Могли бисмо додати да се обесмишљава и реч хомофобија, јер је њено право значење – страх од људи, а као замену, односно праву реч, треба увести – содомофобију

У медијима се најављује да ће у септембру бити одржана још једна парада организације коју називају ЛГБТ, ма шта то значило. Пошто у ову организацију спадају и они које називају хомосексуалцима, мислимо да би требало рећи следеће. Реч „хомо“ значи човек и то без обзира на пол, дакле човек као врста, а сексуалац је свако онај ко у своју природу има усађен сексуални нагон, односно нагон за репродукцијом или продужењем врсте са супротним полом (секс значи „пол“), а то је сваки човек (ако није захваћен неком болешћу која га у томе онемогућава). Дакле, као што се човек може дефинисати као хомо религиозус (јер има у себе усађену способност за успостављање духовне везе са Богом) тако може бити дефинисан и као хомо сексуалац (јер има у себе усађену способност за телесну репродукцију кроз везу са женом, или жена са мушкарцем).

Поента је та да се ова реч погрешно употребљава да би се означило нешто друго, нешто што није ово о чему смо говорили а о чему ћемо говорити у наставку. За то нешто се онда убацују и неке друге описне речи као што је геј (весељак) или квир (необичан) и томе слично. Права реч која би осликала особину људи о којима говоримо није хомосексуалац већ – содомиста. То је реч која има свој извор у Светом писму Старог завета (а не заборавимо да се више од 80 % становништва Србије изјашњава као православно, што значи да поштују Свето Писмо).

У Првој књизи Мојсијевој, која се зове и Постање, описано је како је Бог послао своја два Анђела да изведу Аврамовог синовца, Лота, из Содома јер је Бог имао намеру да уништи тај град због безакоња његових становника. Неки од становника Содома су, међутим, видели када су Анђели ушли у Лотов дом и подбунивши остале, дошли су пред његова врата и тражили од Лота да им преда своје госте, видевши да су то младићи, не би ли их познали (а та реч се у Библији користи да означи телесне односе). Лот им је чак нудио своје ћерке само да не дирају госте, али ови нису пристајали на то, па им је зато Бог одузео вид, и за то време извео Лота, његову породицу и Анђеле из Содома, а град је уништио сумпором и огњем.

Реч содомија се колоквијално користи за телесне односе човека са животињом, али, мада се у Старом завету говори и о оваквим односима који су строго кажњиви, они нису повезани са Содомом и његовим становницима. Оно, пак, што се именује као хомосексуализам, јесте, заправо, класична содомија и тако је треба називати.

Да ли је содомија болест или грех, друго је питање око којег постоје различита мишљења. Ми сматрамо да је то грех који проистиче из прихватања ђавољег савета и каснијег саображавања са таквим, исквареним начином живота. По нашем уверењу не постоји, дакле, природна предодређеност за содомију, па би сваки човек, уколико би прихватио ђавољи наговор, могао да постане содомиста. Наравно, животне околности неким људима у великој мери олакшавају пад у овај грех.

Могли бисмо додати да се напред реченим обесмишљава и реч хомофобија, јер је њено право значење – страх од људи, а као замену, односно праву реч, треба увести реч – содомофобија.

И, на крају, требало би устати и у одбрану дуге, као природне појаве за коју се каже да ју је Бог поставио на небо као знак да више неће бити потопа попут онога који је давно уништио скоро цело човечанство. Дуга је, дакле, један сасвим позитиван знак, лепо ју је видети и јавља се обично после кише као најава лепог времена. На заставама ЛГБТ организације, међутим, она је инструментализована у сврху промоције греха и изазива код православних хришћана одбојност и жалост. Зато треба узети назад оно што је наше и дугу користити у православном, хришћанском контексту.

Categories: Разномислије

Tags: Александар Сарачевић, содомија, хомо, хомосексуализам