Запањено сам схватио да су на отимању ауторства над мојим делом о заштити ауторства зарадили велики новац други
На недавно одржаном јавном часу на београдском Ушћу, уметница перформанса Марина Абрамовић представила је свој Манифест. Већ у другој од седамдесет пет његових тачака она поручује да „уметник не сме да краде идеје од других уметника“. Могуће да је уметница свој став изоштрила након тужбе њеног некадашњег партнера Увеа Лајсиепена и пресуде по којој је, због кршења Уговора о заједничким ауторским радовима, морала да му плати високу одштету.
Уве Лајсиепен и Марина Абрамовић (Фото: Фејсбук страница Слободана Малдинија)
Ни у архитектури ствари не стоје боље. Један пријатељ архитекта пожалио ми се да је са инвеститором уговорио дизајн хола једне зграде, да би му наручилац, постепено, за исте паре проширивао посао на још две етаже у холу и објекте около њега. На крају, искористио је ситуацију да, без ауторске накнаде, према добијеном пројекту почне градњу новог, истоветног објекта.
Сада већ давне 2005. покушао сам да унесем ред по теми ауторства и наплате дела у архитектури. Након две године рада, објавио сам књигу „Обрачун хонорара архитеката, инжењера, урбаниста и просторних планера“, до данас најцеловитију студију о ауторству у архитектури код нас. Цео тираж 1.000 примерака понудио сам Инжењерској комори Србије, по цени трошкова штампе и поклонио им десет књига. Понудио сам и бесплатне обуке по тој теми. Нису ми одговорили на понуду. Али, убрзо сам сазнао да је Инжењерска комора Србије по вишемилионској цени уговорила са „Енергопројектом“ израду садржаја који се налази у само једном од двадесет поглавља моје књиге, делу који се односи на стамбену архитектуру. Наредне године, добио сам позив за промоцију књиге „Обрачун хонорара у стамбеној градњи“ коју је за потребе Коморе израдио „Енергопројект“. Отишао сам. Видевши већ први слајд на презентацији „Енергопројектове“ брошуре, остао сам без даха. На њему је писало: „Захваљујемо Слободану Малдинију што смо користили његов материјал“!? Запањено сам схватио да су на отимању ауторства над мојим делом о заштити ауторства зарадили велики новац други и то уз подршку државне институције основане ради заштите ауторских права!
Слободан Малдини (Фото: Оксана Тоскић)
Али, постоји нешто још горе од отимања ауторства. То су крађе идентитета аутора. Недавно сам на интернету открио мени дотада непознато представљање мог архитектонског бироа на сајту Daibau. Основан у Словенији, са огранцима у Аустрији, Хрватској и Србији, садржи податке о архитектонским бироима, нудећи у њихово име услуге. Један детаљ ми је привукао пажњу: поред назива мог бироа који носи моје име и презиме, на овом сајту је објављен мени непознат број мобилног телефона. Одговорио сам на позив са сајта и наручио архитектонски пројекат од себе самог. За петнаестак минута су ме позвали телефоном, затражили податке о наручиоцу и рекли да ће ме убрзо контактирати у вези поруџбине.
Ни десетак дана после позива нису ме звали, а моју страну на сајту су – избрисали.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Слободана Малдинија)
Categories: Преносимо
Оставите коментар