Обележавање 80. годишњице од избијања Другог светског рата почело је 1. септембра у Пољској где су Франк Валтер Штајнмајер и председник Пољске Анџеј Дуда заједно пошту цивилним жртвама Другог светског рата
Пољски председник Анджеј Дуда и немачки Валтер Штајнмајер на обележавању почетка Другог светског рата (Фото: Политика)
Председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер обећао је данас у Вјелуњу, првом градићу у Пољској који је његова земља под владом фашиста бомбардовала још пре објаве Другог светског рата, да Немачка неће заборавити на одговорност коју јој намеће историја и на пољском језику замолио за опроштај за ратне страхоте.
„Цинизам немачког агресора био је безграничан, последице страшне али без обзира на то нема много Немаца који знају за догађаје у Вјелуњу и дошло је време да се то промени. Вјелуњ мора да остане у нашим мислима и срцима. Прошлост не може да се заборави. Она не пролази. Желимо то да памтимо и прихватамо ту одговорност коју нам намеће наша историја”, казао је у зору на свечаном обележавању годишњице бомбардовања тог града председник Штајнмајер.
На немачком језику а затим и на пољском рекао је да одаје пошту жртвама напада на Вјелуњ, пољским жртвама немачке тираније и моли за опроштај.
Обележавање 80. годишњице од избијања Другог светског рата почело је 1. септембра у Пољској у Вјелњу у централној Пољској где су Франк Валтер Штајнмајер и председник Пољске Анџеј Дуда заједно у свитање одали пошту цивилним жртвама Другог светског рата.
Вјелуњ су као први бомбардовали авиони Хитлеровог ратног ваздухопловства 1. септембра 1939. године у 4:40 ујутру, док је градић спавао, изненада, док још Немачка није објавила рат Пољској.
Три четвртине Вјелнуња легло је у рушевинама, бомбардоване су и болница и синагога а у бомбардовању је, како најчешће наводе историчари, јер прецизног списка нема, погинуло је око 1.200 људи.
„И данас је сећање болно. Био је то терор за којим је уследило уништавање, наставило се понижавање, сви прогони, тортуре и убијање милиона пољских грађана и пољских и европских Јевреја”, казао је немачки председник и захвалио Пољацима и Европљанима што су упркос свим тим језивим злочинима које је његова земља починила широм света пружили руку помирења и поново прихватили Немце у круг Европе и Европљана, јавља Бета.
Немачки бојни број Шлезвиг-Холштајн дејствује на пољски војни депо на полуострву Вестерплате (Фото: Викимедија)
Председник Пољске Анџеј Дуда захвалио је Штајнмајеру за ту моралну сатисфакцију да је као председник Немачке обележавање годишњице почео баш у Вјелуњу.
„Мислите ли да је лако доћи у град који су пре 80 година зверски уништили људи из властитог народа? Из претходног поколења, поколења очева и дедова. Зар мислите да је лако погледати у очи онима који су преживели или онима који носе у себи цео живот трауме? Хвала председниче. Видим човека који је дошао с покорношћу, погнуте главе за то да ода пошту. Присуство председника Немачке то је вид моралне сатисфакције”, казао је председник Дуда Штајнмајеру и грађанима Вјелуња.
Централна државна свечаност обележавања 80. годишњице од избијања Другог светског рата одржава се овог пута изузетно у Варшави а не у Гдањску, где је формално рат почео нападом немачког бојног брода на пољски гарнизон у свитање 1. септембра 1939. године, зато што је цео програм подређен главном госту, председнику САД Доналду Трампу, који је, међутим, због урагана на Флориди у последњем тренутку отказао посету и учешће у Варшави.
Обележавање годишњице у Варшави је у свету изазвало први пут и контроверзе зато што су за разлику од прослава пре 10 година овог пута пољске власти конзервативне странке Право и Правда настојале да избегну по сваку цену да једна од главних званица буде председник Русије Владимир Путин и уместо свечаности са некадашњим ратним савезницима, власти су одабрале да је обележе са садашњим из НАТО, Европске уније и Источног партнерства.
Са Западног Балкана без обзира на велике цивилне жртве и јак антифашистички покрет њихових земаља позивницу тако нису добили председници Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније и њих нема међу 250 гостију из 40 државних делегација.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Пре 50 година западнонемачки канцелар Вили Брант, приликом службене посете Пољској, неочекивано је пао на колена пред спомеником жртвама нацизма у Варшави. Овај гест изазвао је опште одобравање широм света а Брант је наредне 1971. године добио Нобелову награду за мир.
За тадашње комунистичке власти у Пољској овај чин је био неочекиван и њиме нису били сви одушевљени. У слику Немаца, непријатеља и агресора, коју је неговала тадашња пропаганда, никако се није уклапао немачки канцелар који клечећи моли за опроштај. Вероватно због тога Брантов чин није ни изазвао велике реакције у Пољској. Тек 1989. године та слика је нашла место у пољским уџбеницима.
Да ли би Руси учинили неки сличан гест ?
@ Deda Djole
……..Да ли би Руси учинили неки сличан гест ?
++++
А што то, није урадила она наказа из усташке ндх, која је јуче у Пољској вирила из ****** Франк Валтер Штајнмајеру ?
Представница фашистичке државе, која је једина у свету имала и логоре у којима су убијали србску децу.
Председница оних зликоваца, чији су потомци наставили њихов злочиначки пут.
Организовани као усташки државни пројекат.
Једини који знају.
“Председник Немачке Валтер Штајнмајер у Пољској замолио за опроштај
за страхоте Другог светског рата”
Молба за опроштај би била потпуна, да је том приликом обећао Пољској
и надокнаду ратне одштете – али није?!
Молба не кошта ништа, само мало театралности, и то је – све!
Драган Славнић