САД су направиле први корак како би продрмале ЕУ упослену својим проблемима. Тако ће Вашингтон довести земље Западног Балкана за преговарачки сто, пише у ауторском тексту за Дојче веле Кристијан Шварц-Шилинг
Кристијан Шварц-Шилинг (Фото: Филит Ритер/Дојче веле)
Нова иницијатива за Западни Балкан држава потписница Дејтона?
На конференцији Бледски стратешки форум у Словенији говорило се између осталог и о питањима интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ. Министри спољних послова тих земаља тамо су били присутни. Но, упадљиво је мало било министара спољних послова ЕУ.
Гост који је свакако привукао највећу пажњу био је Американац Метју Палмер на својој функцији као новоименовани специјални изасланик за Западни Балкан.
САД су сада преузеле иницијативу и учиниле први корак како би раздрмале ЕУ која је запослена сопственим проблемима, како би земље Западног Балкана поново довеле за преговарачки сто и како би их подстакле да реше несугласице које постоје већ скоро 20 година.
САД не желе да препусте регион руском утицају
Заправо је био задатак ЕУ да енергично ради на проблемима региона и европској интеграцији тих земаља. Током 90-их година, када су Босна и Херцеговина, а касније и Косово биле умешане у ужасне ратове, иницијатива САД била је та која је ствари на Балкану извела на прави пут.
Према нашим искуствима ипак су само она решења која усаглашавају Америка и Европа успешна и трајна. Све досадашње акције Брисела биле су превише млитаве и нису заиста водиле ка циљу. Зато би требало бити захвалан на иницијативи САД, иако се то неким Европљанима сигурно не допада.
Александар Вучић и Метју Палмер (Фото: Драган Кујунџић/Танјуг)
Један добар познавалац региона, професор Данијел Сервер, рекао је да председник Трамп пред председничке изборе следеће године хоће да укњижи још један успех – у вези са застојем у ситуацији између Србије и Косова. Сматра се и да САД не смеју да регион тек тако препусте руском утицају, јер је он ионако постао врло јак.
Сви су сложни да је фокус Метјуа Палмера на Косову. Дискусија о опасној „размени територије“ између Косова и Србије, са катастрофалним последицама по Босну и Херцеговину и друге земље региона, после берлинске конференције о Западном Балкану крајем априла уклоњена је са дневног реда.
Ја сам одавно енергично упозоравао на опасност од новог повлачења граница према етничким мерилима. Надам се да је сада јасно да се међународна заједница на тој чврстој позицији слаже са мировним уговорима. Палмер се о томе још није децидирано изјаснио. Но, и поред тога, има поруку да САД на Балкану не желе да виде моноетничке, већ „грађанске“ државе. То се слаже са европском линијом и Немачком.
Европа не може да буде јасна по питању БиХ
Зар Европска унија сада не би требало да преузме иницијативу и именује специјалног опуномоћеника управо за разговоре између Приштине и Београда, опуномоћеника који би био надлежан и за регион Западног Балкана? То би било доследно. Зар није време да се српској мањини која живи на Косову да сопствени глас, а не само да се чека да Београд буде једини који за те Србе води реч?
Председник Србије Александар Вучић се управо срео са сенаторима САД Роном Џонсоном и Крисом Марфијем. Републиканац Џонсон је експерт за безбедносна питања у држави и иностранству – и то је добар сигнал. Ту би ЕУ требало да што пре почне да сарађује са САД како би унела своју европску перспективу.
Александар Вучић са америчким сенаторима Роном Џонсоном и Крисом Марфијем (Фото: Председништво Србије/Танјуг)
Мора се поставити и питање није ли Босна и Херцеговина, која је доживела најужаснији етнички рат, већ годинама талац балканских сукоба. Ту је одавно требало јасно ставити до знања да амбиција Милорада Додика да отцепи Републику Српску од Босне и Херцеговине води у погрешном смеру и да би уништила државу Босну и Херцеговину. Пошто Европа очито није у стању да ту изговори отворену и јасну реч, САД би требало да се побрину за јасноћу.
Због историјских процеса, преговори се не могу тек тако препустити само ранијим непријатељима Србији и Босни и Херцеговини. Политика Републике Српске подрива јединство Босне и Херцеговине. Томе се мора јасно стати на пут – посебно што то директно противречи Дејтонском споразуму о којем је преговарала Америка. Остаје нада да су САД и Европа сакупиле довољно историјског искуства да препознају важност и да сада, са новом иницијативом господина Палмера и у Европи после именовања новог састава Европске комисије изађу једно другом у сусрет и сложно пораде.
Проф. др Кристијан Шварц-Шилинг био је од 1982. до ’92. министар за пошту и телекомуникације у немачкој влади канцелара Хелмута Кола. Из протеста према уздржаности немачке владе током рата у БиХ поднео је оставку. Десет година био је међународни медијатор за БиХ, у периоду 2006-2007. обављао је функцију Високог представника у БиХ. Повремено пише колумне за Дојче веле
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар