Поводом изјаве посланика ДС-а Балше Божовића да је сарадња са Дверима неодржива ако се настави са ставовима попут оних о ЛГБТ
Светислав Пушоњић
Још један експлицитни доказ да такозвана „опозиција“ има исте приоритете као и такозвана „власт“, јер је „право“ два мушкарца или две жене да се венчавају и између себе шетају усвојену децу и за једне и за друге неприкосновено. Као и „право“ истих да скрнаве православне светиње, ландарају полним органима и јавно промовишу своју болештину на такозваним „парадама поноса“.
То је нешто што ће Срби морати прихватити, милом или силом, јер као што рече посланик ДС-а „не можемо да причамо о различитим мишљењима када је у питању поштовање људских права“. Другим речима, ако нешто наређују Брисел и Вашингтон ту онда нема места ни приговорима, а камоли неким озбиљним „сукобима мишљења“. Као и у време комунизма када стигну „директиве одозго“ из неког од средишта пролетерске Интернационале.
Поставља се онда питање: зашто се такозвана „опозиција“ уопште бори против такозване „власти“, када теже истим циљевима и раде за истог газду?
И из каквог би „радикалског блата“ Балша Божовић да извлачи Србију када је управо то блато омогућило недавну геј-параду, са свим оним монструозним светогрђем (против чега гласноговорник ДС-а видимо нема апсолутно ништа)? А како би и имао када је прву пропалу геј-параду одобрио и омогућио његов бивши лидер Зоран Ђинђић 2001. године, а прву успешно изведену омогућио 2011. његов други лидер Борис Тадић, тако што је на улице извео пет хиљада до зуба наоружаних пандура, уз сву пратећу технику (борна кола, хеликоптери итд.)?
Према томе, нека нико не лаже себе да је ово само несмотрени медијски испад малог партијског апаратчика, кога „опозиција“ наводно „не подржава“, јер ја му апсолутно верујем када каже „да су његову реакцију поздравиле и друге колеге“. А не би је тек тако пренео ни прозападни и антисрпски N1, који је у том смислу наследник утуљене и сувише искомпромитоване Б-92 (коју су западни глобалисти управо због тога и заменили својим новим медијским младунчетом).
Изјава Балше Божовића (Извор: Бета)
Но, знам да ни ово неће бити довољан доказ за већину да између такозване „власти“ и такозване „опозиције“ нема такорећи никакве разлике, јер се ради о деловима истог колонијалног механизма, те ће се сва душевна и ментална снага народа и даље траћити на кошкање и вагање између „мањег и већег зла“ (уместо да се мане и једног и другог и концентрише на герилу и субверзију).
И на крају могу само да изразим жал што се мој факултетски пријатељ и некадашњи саборац Бошко Обрадовић нашао у друштву са овим смрдибубама и покварењацима, верујући ваљда да се и за српску идеју може избоксовати неки простор ако се држиш тактичких савеза и играш по „демократским правилима“. Пракса показује да Дверима то није донело ништа сем губитка мукотрпно стицаног угледа и ниподаштавајућег односа „коалиционих партнера“. Нити их патриотски део јавности више препознаје као аутентичну опцију, нити их онај надобудни грађанистички прихвата као себи равне. Значи дупло голо, из чега би ваљало да извуку неке поуке. Поготово што и Обрадовићу и Дверима западне глобалистичке структуре на овај начин, преко својих медија и малих пајаца, ударају пацку и опомињу да се такозвана „демократија“ може схватити на све друге начине, осим као могућност истинске борбе за српску душу, достојанство и интересе. Иако она декларативно омогућује „разлике у мишљењима“, нека мишљења су ипак „демократскија“ од других (да парафразирам Орвела), макар попут Божовићевог и немала подршку у већинском народу.
Наслов и опрема: Стање ствари