Доносимо видео запис целе трибине СС УЖИВО, одржане 31. августа у СКЦ Ћирилица, Скерлићева 12, Београд
Владимир Димитријевић, Слободан Антонић, Никола Н. Живковић и Александар Лазић (Фото: Соња Ракочевић)
На трбини су говорили Александар Лазић, главни уредник Стања ствари, те колумнисти сајта – Слободан Антонић, Владимир Димитријевић и Никола Н. Живковић.
Александар Лазић је подсетио на настанак и развој Стања ствари – са посебним нагласком на опстанак сајта. Његово излагање доносимо посебно овде.
Професор Слобдан Антонић, у свом кратком излагању, назначио је да је некада Србија имала и 50 релевантних медија, а да се сада сајтови попут Стања ствари могу набројати на прсте једне руке.
Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић)
Доктор Владимир Димитријевић је своје надахнуто обраћање започео цитатом из „Студента“ са почетка деведесетих и показао да су се и тада тражиле исте ствари као сада – слобода медија, пре свега.
Впадимир Димитријевић (Фото: Соња Ракочевић)
Повратик из Берлина, писац и публициста Никола Н. Живковић прво се осврнуо на свој завичак – Жумберак – а онда истакао да је његова жеља да оно што је добро видео у Немачкој пренесе и у Србију.
Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Погледајте цео видео запис који је урадила ТВ продукција СЛАВИЈА ИНФО
ПС. Наш сарадник Никола Варагић је већ „бацио“ тему за размишљање шта би могло да буде тема следећег скупа:
Дакле, зна се, отприлике, ко су главни и одговорни за формирање суверенистичке листе, сада је само питање да ли ће они преузети одговорност на себе, и ко ће први да повуче и проба да покрене рад на изради националног програма и стварању патриотског блока. Да ли су то, можда, људи који се сабирају око сајта Стање ствари? Можда је то права тема за следећи скуп „Стање ствари уживо“.
Categories: Стање фото/видео ствари
Evo zanimljivih pitanja koje sam smislio za sve ljude koji se bave razmišljanjima na temu nacije, kulture, vere, ideologije i sl. 🙂
Postoje dve prodavnice u malom gradu koje se bave prodajom istog proizvoda koji vam je potreban. Jedan trgovac je Srbin, drugi Albanac.
1. Ponuda trgovca Srbina je mnogo bolja od ponude trgovca Albanca;
2. Ponuda trgovca Srbina je neznatno bolja od ponude trgovca Albanca;
3. Ponude su iste;
4. Ponuda trgovca Albanca je neznatno bolja od ponude trgovca Srbina;
5. Ponuda trgovca Albanca je mnogo bolja od ponude trgovca Srbina;
Od koga ćete kupiti u navedenim slučajevima i zašto?
@jr Zavisi da li je Albanac lojalan Srbiji.
@Jr
А, како поступити у случају када је ”трговац” Србо-Албанац?
Не тргује робом, ал` има прилику да ”тргује” политиком?
Драган Славнић
@Јуниор
Волим таква страшна питања, јер се само тада човек нађе пред огледалом у којем види страшило, а не себе како се видео до тад (али и то само ако је склон искрености).
Мора се за тренутак размислити, јер смо сложени из свих наведених елемената/атрибута.
Прост одговор, скоро “из залета” – прве 4 опције су јасне – а за пету питам – Какав је то Србин који дозвољава да Албанац има много бољу понуду за Србина?
После преслушавања снимка, рекао бих – народу је и сада, као и до сада, потребно бар мало нацртати шта треба да ради. То није карактеристика само Срба него и других, јер је увек 15% или мање “проактивних људи” (читај – вођа, који имају снажну визију и мотив да је остваре), а остали су увек само следбеници. Сам за себе знам да се замишљам у 15%, али ми је најлакше да будем следбеник. Зато ваљда боравим овде међу коментаторима, као Statler и Waldorf у Мапетима, уместо да урадим нешто конкретно од “100 задатака” поменутих на састанку.
Питање је интересантно, али је превише поједностављено.
Доста је битно о ко производи робу, а мало мање битно ко је трговац, мада и то има утицаја.
А тачан одговор је да нема тачног одговора. Јер у покушају да купујем домаће, једно време сам док је Мишковић држао Макси, претежно куповао у тој трговини. Испоставило се да је Мишковић, као претпостављени Србин, био доста лошији према својим добављачима (ситним прозивођачима Србије) и самим потрошачима (сужен избор робе јер су мали добављачи тешко улазили у Макси). Чак имам утисак и да је за због њега уведен закон који је ограничио рокове плаћања у привреди, јер је уговорао са добављачима неке рокове који су били превише дуги, чиме је уништавао исте.
На практичном нивоу сваки дан на њега одговарамо.
Довољно је да погледати у свој вц и видет да ли је тоалет папир марке Fresh (шабачка Пирамида 072 доо), Perfex(београдски Дреник днд доо) или неке друге робне марке домаће производње или пак Violeta (западна Херцеговина,-Хрвати), Paloma (Словенци) или Zewa (Немци).
Од домаћих робних марки за поједине ствари којих немамо, а биле су добре су – паста за зуле Азулин (Хенкел је након куповине крушевачке Мериме пренео производњу у Словенију), прашка за прање рубља Беохемије која је отишла у стечај коме сада не могу да се сетим имена (додуше имају неки Меримини, али су доста слабијег квалитета)
Опет, на крају се доста своди на то да ли нешто производиш, јер ако не онда имаш добре шансе да будеш де факто колонија, као и да ли храниш своју војску, јер ако не храниш, хранићеш туђу.
Hvala svima na odgovorima. Veoma su mi zanimljiva ta pitanja zato što mi izgledaju kao stablo (pojednostavljena tačno, ali upravo kroz odgovore zamišljah da ljudi zamišljaju dalja pitanja i odgovore 🙂 ), koje možemo granati u raznim smerovima. Kada bismo razmišljali samo o svom ekonomskom interesu jednostavno je – novac odnosno bolja ponuda igra presudnu ulogu. Međutim, šta kada je ponuda ista? Šta ako ista pitanja postavimo u Vranju, Valjevu i Subotici? Ko se više plaši uništenja sopstvene kulture postepenim napretkom druge? Da li se može razmišljati na nivou pojedinca u smislu odgovornosti prema svojoj kulturi? Šta ako kupovinom kod bilo kojih drugih pomažemo uništenje sopstvene kulture? Znate već… pomažemo razvoj druge kulture u okviru Srbije…
Sa stanovišta javnih prihoda, svejedno je ko je u pitanju tj. kome pravimo posao jer isti javni prihodi određeni propisima idu u državnu kasu i od Srbina i od Albanca. Bar je tako prema propisima…
Šta je sa pitanjima podsticaja (kako to lepo reče gospodin Milorad: “Kakav je to Srbin…” 🙂 )? Šta ako kao potrošači podstičemo Srbina na bolji rad svesnim ekonomskim izborima izborom drugog ponuđača, ako je ponuda ista? Šta ako je čak i ponuda Srbina malo bolja ili lošija? 🙂 Da li je moguće tako nešto? Da li je uopšte govoreći takvo ponašanje ukidanje racionalnosti ekonomskih izbora ili naprotiv – veoma razumno ponašanje imajući u vidu perspektivu potpunog uništenja naše kulture zločinačkim projektom Velike zamene stanovništva Evrope?
@ Jr
Ја, нажалост, Вама не могу да захвалим што сте тотално скренули причу са представљања Стања ствари на причу “шта би било кад би било да толико и толико анђела стане на врх игле”.
Али, добро прихватам да је грешка моја што сам Вам уопште пустио коментар: али ВИШЕ КОМЕНТАРА на ову убачену тему на овом месту нећу пуштати.
хвала свима на разумевању,
Александар Лазић
Питање за све.
Који вам се бот више допада, демократа или републиканац?
п
Порука за шмекерску екипу горе: само напред, поздрав из Аранђеловца. Господин Лазић- el mago српског web новинарства, Др. Антонић-Billy Idol савремене српске политичке сцене, Др. Димитријевић-James Brown савремене српске културне сцене. Живковића морам боље да истражим, претпостављам одличан. @ Jr. Кад имаш сопствену земљу, стоку, пилиће, садиш 60 врста поврћа и воћа, имаш la plata комотно да сваке године путујеш у Египат и Јужну Америку уместо код учк скотова и у усташију, не треба ти нико “из региона са робом”. То и јесте суштина очувања Косова и Метохије, али и сопственог села и сељачке аристократије. Слобода, да се живи као што Јose Armando живи у својој Casa Grande у познатој серији Esmeralda (1997). Бити сељак, велепоседник са 100 јаких радника, е то је права ствар. Ја се трудим да живим ту идеологију. И да… Esta Grasa је шпански и значи ова маст (доминикански slang за “права ствар”).