Циљ овог текста је рећи људима да уколико желе препознати Антиплан, то ће најлакше учинити уколико имају свој План

Извор: Edukacija.rs

Ако је План уређење друштва у којем се фаворизују најбољи и најбоље природне (Божије) вриједности, Антиплан је уређење друштва у којем се фаворизују најгори и најгори облици скрнављења природних вриједности. Ово је кратка и поједностављена дефиниција Плана и Антиплана. Овај текст има намјеру да објасни ко посједује План, а ко Антиплан и какве последице из тих посједовања проистичу.

1. Уколико имаш План и уколико си га годинама разрађивао, дефинисао у њему све социолошке, историјске, економске, културне и организационе елементе, препознао параметре и доказао да су они реални, изводљиви и објективни, онда ћеш на сваку појаву Антиплана увјек имати јасан одговор који циљ стоји иза Антиплана. Нећеш доћи у заблуду и биће ти кристално јасно који дијелови Антиплана слиједе и са каквим намјерама.

2. Данас на општој друштвеној сцени, скоро у цијелом свијету, је Антиплан. Он из дана у дан, мјесецима, годинама и деценијама, производи разорне последице по човјека и човјечанство. Никада у људској историји није било веће неправде и неравноправности, а никада више такве неправде нису објашњаване демократијом, правдом и заштитом људских права.

3. Многи су склони такво стање објаснити еволуцијом друштва, што би требало у преводу да значи као нешто природно, нешто што долази само од себе. Они не помишљају да то назову Антипланом, да то није питање природне еволуције. Уколико понеко устврди да је у питању добро промишљен и разрађен план уништавања човјека и човјечанства, ради болесног и шизофреног богаћења шачице људи, бива дочекан на нож и проглашен теоретичаром завјере.

4. Антиплан има прецизно разрађене елементе и своје дијелове, који су скројени у највећим финанцијским и обавјештеним центрима. Спроводи се по временској динамици, просторном ширењу и финанцијским ињекцијама таман онолико како је дефинисано у Антиплану. Главно упориште Антиплана је демократија, односно, њено основно начело тзв. „демократских и слободних избора“. Онај ко познаје План, одмах ће видјети да садашњи избори нису ни демократски ни слободни нигдје у свијету (част малобројним изузецима, као нпр. дјелимично у Кини), јер имају за циљ избор најгорих умјесто најбољих. Избор најгорих из годину у годину се „усавршава“ медијском и информационом револуцијом, а намјерно или ненамјерно тзв. „мијешање у слободне, фер и демократске изборе са стране“ посматра се или дефинише као објава рата?

5. Елементи Антиплана (великим словом Антиплан јер је судбински важан за човјечанство колико и План, само је први у негативном смислу) видљиви су познаваоцу Плана на сваком кораку и у сваком наредном дану. Набројаћу овдје само неке:

– Поменуо сам раније изборе. Овај елеменат Антиплана је најважнији, по свему је уређено да на кључне државне функције долазе најгори, они који су за ради личних интереса спремни продати или издати националне интересе и народ у цјелини. Они су основни генератор корупције, срозавања поштења и морала и кочничар свеколиког напретка нације, народа и државе. Главну корист и бенефите таквих избора користе богати, они најбогатији у развијеним земљама, који дио тог опљачканог богатства дијеле својој околини или популацији, само онолико колико им је стало да остане мирна и да их лично не угрожава.

– Други елеменат је планско и трајно срозавање човјека као природног бића и личности, његовог претварања у конзумента или у објекат искориштавања и експлоатације, при чему се настоји да му се истовремено подметне лажна слика о срећи, о животу који је игра и забава, како би на тај начин без отпора на то пристао.

– Трећи елеменат је разродовљавање и разљубљивање човјека и релавитизација његове природне потребе да воли и буде вољен (убијање истинске, природне, Предхристове и Христове љубави у човјеку). Први чин овог елемента била је сексуална револуција, други чин индустријализација секса и порнографије, трећи чин афирмација разних неприродних сексуалних орјентација и већ је настао и четврти чин – афирмација секса или „љубави“ између човјека и животиња. Препознаје се будући пети чин, вођење „љубави“ са машином или роботом. Ако се пажљиво погледа само овај елеменат Антиплана, онда је јасно видљиво да Антиплан има све елементе плана, претходно добро разрађеног до најситнијег детаља.

– Четврти елеменат је тзв. економски раст или стално инсистирање на расту по сваку цијену, што је супротстављено природним законима. Ништа у природи не расте неограничено осим времена, а вријеме је измислио човјек, јер га је почео мјерити. У природи постоји трајање по космичким законима и нико не зна шта би то поуздано требало значити (Бог зна и одатле човјекова потреба за Богом). Човјек је толико „нарастао“ да му највјероватније више нема спаса и уколико жели спас морао би почети полако да се „смањује“. Потрошња енергије по човјеку би требала имати за циљ њено смањење умјесто раста, потрошња фосилних горива као смањење, потрошња пестицида и отрова такође као смањење, производња отпада у циљу смањења итд. Много економских и финанцијских елемената би човјек требао поставити за циљ као смањење, а не као раст, а раст би требала бити најмање економска или финанцијска категорија, већ духовна, морална и социолошка. Ове задње три (има их још) нико не мјери годинама и деценијама, а мјери се економски и финанцијски раст (БДП) и увјек се процјењује као недовољан.

– Пети елеменат је стално инсистирање на нестабилности или опасности по свјетски мир, на анимозитетима или непријатељствима између народа и држава, са јасним циљем да људима и народима овлада страх, као најбољим елементом за анестезију људи. У тој сталној борби за „несигурност“ улаже се хиљаде милијарди долара у свијету, од којих бар 20% иде у џепове најмоћнијих људи.

Да више не набрајам, постоји још много препознатљивих елемената Антиплана, као што су режиране миграције, разне активности разних „невладиних“ фондова и њихових организација, непрекидна „селидба“ капитала, вјештачко штампање новца и појава криптовалута, медијске и информационе манипулације итд.

На крају и да даље не дужим, циљ овог текста је рећи људима да уколико желе препознати Антиплан, то ће најлакше учинити уколико имају свој План, уколико се вјежбају да свој живот усагласе са природом, из које излази План. Требају једноставно, када год имају времена, да замишљају како би нека друштвена активност око њих требала бити у складу са природом, да ју тако дефинишу и онда упореде са постојећом стварношћу.

Није циљ бити или постати месија, умислити да треба да мијењаш свијет или постати некакав вођа, већ помоћи себи и својим најближим, како остати нормалан и природан и са тим лијепо проживјети живот.

Опрема: Стање ствари

(ДНД/Зекаоница, 30. 9. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Планирање, друштво