У разговору са новинарима госпођа Павловић изјавила како је затражила пријем код председника Републике и да очекује његов позив. Уједно је искористила прилику да исприча како је Аца Србин њен дужник на неки начин

Маја Павловић (Фото: Н1)

Како у Уставу Србије пише, власт је подељена на законодавну, извршну и судску, при чему је посебно наглашено да је судска независна. Није, међутим, написано (али то многи грађани наше земље осећају на својој кожи, и да је она веома спора, неефикасна, па и корумпирана, па им се онда чини као једина нада да остваре или заштите своја угрожена права – председник Републике. Иако је то – према овлашћењима која има по Уставу – неосновано, он и сам у јавности ствара о себи слику некога ко у Србији све најбоље зна, разуме и може и да је – кад све друго затаји – једино он у стању да помогне оштећеном српском грађанину.

Ових дана Маја Павловић, власница новосадског телевизијског Канала 9, по трећи пут за нешто више од годину дана штрајкује глађу у знак протеста због одлука државних органа којима је њена телевизијска кућа практично онемогућена да ради.

Када је у мају ове године по други пут почела свој протест примила ју је председница Владе и обећала да ће покушати да са својим правним тимом нађе решење које би јој омогућило да нормално настави рад: гђа Павловић је поверовала да ће то и догодити и прекинула штрајк.

Међутим, како је од тог састанка и обећања прошло три месеца, а све остало по старом, власница Канала 9 поново се вратила гладовању као начину да се избори за своја угрожена права.

У разговору са новинарима телевизије Н1 изјавила је како је затражила пријем код председника Републике и да очекује његов позив. Уједно је искористила прилику да исприча како је Аца Србин њен дужник на неки начин, јер је, у време док је био у опозиција, Канал 9 емитовао прилоге о његовим иступањима против власти. Гђа Павловић мисли да би он сада могао да се сети те сарадње и да јој помогне како би Канал 9 могао да поново несметано ради.

Председник Републике се још није огласио овим поводом (можда није ни чуо за изјаву гђе Павловић, јер је познато да не гледа Н1, па ваљда то не чине ни његови сарадници), а вероватно и неће. Што ће, свакако, сем власнице Канала 9, разочарати и друге грађане наше земље, који у председнику Републике виде српског Робина Худа.

Ових дана занимљив и случај гђе Чедославе Ристић, пензионисане правнице из Куршумлије. Она, истина, не штрајкује глађу, али и она верује (тачније, веровала је – прим. аут.) како јој Аца Србин може помоћи да изађе на крај са бахатом локалном самоуправом (коју, као и обично, предводе напредњаци), а са којом већ по други пут води судски процес. На првом је утврђено да јој је нанета штета упадом у посед и одређена накнада за то, а други се води због тога што обештећење није исплаћено а лажним признаницама представљено као да јесте.

Гђа Ристић је затим одлучила да пише председнику Републике, на што је из његовог секретаријата стигао одговор како случај није у његовој надлежности.

Пензионисану правницу из Куршумлије зачудио је одговор, пошто није ни очекивала да ће председник Републике лично да решава њену жалбу, већ да позове своје људе, да се обавести и да им наложи да поштују закон.

И госпођа Павловић и госпођа Ристић, остаће, несумњиво, разочаране изостанком реакције Аце Србина, док ће армија сендвичара (ако уопште и сазна шта се догађало, јер ни она не гледа „издајнички Н1“) бити уверена како је њихов председник добро поступио што госпођама није ништа одговорио. (Као што би помислили и да је одлучио да им на неки начин помогне.)

Categories: Судбина као политика

Tags: Ана Брнабић, Војислав М. Станојчић, Маја Павловић, Чедослава Ристић, штрајк глађу