Спутњик: Притисак на Србију да уведе ГМО

Јавност у Србији о ГМО је већ довољно рекла, јер је највећи број општина изгласао да не жели ГМО на својој територији, рекао генетичар Владан Пешић са Пољопривредног факултета у Београду

Обележено месо ГМО на рафовима продавнице у Француској (Фото: Реми Габалда/АФП)

Упркос великом уложеном новцу мултинационалних компанија у развој и ширење ГМО и упркос уценама разних земаља, које су се кретале у распону од штапа до шаргарепе, жеља за производњом органске хране је у далеко већем порасту и сигурно ће та опција бити доминантнија у наредном периоду.

Ту тврдњу је у „Спутњик интервјуу“ изнео доктор Владан Пешић, генетичар и професор Пољопривредног факултета у Београду.

„За 20 година, почев од 1996. године, површина под засејаним генетички модификованим биљкама увећана је у свету 60 пута, достигавши скоро 180 милиона хектара. Према најновијим подацима, у 2020. годину свет ће ући са више од 200 милиона хектара засејаних ГМО. У САД их је највише, чак 60 одсто површина је под таквим засадима. Америку следе Аргентина, Бразил и још неке латиноамеричке земље, затим и Кина“, указује Пешић.

Ко лобира?

Снажни лобисти су велике фармацеутске куће, које првенствено имају подршку САД, државе која је прва озаконила ту производњу. Оне нису устукнуле пред резултатима научних истраживања и изгубљеним судским споровима од породица чији су чланови преминули од канцера после конзумирања производа од генетички модификованих организама (ГМО). А истраживања су показала да су животиње, које су током експеримената храњене генетички модификованим кукурузом и сојом, имале веома изражене маркер туморе и видљиве манифестација тумора.

„Под сумњом су и неке болести забележене код људи“, каже Пешић, напомињући да смо тек сада на завршетку једне фертилне људске генерације да би могли да пратимо одражавање ГМО на потомство. Зато се и чекало на поузданост резултата истраживања.

Како је у Србији?

Коментаришући ситуацију у Србији, он истиче да је и наша земља све време на удару инсистирања да се дозволи гајење ГМО, у чему предњаче САД. Јавна је тајна, каже саговорник Спутњика, да они од нас то очекују, постављајући то као услов за улазак у Светску трговинску организацију, што је опет и услов за приступање Европској унији.

На питање — како тумачи то што наш Закон о ГМО не дозвољава ни производњу ни промет генетички модификоване хране, ни ГМО, а да су, ипак, од априла на снази измене закона о безбедности хране, где је новина да се под храном подразумева и она генетички модификована, Пешић каже да смо се тиме, на неки начин, отворили за ГМО.

„То значи да смо на мала врата увели могућност да се у трговинским ланцима нађу поједине намирнице, које могу да садрже генетички модификоване сировине. Неке земље их обележавају, ако је таква сировина заступљена са три или пет одсто, а негде и садржај од 0,5 одсто буде обележен. Ја сам велики скептик када смо ми у питању, јер онај који то ставља у промет зна да немамо довољно инспектора који би могли да се позабаве провером обележавања намирница. Сигуран сам да такве намирнице код нас постоје, као што је аспартан, заслађивач који се добија од генетички модификоване бактерије, или лецитин, који се добија од генетички модификоване соје и који је саставни део многих чоколада, а нисам приметио да су обележени“, упозорава овај генетичар.

Угрожен имиџ произвођача здраве хране

Он сматра да би било погубно ако би пристали на било какву производњу ГМО, јер би то значило да смо ушли у зону из које више нема повратка.

„Наши институти за кукуруз у Земун пољу и Новом Саду имају веома велику тражњу за конвенционалним хибридима кукуруза, соје и других култура“, напомиње Пешић, закључујући да Србија треба да негује имиџ произвођача здраве хране.

Највећи део соје засађене у САД чине генетски модификовани организми (Фото: Расица)

Наш саговорник подсећа да је јавност у Србији о томе већ довољно рекла, јер је највећи број општина изгласао да не жели ГМО на својој територији и да су од 2000. године на овамо пропала два или три покушаја да се закон о ГМО промени.

„Тренд ГМО је само на први поглед такав да ствара утисак како је он преовлађујући. Мислим да је јавно мнење, чак и тамо где је ГМО највише заступљен, у САД, управо супротно опредељено“, тврди професор са Пољопривредног факултета.

Он сматра да је, упркос великом уложеном новцу мултинационалних компанија у развој и ширење ГМО и уценама читавих земаља, које су се кретале у распону од штапа до шаргарепе, жеља за производњом органске хране у далеко већем порасту.

„Сигурно ће опција производње такве хране бити доминантнија у наредном периоду. Што се тиче Руске Федерације, она је и званично обелоданила да жели да буде лидер у производњи органске хране. Она у овом тренутку може да стави 4,5 милиона хектара нетакнуте, неконтаминиране површине за органску храну и мислим да ће брзо Москва, уз још неке руске градове, бити берза органске хране. То је шанса и за нас. Ми бисмо били на губитку, ако би дозволили да се на нашим површинама дозволи производња ГМО“, уверен је Пешић.

Опасност од биотероризма

На питање — шта подразумева под појмом ГМО тероризма, о којем говори у својим радовима, овај генетичар указује на могуће злоупотребе у науци, па и на то да платформа за генетичку модификацију може бити и добра платформа за биотероризам.

„То значи да можете да програмирате такву генетичку модификацију бактерије, патогена, вируса, тако да се одређени гени укључе, или искључе уз помоћ неког спољног окидача, а то може да буде и неки ГМО. Тако добијате темпирану биолошку бомбу на неком простору. Примера ради — можете да дизајнирате ГМО биљку која ће укључити гене комарца који носи веома вирулентан патоген било које ендемске болести, од еболе, до оних које се и даље сусрећу, а сматрало се да су давно искорењене“, објашњава професор.

Ако је тероризам оно што ће изазвати велика разарања и људске жртве како би био дестабилизован одређени регион или држава, биотероризам је, како објашњава, све то, уз коришћење биолошког материјала, какав је и ГМО. Он додаје да, за разлику од нуклеарног и хемијског акцидента, за изазивање биолошког не треба велики број људи. Довољна је и приватна лабораторија где имате знања да направите патоген и да то активирате на одређеном простору.

Пуштен дух из боце

На питање — постоји ли начин да се дође до сазнања бави ли се неко тиме и како је то могуће спречити, он одговара да велике силе имају ресурсе и могућности, јер имају суптилне механизме дијагностике.

„Међутим, када пустите било који биолошки патоген или ГМО да направи било коју врсту штете, то је као када пустите духа из боце. Њега је врло тешко контролисати, тако да и они који намеравају то да учине врло пажљиво мере какве би штете могле да буду проузроковане. Када говоримо о овој врсти тероризма, знајући да се може десити на било којој тачки земаљске кугле, на потезу су озбиљне државе, али поремећаје треба да региструју институције регионалног и локалног типа. Ми такво континуирано праћење за сада немамо, осим када је у питању контрола ваздуха и квалитета воде“, указује Пешић.

Фото: Карен Елион

Овај генетичар је докторирао у Русији, која је примљена у СТО, иако није пристала на производњу и промет ГМО, али се усавршавао и у Америци, која је родоначелник ГМО.

„Русија је нашла неки свој здрав пут, иако је тада лутала због економских проблема. У науци ни тада, као ни сада, није оскудевала у врхунским стручњацима“, каже он.

„Америци недостају научници у тој области, а тражили су их на свим странама света“, напомиње саговорник Спутњика.

Велики број научника је, привучен добрим условима, ту и остао, али су мултинационалне компаније у великој мери ушле у агробизнис, што је, по његовој оцени, америчким фармерима ускратило велике могућности.

„То се сада види по трговинском сукобу Америке и Кине, јер највише штете трпе управо амерички фармери, који не могу да извозе генетички модификовану соју. Њој је Кина, због бројне популације, још раније отворила тржиште. Сада су, због високих такси, већ пропала три аранжмана, а уместо Америке, са сојом је ускочио Бразил. То што је Трамп обећао фармерима да ће ускочити са 18 милијарди долара прве помоћи, испоставило се да то, ни из далека, није довољно. У последње две или три године амерички фармери се много више задужују код банака и у овом тренутку им перспектива није лепа“, каже Пешић.

Зато се, како је приметио, Европа, од скандинавских земаља, преко Немачке, Швајцарске, а поготово преко високо пољопривредно развијене земље Данске, окреће органској храни, којој саговорник Спутњика предвиђа превагу у односу на ГМО.

Мира Кантараш Тркља

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 8. 9. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Pitanje GMO proizvodnje u mnogome gubi smisao u situaciji kada postoje indikacije da se GMO proizvodi (sto u obliku stocne hrane, sto hrane za ljude) UVELIKO nalaze u Srbiji. O tome se nekako slabo govori.
    Proizvodjaci soje recimo sve vise konstatuju da na svetsokm trzistu“slabo ko mari“ sto nasa soja nije GMO, i da od toga nemaju neku korist.

    Свиђа ми се

  2. Pristanak na GMO seme znaci zavisnost od proizvodjaca semena,kao proizvodnja nafte uvedu se sankcije odredjenoj drzavi,kao nama naprimer 93 94 95 inema nafte nema sejanja,nema sijanja nema hrane,
    A gmo seme je kao grfofonska ploca nema kopiranja,kao CD iliDVD ,SEME GMO dobije drzava koja je poslusna,koja nije snkcije i cao narode jedi korenje ako ga bude.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s