Да ли мигранти примењују неку стратегија разбијања у мале групе и разбојнички пролазак кроз Србију, јер су насеља/села прилично пуста, и махом насељена старачким домаћинствима
Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)
У суботу 21. 9. 2019. имао сам срећу да проведем лепо поподне у Краљеву код Миљана Вукомановића. Миљан је најбољи човек на свету кога сам упознао, а сада је имао и одличан разлог за славље: радост због деце која одрастају у добре људе, уписују и завршавају високе школе.
Прошле недеље сам читао о инцидентима миграната са становништвом у Куршумлији: заустављању аутомобила, уласцима у напуштене куће и коришћењу туђе имовине.
Сада сам имао близак сусрет са мигрантима у насељу Гружа, на повратку од Миљана око 20 часова и 30 минута. Пре сусрета, на 50-100 метара стао сам испред неког малог пса који је био на средини пута и није хтео да се склони. Трубио сам псетанцу неколико пута, а оно је деловало дезоријентисано и није се склањало. Додао сам гас, када сам могао да наставим, а да га не згазим, и погледао у ретровизор да видим хоће ли се склонити или бити згажено од следећег возила. Док сам додавао гас видео сам поред пута 5-6 младића и једног који је нагло искочио на средину пута. Не могу речима да објасним скок у вис и у даљ, ка средини, али мени окренут леђима. Морао сам да закочим (успорио сам, нисам стао), а супруга је погледала у остале младиће, са десне стране (станица саобраћајне полиције је на пар десетина метара од места догађаја) и када је видела како гледају у нашем правцу рекла ми је „дај гас“.
Ништа се није догодило. Могао сам да ударим младића колима да нисам нагло прикочио. Али, овај сусрет ме је подсетио на прочитан текст о Куршумлији. Да ли се то примењује нека стратегија разбијања у мале групе и разбојнички пролазак кроз Србију, јер су насеља/села прилично пуста, и махом насељена старачким домаћинствима? Уколико је тако, да ли постоји нека безбедносна процена колико је стотина или хиљада младића на оваквом проласку кроз Србију и да ли је њихов број растући, а понашање све агресивније?
Београд је опремљен са стотинама камера, скоро на свакој раскрсници које снимају не само возила, већ и људе у њиховом свакодневном кретању. Да ли је приоритет супер контрола Београђана, и њихово кажњавање, или пораст опасности по старачко становништво на целој територији Србије?
Опрема: Стање ствари