Људи који су се до јуче позивали на пријатељство почели су да окрећу главу, да избегавају сусрете, у страху од локалних моћника. На то додам и најбитније – жељу за научним радом. Одлазак је био неминован, рекао Стојковић
Миодраг Стојковић (Фото: Н1)
Генетичар и власник специјалне болнице за лечење стерилитета у Лесковцу Миодраг Стојковић изјавио је да је на Харвард отишао „гладан науке и комуникације са људима који га неће попреко гледати јер навија за друге”.
„Када смо Петра и ја добили понуду, било је тешко одвојити се од Лесковца. Али провели смо године у покушају да схватимо зашто систем мрзи онога ко другачије мисли, зашто је безуспешно доказивање да треба прозвати и казнити фалсификаторе диплома а не оне који на њих указују“, рекао је за нови број часописа Недељник Стојковић, који се на универзитету Харвард тренутно бави истраживањем матичних ћелија.
Како је рекао, „у таквој атмосфери није чудо што мала група људи политичку власт доживљава као демонстрацију моћи, претњи и застрашивања која у малим местима постаје нормална појава и на улици”.
„Људи који су се до јуче позивали на пријатељство почели су да окрећу главу, да избегавају сусрете, све у страху од локалних моћника. На то додам и оно најбитније – жељу за научним радом. Одлазак је био неминован“, рекао је Стојковић.
На питање шта из „здравственог картона“ Србије види, он је рекао да она „све више личи на уморну старицу која се гаси из дана у дан, али живи у илузији да ће мало пудера побољшати крвну слику“.
„Треба, и добро је, али не бих се стално хвалио новим путевима, тунелима, јер ако овако наставимо, сви они ће бити за употребу у једном правцу. Код нас постоје људи који могу да раде посао квалитетно али немају чиме. То није само проблем здравства“, напоменуо је Стојковић.
Он је навео да је „Србија једна од најсиромашнијих земаља у Европи, нисмо Швајцарска или Финска, како неки то упорно тврде“.
„Нисмо, јер код нас не постоји висока технологија, а они који треба да се побрину да је уведу упознати су са њом као што је Павле Вуисић у познатој серији познавао госпођу Хаџи Пешићеву“, рекао је Стојковић.
Како је рекао, „можда у Србији не можемо да имамо Харвард, али када бисмо младима понудили пристојне услове за рад, многи од њих би своју каријеру наставили код куће“.
Он је навео да Србија, „са мизерним буџетом за науку и образовање, изгледа као земља која подупрта на штап каска за другима који већ лете“.
„И зато је још више неразумљива политика јарбола, дизнилендских мегаспоменика, стадиона и погрешно трошење пара. И да се попнемо на највећи јарбол на свету, ови који лете ће и даље бити недостижни“, рекао је Стојковић.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Амери прво бомбардују Србију, отму јој КиМ, побију неколико хиљада људи, сравне је са земљом, сруше главне мостове, разоре главне саобраћајнице, учине је веома сиромашном, онемогуће народу “пристојне услове за рад”, а онда јој узму и најученије људе.
Надам се да цењени доктор тамо не иде силом, да није отет, и да ће смети да навија за неког.
Када би наша држава била уређена и праведна нико не би одлазио на запад. И како би онда Харвард добио најбоље светске научнике и стручњаке.
У режимским гласилима – у овом случају у “Курир“-у, почела је кампања блаћења Стојковића – ко воли – нек` изволи:
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3310023/cuva-fotelju-u-kragujevcu-a-radi-na-harvardu-geneticar-miodrag-stojkovic-uzeo-pare-pa-napustio-srbiju
Између осталог “Курир“ наводи: “…Činjenica da uredno prima platu od fakulteta, a ide u inostranstvo da živi i radi predstavlja licemerje. Bilo bi fer da podnese ostavku ako nije zadovoljan uslovima rada u Srbiji. Treba da radi za svoju zemlju, u kojoj se uslovi za razvoj naučnika svakodnevno proširuju i unapređuju. Potrebno je vreme da se popravi sve ono što su neke vlasti godinama urušavale, ali to nije razlog da se ovako odnosi prema svom narodu. Bahato i neodgovorno je odbiti jednu humanu inicijativu, a to je da umni ljudi ostanu u Srbiji i bore se za napredak sopstvenog društva. Jedan profesor ne treba da se ruga državi, već da svoje znanje stavi na raspolaganje zajednici koja ga je i školovala – poručuje Spasić [ према “Курир“-у :Generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Mario Spasić ]. То “ругање држави“ је био сасвим уљудан, али хладан Стојковићев одговор министру просвете који је тражио његов телефонски број у Америци, да је он (Стојковић) имао и телефон у Србији – преко кога се, очигледно, нису могли споразумети – или чак и чути?
Није искључено да ће уследити и серија све “сочнијих“ наставака … ко му је крив што није “легао на руду“ режима као што је спремно и радо учинио математичар, проф. Раденовић, који је одмах почео да пева дитирамбе режиму (у јучерашњем `“Srpskom“ Telegrafu`: Intervju profesor Stojan Radenović – Napadaju me ko Vućiča jer ne trpe naše uspehe”….Њихове успехе??? Али, Раденовић је остарели пензионер у позној фази каријере, а пред Стојковићем су још године…. Ко зна, можда је Стојковић принципијелан и остаће при свом садашњем ставу?