Говорити сада о „озбиљном суверенистичком блоку“ је апсурдно. Ко до себе озбиљно држи, на изборе под садашњим условима неће изаћи. Уверен сам да све ово зна и г. Ђорђе Вукадиновић
Изјава Ђ. Вукадиновића пренета и на “Стању ствари”
Народни посланик г. Ђорђе Вукадиновић дао је изјаву дневном листу „Блиц“, у којој је излазак на парламентарне изборе 2020. определио као „најмање лошу опцију“ и најавио могућност да изађе на изборе у оквиру „озбиљног суверенистичког блока“. Ова изјава заслужује пажњу, јер је г. Вукадиновић одличан аналитичар и познавалац политичког живота данашње Србије.
Ја ценим интелигенцију г. Вукадиновића и не могу да претпоставим да он не зна следеће: да се сада највећа борба води око страха режима и његових међународних покровитеља да, у случају бојкота, пролећни парламентарни избори 2020. неће имати легитимност и да се зато и милом и силом, и шаргарепом и батином, тера опозицију да изађе на изборе. Уосталом, изненадна брига соросовских стипендисткиња и стипендиста за демократска права у Србији сведоче управо о фарси која се спрема. Организује се и скупља разноразна булумента: репови старе ДБ (синови и унучићи, а ускоро ваљда већ и праунучићи), егзистенцијално угрожени „патриотски“ интелектуалци, професори којима требају станови или их чека реизбор на факултету, сујетни појединци који у нормалним околностима не би ни могли да рачунају на улазак у Народну скупштину или они који би себе радо видели на „Пинку“ или „Хепију“ (ваљда у паузи фарми и парова). Друштво је шарено али је циљ налогодаваца и платиша јединствен: направити привид патриотске опозиције, која ће бити смоквин лист за завршно потписивање противуставне предаје Косова и Метохије. Уосталом, о овоме ваљда већ и врапци на гранама певају, ствар је јасна.
Извор: Видовдан, 7. августа 2019.
И зато: бојкот избора, под садашњим медијским условима, није „лошија алтернатива“, већ једино могуће решење.
А „суверенистички блок“? Још почетком 2012. залагао сам се за формирање патриотског блока странака, организација и појединаца, као најбоље решење. Многи то нису желели – ни у Србији ни изван ње – али до реализације те идеје првенствено није дошло због егоизама појединаца и ситношићарџијских рачуница. А говорити сада о „озбиљном суверенистичком блоку“, уочи избора 2020, је апсурдно. Ко до себе озбиљно држи, на пролећне парламентарне изборе (под садашњим условима) неће изаћи.
Уосталом, уверен сам да све ово зна и г. Ђорђе Вукадиновић. Ствар је само у личној одлуци сваког појединца: ко ће се продати за шаку Јудиних сребрњака и учествовати у издаји српског народа, предаји Косова и Метохије окупатору – макар и као дворске луде, фингирана опозиција.
Categories: Разномислије
Jedan od komentatora na NSPM je politicko delo Vojislava Kostunice opisao kao “Kolaboracija uz namrgodjeno mrsomudjenje”. Ovo je modus operandi svakog mikropatriotskog pokreta ili partije, s tim sto je DSS imao desetine procenata podrske koje je kohabitator Kostunica mogao da “sagoreva” godinama, dok se danasnje junose krecu u maksimalnim granicama od oko 2% i manje. Iako su svesni da bilo kakva kohabitacija uvek sahranjuje svaku suverenisticku opciju, zelja da se politicki angazman makar malo unovci jaca je od bilo kakvog racija. Za Boska Obradovica nema dileme – bojkot koji je obnarodovao je za njega jedina sansa da izbegne pozivanje na odgovornst zbog gubitka identiteta stranke, izbacivanja i marginalizacije istaknutih pojedinaca te “otkidanja” frakcija poput one sto se danas naziva “zivim za Srbiju”. Za Djordja Vukadinovica bojkot znaci gubitak poslanicke plate ali najverovatnije i raskid sa samozvanim “narodnjacima” Vuka Jeremica. Pazljivom posmatracu svakako nije “pobegla” cinjenica da je NSPM jedan od retkih portala (ako ne i jedini) na kojem je tonski zapis “Malog od Roćena” potpuno ignorisan, sto uz cinjenicu da je Vukadinoviceva sticenica Sanda Raskovic Ivic nasla uhlebljenje bas kod Jeremica. Ako se navedenom doda pojacana cenzura kod komentarisanja na NSPM, i marginalizacija tekstova Slobodana Antonica (koji je do tada maltene imao status jednog od urednika) jasno je da je Jeremic usao u dil sa Vukadinovicem u kojem je NSPM trebao da ga pozicionira kao “narodnjaka i patriotu” i cenzurise svaka podsecanja na raniju politicku aktivnost ali i na trenutne gafove gde mu je na primer drugi covek stranke Zdravko Ponos osnivac prve NATO kancelarije pri generalstabu, sto se nikako ne uklapa u navodnu borbu za ocuvanje Kosmeta. O ostacima DSS-a koji se Kosmeta prisete tek kad prsne neki dil na lokalu ne treba trositi ni reci a ni vreme citalaca. Sve u svemu nema na vidiku nikakve suverenisticke opcije, a pogotovo ne suverenistickog bloka. Imajuci u vidu da je teska artiljerija nevladinog sektora angazovana da se suzbije bojkot – svi znamo sta nam je ciniti.
Идеја г. Ђорђа Вукадиновића о стварању тзв. “Суверенистичког блока” за предстојеће Изборе у 2020. години је мало могућа. Зато што тај “Сувернистички блок” треба да чине и неке од странака које су сада у СНС коалицији на власти. Од странака садашње реалне Опозиције се тешко могу створити “суверенисти”. Јер су они на власти до 2012. године показали да им није био циљ суверена држава Србија са Косовом и Метохијом у свом саставу. Они су “кокетирањем” са ЕУ и преношењем преговора о КиМ са њима, прећутно прихватили оно што су напредњаци и социјалисти храбро наставили од 2013. године. У оваквом стању ствари, са бројним странкама које су, јавно или тајно, већ прихватиле Вучићеву идеју о решавању проблема Косова и Метохије, Србија ће тешко моћи да сачува своју Покрајину од губљења. Потребно је рећи да су главни кривци за овакав морални пад у политичком животу Србије некада патриотске странке СПС, ДСС и ПС. О ренегатима из СРС који су основали СНС и довели до свега овога, не треба трошити речи. А њима помажу, из разлога опстанка на политичкој сцени, видно ослабљена СРС и странка ренегата В. Драшковића, позната као СПО.
Претходни коментатор је доста тога приметио, али греши у томе што заборавља да је “политичарење” процес. У неком времену је тако заиста било, али се ствари мењају. Није више Вукадиновић толико близак Јеремићу. Шта је било било је, сада има неке другачије аранжмане, а и са много утицајнијим и платежно способнијим типосима. Мање-више је све то тачно примећено, али Вукадиновић је то одувек радио, правио ту врсту компромиса, да задржим коректан речник. На другој страни је велика комнкуренција па је тешко доћи до плате, на овој страни прелетачи лакше долазе до прилике. Иначе на свом сајту, Вукадиновић је ову вест потпуно затрпао и скоро се не може наћи, а за насловну страну је ископао неку од пре 6-7 година којом хоће да докаже колико је против Вучића. Истовремено потпуно је цензурисао коментаре, само ботови коментаришу. Ето, постаје исти као Вучић, само у мањем паковању.
Svaku gore napisanu rečenicu g-dina Milovančeva potpisujem. Ali komentar NicktheBlack sadrži neke netačnosti. Od 2011.g. bilo je poziva za formiranje nekog rodoljubivog i suverenističkog bloka koje bi činile neke stranke takve orjentacije i istaknuti časni intelektualci. Konačno krajem 2015. organizovan je takav blok, a obnarodovan na Božić 2016. Božićnim proglasom. Potpisali su ga Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, akademik Kosta Čavoški, profesorka Jasmina Vujić, Đorđe Vukadinović, Slobodan Antonić, Svetomir Arsić Basara, Gojko Đogo, Slavoljub Kačarević, Slobodan Reljić, Aleksandar Lipkovski i čini mi se dr Milo Lompar i drugi intelektualci. Vukadinović se dosta angažovao u medijskoj podršci ovom sporazumu i njegovoj realizaciji u okviru koalicije Dveri-DSS na izborima 2016. i po tom osnovu izabran je za poslanika zajedno sa dr Ševarlićem. Ne slažem se sa komentatorom da je Sanda bila Vukadinovićeva štićenica, pre bi se reklo da je bilo obrnuto. Sanda je naterana na ostavku sa mesta predsednice DSSa (a kasnije i isterana iz DSSa) jer je branila Vukadinovića od svojih kolega iz DSSa koji su svi završili u SNSu – A.Mladenović, Jovanov, Bakarec itd. Ne može se reći da je Sanda našla uhljebljenje kod Jeremića, jer bi to značilo da je njegov uposlenik, a ona ima svoju profesiju i posao. Sanda je sa Dijanom Vukomanović i Jeremićem učestvova u formiranju Narodne stranke i formulisanju politike. Ova stranka je prva objavila bojkot izbora. Ponoša ne bih komentarisao. Vreme će pokazati. A Vukadinović je napokon jasan, kao i Antonić. Jedno je sigurno Đorđe nije glup i svestan je posledica svojih postupaka.
Mislim da su optuzbe na racun DJ.V. malo preteske, ma da su neki argumenti na svom mestu. Ja smatram da je bojkot nekih opozicionih stranaka unapred obesmisljen ucescem na “okruglom stolu” a da je dolaskom Mekalistera EU vec priznala izbore, bez obira koje ga stranke budu bojkotovale. Zato razumem stav DJ.V. kao pokusaj da sacuva makar uloga statiste u sledecem sazivu skupstine. Odavno je kasno da se bilo cime ugrozi pobeda SNS na izborima, sansa je propustena zimus, preuzimanjem socijalnih protesta od strane stranaka i zamenom teza za promenom izbornog sistema umesto promene ukupnog sistema. U Srbiji sve ne valja zato sto nista nije uradjeno. Do 2000-te institucije su rusene, a posle toga nisu izgradjene. Potpuno odsustvo odgovornosti poslanika, vlade, predsednika, pa zatim sudova i td… obesmislilo je svaki izborni rezultat i svelo izbore na pitanje ko ce sad da “zajase”. Zato i imamo Briselske sporazume i apsurdne zakone koji se donose protiv interesa drzave a da bi se EU smilovala da nam produzi nadu da cemo jednom, kad tad…
Treba izgraditi institucije pre svega. Da bi bojkot uspeo potebno da “glasaci” a ne stranke javno i aktivno i masovno bojkotuju izbore. Na tome bi mozda moglo nesto da se uradi za ovo kratko vreme do izbora.
Vucic se sprema da donese odluku o Kosovu, takvu da posle nje neumoljivo dolazi narodno prokletstvo, odluku koja ce ga uciniti najusamljenijim covekom na ovom svetu. I nikada nijednom vladaru nije bilo vise ocajnicki potrebno u tom pogledu – privid demokratije u odlucivanju i podela odgovornosti. Kroz bojkot parlamenta opozicija mu ovo uskracuje i gura ga u jos dublju izolaciju. I nije bitno ako taj neko iz opozicije ima pristalica jedva za preko cenzusa – taj cenzus je u ovoj situaciji veliki kao Mont Everest, i ogroman politicki kapital za buducnost i koji ce vremenom samo dobijati na vrednosti. BEz ove opozicije u paralamentu rizici njegove kosovske politike eksponencijalno rastu, a verovatnoca njene realizacije opada, sto ovoga gura u direktan sukob sa Zapadom i stavlja pod nevidjen pritisak. Sto se uspesnosti bojkota tice oko nje ne treba brinuti – svaki bojkot je po definiciji uspesan jer je Vucicev rezim taj koji saopstava rezultate.