Уводна реч главног уредника „Београдског гласа“ Милана Бечејића
Изглед чланка на сајту „Београдског гласа“
Изненадио сам себе кад сам прилично равнодушно примио информацију из, до сада, добро обавештених дипломатских извора – трули Запад ће трулој власти у Србији омогућити још један мандат! Али не због Косова, јер то је завршена прича са неколико нејасних техничких детаља који муче Оно као председника (ОКП). Дакле, шта је то друго или ново? Удомљавање миграната по Србији, на шта „Београдски глас“ упозорава скоро две године. ОКП је дебело угазио у овај пројекат оцвалог Сороса, којим се богати деда свети Европи.
На овој теми просперирале су многе, додуше претежно десне, партије у многим земљама ЕУ. Код нас овој теми озбиљну пажњу поклонили су само ДЈБ и „Двери“, остали се на лаћају овог врућег кромпира, што није проблем политичке и идеолошке профилације, већ питање опстанка Срба у сопственој држави.
Ђуброидна медијска машинерија ОКП се, на овај или онај начин, опчињено бави бојкотом будућих избора, у тој мери да ће толиком преокупацијом обесмислити читаву причу, што упецана опозиција очито не види. Још се јасно нису одредили ни да ли је бојкот циљ или средство политичке борбе; да ли бојкот треба да буде последица жестоких јавних протеста или снага и величина тих протеста треба да буде инспирисана идејом о бојкоту… Да не помињем никакву или траљаву међународну акцију опозиције, која би требало свакодневно да пита западне налогодавце ОКП зашто га подржавају и тиме све време руше сопствене постулате демократије, слободе мишљења и слободних медија.
А ОКП не престаје с кампањом. Кад надмоћно победи на следећим изборима, почашћен још једним мандатом, без проблема ће нам сервирати косовски десерт и за горушицу спремити тужну причу о насељавању неколико стотина хиљада миграната, од којих већ неки увежбавају живот по напуштеним војвођанским салашима. Можда му успе да њима ојача своје бирачко тело и произведе с*ање које је својевремено Митеран направио Французима да би освојио други мандат. Можда му послуже и за попуну садашњих хулиганских чета које не могу бројношћу потпуно да премреже Србију.
За оне који мисле да су овакве прогнозе претеране, неколико питања: зашто се прикривају инциденти миграната; зашто се крију подаци да на 60 мушких глава долази једна жена и једно дете – како је могуће да су мушкарци избегли а оставили жене, децу и родитеље тамо где је њима било тешко и опасно; зашто се деца миграната, уз бесплатне уџбенике, школују по Србији ако је циљ њихових родитеља да се настане у земљама ЕУ; зашто се не износе подаци да је преко 90 одсто мушких миграната прошло војну обуку…
Размислите, господо, о овоме – на време.
Наслов и опрема: Стање ствари