Владимир Величковић преминуо у сплитској болници након што му је ноћас позлило
Владимир Величковић (1935–2019). Фото: Википедија/CC BY-SA 4.0
Добитник највећих признања у области уметности, један од најеминентнијих српских сликара, aкадемик Владимир Величковић преминуо је у 85. години, сазнаје РТС у Српској академији наука и уметности.
Владимир Величковић је преминуо у сплитској болници након што му је ноћас позлило, сазнаје РТС.
Величковић је рођен 1935. године у Београду. Уметност је заволео још у раном у детињству проведеном у послератној престоници.
Већ са 16 година излаже први пут у павиљону „Цвијета Зузорић“, где је био међу најзапаженијим уметницима.
По наговору оца уписује и завршава Архитектонски факултет иако је, како је сам говорио, желео да упише Ликовну академију.
На бијеналу младих у Паризу 1965. осваја главну награду, а већ наредне године сели се у француску престоницу где је живео већи део своје сликарске каријере.
Одликован највишим признањима
Владимир Величковић је био представник нове, модерне фигурације. Припадник групе „Медиала“ која је окупила уметнике, архитекте, филозофе око идеје љубави према уметности
Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, орденом Витеза реда уметности и књижевности.
За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.
Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности и први је Србин члан ове Академије.
У априлу 2007. Величковић је одликован француским Орденом витеза легије части.
Излагао је широм земаља Европе, Азије и Америке.
„Радим сваког дана“
За себе је говорио да је потпуно посвећен послу иако је, по сопственом признању, био врло неорганизован.
„Веома сам мотивисан, амбициозан, бескомпромисан… Радим сваког дана. И то по цео дан. Стојећи. Често не седам ни кад једем…“, испричао је Величковић у интервјуу за Политику.
Сликарски узори били су му Микеланђело, Дирер, Гоја, Рембрант.
Заљубљеник у спорт
Осим уметношћу, Величковић се у раној младости страствено бавио спортом.
Тренирао је атлетику у Црвеној звезди и са својим тимом био првак старе Југославије у дисциплини 4 x 100 метара.
Његова приврженост спорту била је видљива и кроз његов уметнички опус. Радио је спортске плакате за Фудбалско првенство света у Шпанији 1982, за Олимпијске игре у Барселони 1992.
Такође, био је ангажован и при представљању гренд слема Ролан Гарос, али и у рекламама за скије „росињол“.
Полувековна љубав
Иза себе је оставио супругу Маристелу, Далматинку из Сплита, са којом је у браку био више од пола века. Имају двојицу синова, који се такође баве уметношћу.
„Дискретна, конструктивна, неопходна за функционисање у овом мом послу. Емотивно увек стимулише креативно…“, причао је о својој супрузи.
Датум и место сахране биће накнадно саопштени.
Опрема: Стање ствари