушавања бледе пред главним – сталним кршењем уставног поретка нарушавањем територијалне целовитости и суверенитета земље на њеној територији. Председник својим изјавама и, још важније, делима, стално ставља под знак питања очување Косова и Метохије у границама Србије, допуштајући могућност признања независности у замену за – цитирам – „нешто“. Због тога се не треба чудити томе што Вучић добија подршку из Брисела и од држава које су учествовале у бомбардовању Србије које, последично, не признају њену територијалну целовитост, због чега их Вучић назива „озбиљним државама“.
Већ од 2013. године, кад је Вучић ушао у Бриселске споразуме о Косову, приморавајући Србе Покрајине да се интегришу у „косовски“ систем, постало је јасно да се Србија, корак по корак, креће према одустајању од суверенитета у јужној покрајини земље. Последња етапа овог плана требало је да се заврши свеобухватним правно обавезујућим споразумом о „нормализацији односа“ Србије и Косова. Вучић и „председник“ Косова Хашим Тачи, судећи према њиховим изјавама, договорили су се о размени територија. Али, силом многих разлога, договор није прошао. Правно, Косово је део Србије, али Вучић, из неког разлога, наставља да изјављује да ми морамо хитно да постигнемо коначно решење.
Александар Вучић и Ангела Меркел (Фото: Reuters/Fabrizio Bensch)
У ситуацији када председник Доналд Трамп и изолационистички кругови у САД све више кокетирају са идејом о изласку САД из НАТО, и када председник Француске Емануел Макрон, најистакнутији глобалиста међу европским лидерима, говори о идеји Европских војних снага (резервна варијанта у случају изласка САД из НАТО), очигледно је да је управо НАТО највише заинтересован за одустајање Србије од Косова и Метохије. У случају одустајања Србије од својих територија помоћу Вучићеве идеје о „разграничењу са Албанцима“, Косово ће се ујединити са Албанијом и на тај начин ће се наћи у држави која је већ чланица НАТО. Тада више неће ништа засметати Вучићу да увуче Србију у Алијансу.
Трамп је амерички патриота, не глобалиста, што је он поново потврдио за говорницом Генералне скупштине УН, наглашавајући да будућност света припада патриотама а не глобалистима. Вучић, повезан с Макроном, Александром Соросом и Тонијем Блером (који је и његов саветник), породицом Клинтон, не поседује заинтересованост Трампа за предају Косова НАТО-у. Тим пре што је он 2016. отворено подржао Хилари Клинтон, као и његов партнер у Приштини Тачи. Вучић чак није ни оповргао написе у штампи да је до председничких избора у САД Клинтон фондацији дао прилог од два милиона долара. Али не треба журити са закључцима већ погледати са каквим циљем је Мајк Помпео ових дана решио да посети управо Црну Гору и Македонију, државе чије границе би такође могле бити нарушене вучићевским „разграничењем са Албанцима“.
Вучић систематски обмањује Русију љубавним изјавама како она не би засметала његовима планповима о „нормализацији“ односа са „Косовом“, док би он померао Србију према НАТО-у према црногорском сценарију. Једина нит која задржава Русију на Балкану је Резолуција 1.244 СБ УН која гарантује суверенитет Србије, чији нестанак би истиснуо Русију са Балкана за дуго време.
Али, опет, какве то везе има са бојкотом? Против бојкота предстојећих парламентарних избора у Србији изјаснио се Дејвид Мекалистер, председавајући Спољнополитичког одбора Европског парламента, као и низ других званичника ЕУ. Са друге стране, лидери опозиционог Савеза за Србију изјављују да би парламент који ће Вучић добити после тих лажних избора (на којима ће учествовати искључиво вучићевске партије и коалиције), бити нелегитиман и да ће било који споразум о признавању сецесије Косова бити ништав и поништен одмах по доласку на власт Савеза за Србију. Брисел не жели такву ситуацију, због чега им је потребна опозиција у парламенту која би својим присуством легитимисала издају Косова.
Бојкот води НАТО и Вучића у ћорсокак. Управо успешан бојкот избора сачувао би, не само суверенитет Србије у њеним међународно признатим границама и Србију (с Косовом) изван НАТО-а, него и Резолуцију 1244, односно присуство Русије на Балкану.
Аутор је научни сарадник Института за европске студије у Београду
Са руског посрбио: С. Г.
Categories: Посрбљено
О аутору је речено: “Аутор је научни сарадник Института за европске студије у Београду “. Он, дакле, ваљда на основу својих научних истраживања долази до овог сазнања: “…Због тога се не треба чудити томе што Вучић добија подршку из Брисела и од држава које су учествовале у бомбардовању Србије које, последично, не признају њену територијалну целовитост, због чега их Вучић назива `озбиљним државама` “. Дакле, он добија подршку из Брисела и … А, у целом тексту, објављеном на сајту руске државне агенције “Регнум“, он ниједном речи не помиње, нити разматра систематску и свесрдну јавну подршку државног врха Русије Вучићевој политици, а не поставља ни питање да ли се томе треба, или не треба чудити. Врло научно…и поучно.
“Стеван Гајић: Бојкот избора води НАТО и Вучића у ћорсокак”
Тачно!
Шта ће да ради другосрбијанска опозиција, СзС и остала боранија, да ли ће да бојкотује или учествује у изборној фарси, сасвим је неважно за судбину Србије. Вучић ће победити овако или онако и спроводити политику како он мисли да му одговара. Има подршку Запада, има подршку Цркве, има подршку Русије, има медије, новац, полицију и војску. Очигледно је да у Србији не постоји реална политичка снага која може да га угрози на било који начин. Другосрбијанци су љути што они не спроводе политику коју спроводи Вучић, али Запад је одабрао Вучића па сад они глуме увређену младу. И заиста верујем да су увређени јер је испало да радикали у педерској варијанти покупише паре и положаје које су они видели у својим рукама. Но, ко спроводи ту политику, сасвим је неважно са становишта интереса Срба. Српска Србија, национална, традиционална, … како хоћете, као политички релевантна снага не постоји.
Док се опозиција надала подршци Запада и осуди политике Вучића као тлачитеља сопственог народа, Косово није било тема јавних иступа. Тек када су се ствари показале супротним, наратив се окреће у другом правцу са следећим двема предпоставкама: 1) питање Косова ће се решити неповољно по Србију и 2) опозиција бојкотом постиже да од тога остане чистих руку. Не кажем и поштених. Тако се стиже до круцијалних разлога за смену Вучића уз пристанак широког слоја грађанства. Једним ударцем – две мушице: наше руке невине, а једини кривац ОН.
Плашим се да научна достигнућа аутора не иду даље од доктората против којих је устала група студената блокадом ректората БУ.
Да ће бојкот наудити НАТО-у приче су како мали Ђокица замишља светску политику. Цела држава Косово била би најпожељнија Нато база са колонијлним државним уређењем какав Нато не би могао наћи нигде на планети.
Зашто оволика мудровања када је ствар врло једноставна. Опозиција се одлучује за бојкот не због неслобода, него зато што нема бираче, господине научни сарадниче.