Поводом текста Николе Милованчева „Суверенистички блок“ као смоквин лист за издају Косова и Метохије, „Стање ствари“, 28. 8. 2019.
Милош Милојевић
Када сам написао преглед ситуације у вези са бојкотом избора идуће године намеравао сам да подробније размотрим разлоге за и против које заступају заговорници, односно противници, бојкота.
У међувремену, господин Никола Милованчев је написао коментар поводом изјаве народног посланика и уредника НСПМ-а Ђорђа Вукадиновића. У коментару Милованчев је изнео неке разлоге, који су на различите начине били заступљени и на другим местима, па верујем да им је потребно посветити подробнију пажњу.
У својој изјави Вукадиновић је казао како је у садашњим приликама излазак на изборе „најмање лоша опција“ и да би он сâм, уколико би се кандидовао за нови посланички мандат, то учинио на некој истински суверенистичкој листи. Од такве листе, ни сада ни у скорој будућности, нема ништа па је ту тему излишно претресати.
Што се бојкота тиче, Вукадиновић је у изјави сажео разлоге назначене раније на више места, између осталог и у колумни у „Политици“ „Бели листићи поново јашу“. Укратко, он наводи три разлога зашто сматра да је учествовање на изборима најмање од свих зала (а свакако мање од бојкота): „1. Да није отпочело ово са бојкотом, опозиција би на изборима сигурно освојила (најмање!) 50–60 места, а то је већ озбиљна сила. 2. Освојио би се сигурно макар неки град и један број општина. 3. Из игре и из парламента испала би практично сва „про-СНС опозиција”.
Ови разлози, по свој прилици, неће уверити бојкоташког скептика но, размотримо оно што Милованчев наводи у прилог бојкоту: бојкотом би била нарушена легитимност режима и стога би његовим међународним покровитељима било незгодно да постигну коначни договор око Косова и Метохије.
Међутим, да ли је то тако? Досадашњи Вучићеви споразуми о Косову спровођени су изразито недемократским, па и насилним средствима, а избори на којима су могли да се окушају нису били ништа мање проблематични од избора који нас очекују 2020. године.
Осим тога, недавна посета изасланика Европске уније Дејвида Мекалистера не охрабрује да је Западу, арбитру свих наших несрећа, на срцу узорност српске демократије. „Ускоро ћете срећом имати изборе и грађани [ће] моћи да одлуче“, поручује цинично Мекалистер уз разбориту опаску да је „истина негде на средини“, ваљда посред заборављене штангле којим је разбијена глава Борка Стефановића.
Оно што политички Запад у небројаним приликама понавља јесте – обнављање дијалога Београда и Приштине. На свако „гуше медијске слободе“, „прогоне опозицију“ и „бију нас, Дејвиде“ одговор је непромењен – очекујемо обнову дијалога између Београда и Приштине. Чим Приштина укине таксе, разуме се.
Стога верујем да је врло разборито претпоставити да ће бојкот – који ће по свој прилици бити делимичан, што због фингиране што због заведене опозиције – мало нашкодити легитимитету режима и да ће Запад нехајно прећи преко изјашњавања неког процента испод половине бирачког тела на гласачким местима.
Могао би се заправо заступати и супротан став – да ће Вучићу много бити лакше да олако обећано и испуни уколико је Скупштина испуњена клоновима Марка Атлагића, Александра Мартиновића, Маријана Ристичевића, Војислава Шешеља и сличних без и једног гласа који би, барем неколико минута, искористио да јавности укаже на оно шта се збива.
Но, оставимо по страни сва ова разматрања око легитимитета и ускраћивања истог. Изгледа да сва пробојкоташка разматрања имају једну имплицитну претпоставку: успешност бојкота.
Од сва три аргумента која је Ђ. Вукадиновић навео у прилог учешћа на изборима један их баца у дубоку сенку – а шта ако бојкот не буде успешан? Опозиција је раздељена, неки су већ најавили учешће на изборима, други се још премишљају. Бојкот је најављен прерано и има времена да се појави још потенцијалних учесника од монархиста који се залажу за обнову немањићке владе до маоиста који ће, уз обзнану изборне победе, прогласити и почетак Културне револуције! Тешко је баратати неким бројевима, од странака које могу да рачунају са процентом или преко подршке на изборима ће по свој прилици учествовати радикали, ДСС са или без СПАС-а, ЛСВ и мањинци. Уз стесане бирачке спискове власти ће можда успети да и уз кампању бојкота постигну фину излазност, не много различиту од претходних изборних циклуса.
Ко би, у таквом случају, поднео политичку одговорност за неуспех бојкота? Какви би били изгледи утучене опозиције у ишчекивању потоњих избора?
И на крају – колико ће тек онда бити лакше свођење Србије на европску меру у изведби Александра Вучића и његових западних партнера?
Categories: Разномислије
Чини ми се да је главна дилема или питање за садашњу реалну Опозицију, који су најважнији разлози њихове борбе против садашње владајуће коалиције. Савез за Србију треба да јасно и искрено, колико је то могуће у политици, на заједничкој седници изнесе те главне разлоге. То би свакако требало да буде однос Србије према отетој Покрајини Косову и Метохији. Сви остали разлози, као (не)присутност на медијима свих врста, узурпација надлежности једног човека или групе у више државних органа и установа, уживање у гостовању на националним и квази-националним телевизијама и “евоцирање” понашања Тита обиласком државе и сл., треба да се помере у други план. Руководства странака Опозиције морају да својим члановима објасне довољно јасно, да је сада за државу најважније на који ће се начин решавати питање наше отетог Косова и Метохије. Да се грађанима укаже на сву опасност и штетност од решења, које нуди председник Вучић са најближим сарадницима Брнабићком, Дачићем и Вулином, са поделом Космета са сепаратистима. Са таквим припремама чланова странака и нестраначки опредељених грађана, може се изаћи на Изборе са мало ризика. И, да поновим, треба јасно одвојити однос према питању Косова и Метохије као најважнији. И све остале фрустрације садашњом влашћу оставити као мање важне или неважне. Јер власт прибегава стварању “конфузије” у главама грађана. Говоре о “компромису” за “Косово” а одмах потом о повећању плата и пензија. Вероватно поучени од психотерапеута и хипнотизера маса са Запада, они на овај начин убеђују грађане да је најбоље решење признање “Косова” за нову државу са неким ситним уступцима на Северу. И да ће једино на тај начин моћи да развијају Србију у привредном погледу. Овде ће се појавити проблем са начином упознавања грађана, присталица реалне Опозиције и страначки несврстаних грађана уз блокаду медија. Треба се сетити старијих начина сарађивања са народом, пре појаве радија и телевизије. Ако се страначки активисти широм Србије добро припреме, и сами прихвате ове ставове, они ће у директним сусретима са грађанима бити више убедљиви од разних говора припадника државног врха преко писаних и електронских медија.
Аргумент за бојкот је следећи “бојкотом би била нарушена легитимност режима”. Међугим то нема смисла. Режим већ сад “управља” државом (влада) са подршком 25& бирачког тела. Пола изашло, пола гласало за њих. Ако опозиција (каква год била) нее изађе на изборе да би АВ-у ускратила легитимитет, АВ ће направити другу опозицију која ће му дати легитимитет. Шешељ и Миша Вацић стоје спремни. А са правне тачке гледишта избори су легитимни док год и један бирач изађе на њих.
Према томе намеће се питање да ли је бојкот избора заправо спин у корист режима.
А уколико мислите да се нема за кога гласати, гласајте за оне који су смењиви на изборима. За почетак.
@ Разлози за бригу
Постоји једна стара новинарска прича из времена када је Емпајер Стејт Билдинг био највећа зграда у Њујорку. Реч је о полемице о ефекту клевете (лажи) и демантија на конзументе медија (штампе, радија, ТВ, а данас и Интернета). Тада је однос између клевете и истине неко објаснио следећим примером: КЛЕВЕТА – то је као кад једна особа изме перјани јастук и попне се на највишу зграду у Њујорку, разсече га и пусти перје да се разлети по целом граду. ДЕМАНТИ је као кад клеветом погођена особа крене пешице по граду да скупља једно по једно перце и враћа га у јастук. Ако овде имате све телевизије и таблоиде који милионској публици свакодневно дистрибуирају неистине како да свима њима објасните да то није истина?
Nisam ni sumnjao da će Vukadinović prećutati napad na sebe. Samo što se neće lično oglašavati, nego će i dalje da relativizuje argumente za bojkot. Na iskrenim i patriotskim strankama nije da odmeravaju da li će bojkot uspeti ili ne, nego da daju sve od sebe da uspe. Jer svako učešće na ovim izborima je kolaboracija sa okupatorom. Uostalom kako ljudi ne vide da su Vukadinović i Amerikanci danas na istoj strani. Ako ne mogu da vide šta radi Vukadinović, valjda vide šta rade Amerikanci. Osim toga pogledajte koliko se promenila politika nspm. Juce su objavili hvalospev Stefanovicu… Okrenuo je ćurak, to je i slepima jasno, samo je pitanje koliko je za to dobio.
@Kosta Dori: Znaci, posto ce verovatno sa ili bez bojkota na izbore Izaci ipak nesto vise od 50% biraca, po Vama se mora zakljuciti da su i svi oni, a ne samo stranke koje ucestvuju na izborima bez obzira za koga bi izasli biraci glasalik, sve sam kolaborant? Bez obzira na Vukadinoviceve motive i eventualne honorare , mislim da je njegov stav najmanje los. Sta zamerate njegovim nastupima u skupstini?
Свима је јасно да бојкот просто не може да буде “тренутно ефикасан”, тј. да нам обећа одлагање трагедије, јер 1) кловн-власт има своју кловн-опозицију, 2) народ (у великом проценту) жели само хлеба и игара и не занима га Косово – чак напротив сматра да га се треба ослободити, 3) велика већина гледалаца телевизије је потпуно одбацила и оно мало ума преосталог од комунистичког испирања мозгова, 4) чак и од “реалне” опозиције више не знамо шта можемо очекивати, тј. изгледа да то што је некад деловало као стварна опозиција више нема исте ставове.
Но, са друге стране, нема ни мало шансе да се на не-бојкотованим изборима добије било шта. Ни мало, уверен сам, јер исте умне силе делују и у овом и у оном случају.
Стога ипак гласам за бојкот, а поготово да такав став имају Срби са Косова – на крају ће они својим великим трпљењем и мучеништвом можда бити одлучујућа морална полуга преокрета.
Ни у једној варијанти немамо гаранцију да ће 2021. Србија дочекати са Косовом у својим границама. Једини гаранти за ослобођење (кад-тад) смо ми, који не одустајемо. Чак могу да кажем да, и ако се Косово преда странцима издајничким србским потписом, у нешто измењеним условима све може бити преокренуто. Ако се са њихове стране негирају принципи неромењивости граница, зашто бисмо ми поштовали тај принцип у будућности?
Вера у Бога прекрива све недаће које имамо. Будимо упорни и стрпљиви. Цар може да добије и порез и изборе, али душе – не! Наше душе су само за Бога, ако знамо шта радимо.
Kolaborateru objašnjenje:
1. Građani su pod dejstvom propagande, dobra deo ne razume šta čini
2. Kad je rečeno da je okrenuo ćurak naopako, znači da je od jednog trenutka počeo da priča drugu priču. Ne bavim se Vukadinovićem iz prošlosti, nego ovim od juče. Osim toga, upravo mu je ta opozicionarska prošlost dodala koju nulu na čeku.
3. Njegov stav je jako loš jer razbija opozicioni korpus. Amerikanci i EU su takođe protiv bojkota. Zašto? Zato što žele dobro Srbiji? Hiljadu puta je potvrđeno do sada šta oni žele.
4. Hoće da uguraju opoziciju u Skupštinu po svaku cenu, a onda će ta Skupština, čak i uz protivljenje te opozicije da aminuje nezavisnost Kosova i Metohije. Zato im je bitno da i opozicija bude u toj Skupštini. Traže potpuni legitimit zakonodavnog organa Srbije za nezavisnost i priznavanje Kosova od strane Srbije!
E u toj priči je sada Vukadinović. Trgovac.
@ Авакум
У праву сте у погледу предности оних који владају медијима. Али, не треба губити вољу и прихватати да је све узалудно. Треба у тим говорима и наступима по медијима наћи “празнине”. И о тим “празнинама” говорити људима у директним сусретима. Овде наравно мислим на главну тему у Србији – одбрану Косова и Метохије. Где ћете већу “празнину” од односа председника Србије према Уставу? И према документима СБ УН који нама гарантују суверенитет над јужном Покрајином. Као и о одбацивању сарадње са нашим пријатељима у иностранству, у првом реду Руске Федерације и НР Кине. А ови наши пријатељи нам указују на Устав и документе УН. Људима треба “отварати” очи. Да виде сву заблуду која им се намеће путем медија наклоњених властима. Ово “отварање” очију може да помогне и код “декларисаних” припадника владaјуће Коалиције. Не треба живети у уверењу да су сви припадници странака: СНС, СПС, ПС, ЈС, СПО, ПУПС и сл. редом за ставове и планове које им износи први човек Србије. Треба и њима помоћи да се ослободе страха од непослушности својим лидерима. И указати им да та послушност води у колективну катастрофу државе Србије. Чланове некада патриотских и државо-бранитељских странака треба подсетити да треба да мисле својим главама, а не главама својих “преумљених” вођа. Те вође можда имају разлоге за такве нове ставове. Али то не обавезује чланове да их следе и упадају у недела издаје интереса државе.
@ Разлози за бригу – Народна изрека каже (парафразирам): ближа је телу поткошуља од џемпера, мада џемпер више греје. Тако је и осиротели народ који државу доживљава кроз деловање странака које су на власти и који од њих већ три деценије доживљава само непријатности. Над свима сваког дана виси немаштина, страх од порезника, извршитеља и ако не глад онда бар недовољно хране јер немају ништа више од пуког преживљавања. Сви виши циљеви су далеко у магли. Можда ви то не осећате, па не разумете.
Лидери опозиције ако желе да воде Србију, морају да имају јасан план и да га износе у свакој прилици а то је, проглашење окупације Косова и Метохије, оснивање Српске банке и апсолутна ампутација страног фактора у свим сферама државе и друштва. Тек тада позвати све Србе на бојкот избора, овако само губимо енергију и време у поделама, а у корист тамних сила којима је интерес да нестанемо.
@Авакум
Не бих полемисао. Више бих вас посаветовао да погледате ствари и из још једног угла. Ако хоћемо изборе и гласање, народ мора за неког да гласа. Онда кад гласа и тај гласач је преузео неку одговорност. Сви ови што су гласали за Вучића, свима па и себи су одговорни што су нас све заједно гурнули у понор. Зрела друштва и ово наше разликују се и у томе што зрели то схвате брзо, па гледају да изваде штету, промене власт, итд, па се онда и власт боји од смене, па није толико у корупцији. А код нас док бирачу дође из задњег дела тела у главу прође деценија. Али, сада су овде избори обесмишљени. Зато би требало снажно наступити са организованим бојкотом и демонстрацијама.
@ Авакум и другим читаоцима
(Сви виши циљеви су далеко у магли. Можда ви то не осећате, па не разумете.)
Па ти циљеви су и најважнији. Њих треба извући из магле. И показати “осиротелом” народу. Народ није постао сиромашан од доласка ове гарнитуре на власт. Они су уложили доста напора да му подигну стандард. Ту су разлози њихове веће популарности. Али, иза те бриге о народу, кроз “зону сумрака” се провлачи нешто много озбиљније и страшније. А то је гурање западног плана о предаји Косова и Метохије за државу албанским сепаратистима. То реална Опозиција треба да прихвати и постави као главни разлог супротстављања владајућој гарнитури. Али, ту има много сумњи. Јер је већи део Опозиције на истом путу решавања питања јужне Покрајине. Ми смо у заблуди ако мислимо да сви они мисле на спречавање највеће издаје у новијој историји Србије. Један део Опозиције мисли само да замени ове садашње на власти. И да са Западом нађе неки “компромис”. Недавно је Покрет Двери објавио бојкот Избора у 2020. години. Ја сам у коментару на ту вест написао да је то добро, ако га прихвате и остали чланови СзС. А шта ако потез Двери само олакша остатку СзС договор са властима и председником Вучићем? Вучић ће, из разлога решавања главног циља из “зоне сумрака”, прихватити и препуштање медија Опозицији. Али, на њима се можда неће ни чути о главној опасности која прети Србији. Причаће се о економским реформама, равномерном развоју региона, повећању плата и пензија, више инвестиција. Грађани ће пажљиво слушати о свему томе. А мало ко ће посветити пуну пажњу спашавању Косова и Метохије од запрећене предаје. Ови Избори 2020. године треба да буду нека врста Референдума о Косову и Метохији. На том питању треба да се изврши поларизација странака и гласача. Али како створити “Суверенистички блок” у Србији? Доста тешко у садашњем распореду снага. Јер се не могу створити два табора – црвени и плави. Зато што су и на власти и у опозицији и једни и други. Зато сам у претходним коментарима писао да треба деловати и на припаднике странака на власти. Без њиховог буђења из “СНС летаргије” и лагодног живота повлашћених на разне начине, нећемо моћи да спречимо “опскурну” намеру државног врха.