Будући да су велики делови Београда под азбестним крововима, апелујем на надлежне да прошире свест код народа о овој потенцијалној опасности и забране свако извођење радова на азбестним крововима

Азбестна влакна увеличана електронским микроскопом (Фото: Викимедија)

Пре пар недеља, у само недељно јутро, кренуо сам у град и на самом излазу из своје зграде опазио сам да људи на оближњој згради, поставивши скелу, сами скидају кровни покривач, а то су азбестне плоче салонита, високо канцерозног материјала који се рангира као други најчешћи изазивач канцера плућа, одмах после пушења. Они нису имали никакву личну заштиту нити су на било који начин заштитили простор на којем су радили тако да је ветар могао да разноси канцерогену прашину на све стране.

Не приговарам томе што се велика пажња за изазивање канцера у последње време придаје осиромашеном уранијуму, али ми морамо бити свесни тога да се на много места око нас налази веома опасан материјал- азбест, најчешће на крововима зграда, према коме се морамо односити са изузетном опрезношћу. За радове са таквим материјалом у западноевропским земљама постоје посебно обучене екипе које имају заштитну опрему. Такав материјал, затим, мора бити одлаган на посебна заштићена места а не на обичне депоније. Не сме се, дакле, дозволити да се станари зграда сами пењу на такве кровове и изводе радове на њима јер тако излажу и себе и друге великој опасности. Употреба азбеста је, иначе, кода нас забрањена 2011. године, али је он до тада, кроз скоро цео двадесети век, уграђен у многе зграде и сада представља велики проблем. Његово стручно уклањање би било доста скупо, па неки стручњаци препоручују да се то чини само у случајевима када су плоче салонита дотрајале толико да се круне и представљају директну опасност за људе који се налазе у њиховој близини, а таквих случајева има поред Зрењанинског пута у насељу Крњача (а претпостављам и на другим местима), а да се остали кровови који су у релативно стабилном стању премажу масом која би повећала њихову постојаност.

Уколико је кровни покривач од салонита пропао толико да пропушта воду, могуће је, не скидајући га, преко њега ставити неки други покривач, на пример теголу или лим или нешто друго.

Направићу дигресију констатацијом да је и рушењем зграда у Савамали, од којих је известан број имао азбестне кровове, изазвана велика опасност по здравље најпре радника који су тај посао обавили, а затим и свих оних који су се нашли у близини догађаја, укључујући и околне станаре.

Све у свему, изгледа да у нашем друштву не постоји свест о опасности од азбеста, иако се доста података о томе може пронаћи на интернету, па је због тога народ необавештен и његови поступци, као онај који сам описао на почетку чланка, последица су незнања.

Будући да су велики делови Београда, као Палилула, Савамала, Чукарица и други под азбестним крововима, апелујем на надлежне институције у Управи Града Београда, као и на Грађевинску инспекцију, да најпре прошире свест код народа о овој потенцијалној опасности, а такође и да забране свако извођење радова на азбестним крововима, што би требало донети у форми закона, а такође и окачити на зиду сваке такве куће као упозорење онима који би помислили на такву активност.

Свако ко жели може се упознати преко интернета са особинама азбеста и опасностима од њега, зато сам тај део изоставио, а мој апел је у сврху очувања општег здравља нашег народа и смањења бар оних узрочника опасних болести на које смо у могућности да утичемо.

А. Н. С.

Categories: Да се ја питам

Tags: азбест, екологија, здравље