Драгослав Пакић: Предлог за нову меморијалну плочу у Јерусалиму – „Павелић Ante portas“

Прави пут да се Степинцу ода почаст. Неки следећи пут могао би бити изванредно место за сличну плочу у знак сећања на изванредне заслуге поглавника Павелића

Спомен плоча Алојзију Степинцу (Фото: Загребачка надбискупија)

У срцу Јерусалима, на Путу суза, аутономна римокатоличка црква открила меморијалну плочу Алојзију Степинцу. Прави пут да се Степинцу ода почаст. И да се успут открије и одсуство сваког сопственог достојанства и респекта према толиким јеврејским и иним жртвама.

Неки следећи пут, рецимо Пут страдања, могао би бити изванредно место за сличну плочу у знак сећања на изванредне заслуге поглавника Анте Павелића. На плочи би писало „геноцид Павелић Ante portas“!

Срби би обе плоче могли потписати са немерљивом дозом гађења.

Не би зачудило да се мода поплочавања страдале Европе окити и неком, такође меморијалном плочом, у част Хитлеру. На пример у Аушвицу, односно Освјенћиму, како га Пољаци погрешно зову. На плочи би, уместо Arbeit macht frei („Рад ослобађа“), писало: „Немачка поново вапи за младом и квалификованом радном снагом. Добро дошли на добровољан рад“! Arbeit macht frei!!!

Јермени се спремају да у центру Истанбула открију плочу са мало закамуфлираном поруком. На њој би писало „У знак сећања на Алију Степинца“. Тек колико да се Власи, осим Ђорђа Вукадиновића, не сете. На свечаном скидању од стида црвене крпе са меморијалног обележја, присуствовало би и свих пет хиљада преживелих Сребреничана које је Алија срдачно обећао Клинтону у замену за тридесет пута више бомби намењених Србима. У овој размени добара свако је добио своје.

На свечаним отварањима свих наведених и могућих плоча, госпођа Колинда Гробар, боркиња за само хрватску истину, била би у почасној ложи заједно са Томпсоном, паролом „За дом спремни“! и транспарентом на коме би, уз велики знак питања, обавезно латиницом, било исписано: „А где су толике кости“?

Тешко је и замислити какав би споменик, осим надгробног, Срби могли да посвете Билу Клинтону и Мадлен Олбрајт. Српским добротворима, којима би Срби, како рече онај чиновничић, морали бити до гроба захвални што су их ослободили од Слободана Милошевића и Шиптара. Американци су Слободана послали у Хаг, а Шиптаре у Хонг Конг да и тамо проносе америчке заставе.

Неки искуснији споменичари већ су израдили идејни пројекат споменика посвећеног „ослободиоцима“. Споменик је у виду ноше на којој би, поред имена добротвора, писало: „Споменик подиже девојчица three years old“!

На српској тврђави у Книну одавно се вијори хрватска шаховница. Однедавно и на старој српској тврђави код Новог Брда лепрша застава Косова. Да ли ће Калемегданску тврђаву красити НАТО застава са четворолистом детелином која, као Ђурђевдан, свима доноси срећу, свима осим мени.

И тако плоча по плоча, споменик по споменик и застава по застава да се трагови нечовештва видно обележе.

Као што су Монтенегрини казненим законима обележили јавно извођење српских песама, осим у интерпретацији већ поменутих Колинде и Томпсона.

Путеви у пакао су поплочани оваквим меморијалним плочама.



Categories: Сатиристика

Tags: , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading